Doprinos poznavanju istorije likovne kritike

Tokom tog rada, izuzetnu saradnju ostvarila sam s Gojkom Tešićem i ta saradnja i kroz nju stvoreno prijateljstvo nisu prestali do danas. Ipak, ove knjige ne bi bilo da nije razumevanja Sekretarijata za kulturu i javno informisanje Autonomne pokrajine Vojvodine, kao i Fondacije „Kolekcije Vujičić“ koji su prihvatili njeno finansiranje. Sigurne finansije predstavljale su veliko ohrabrenje da se upustim u složen posao istraživanja i prikupljanja likovnih kritika Dragana Aleksića – stoji, između ostalog, u uvodnoj reči (zahvalnosti) dr Jasne Jovanov, koja otvara knjigu „Likovna kritika Dragana Aleksića 1901-1958)“ (zajedničko izdanje „Narodne biblioteke Srbije“ i Spomen-zbirke „Pavla Beljanskog“).

Rad na prikupljanju i vrednovanju Aleksićevih likovnih kritika trajao je dugi niz godina, od perioda kada je autorka dr Jasna Jovanov započela svoj istraživački rad o Aleksiću i dadaizmu na jugoslovenskim prostorima, u okviru pripreme teksta za publikaciju „Crisis and the Arts: The History of Dada“ (The Eastern Orbit: Russia, Georgia, Ukraine, Central Europe and Japan Vol. IV; General Editor Foster, Stephen C) New York: „G. K. Hall & Comp. Publishers“ koja je objavljena 1998, kao i „Demistifikacija apokrifa – Dadaizma na jugoslovenskim prostorima (1920-1922)“ objavljenu 1999. Takođe, ona je autorka scenarija TV filma „Poslednja dadaistička predstava“ realizovanog 1992. u produkciji „TV Novi Sad“ i režiji Aleksandra Davića.

„Autorka je uobličila i svojevrsnu mini-biografiju jednog od najznačajnijih likovnih kritičara u međuratnom periodu, revitalizujući praksu kritičkog osvrta na istoriju likovne kritike, inače gotovo neprimetnu u domaćoj istoriografiji poslednjih decenija. Osvrtom na Aleksićevo kritičko raščitavanje Petra Dobrovića, Save Šumanovića, Jovana Bijelića i ostalih heroja moderne, inače bliske kritičarevom senzibilitetu, autorka je uspela da rasvetli manje poznat deo stvaralaštva ovog izuzetno značajnog i višeslojnog intelektualca. Istovremeno, kroz psihofizičku analizu njegovog bića, autorka je uspešno iskazala dihotomiju na relaciji društvo-pojedinac, ukazavši na šire okvire zbivanja na avangardnoj umetničkoj sceni međuratne Jugoslavije“, stoji u recenziji za delo „Likovna kritika Dragana Aleksića 1901-1958)“ dr Jasne Jovanov, koju je napisao prof. dr Igor Borozan sa Odeljenja za istoriju umetnosti „Filozofskog fakulteta Univerziteta“ u Beogradu.

U osvrtu na Aleksićev likovno kritički rad autorka knjige je ovaj obiman materijal objedinila u tri celine, koje odražavaju prirodu njegovih autorskih i kritičarskih interesovanja: „Tri koraka ispred: avangardista“, „Dva koraka ispred. tumač“ i „U korak: hroničar“. Time je Aleksićev rad podeljen na dadaistički period, prelaznu fazu neposredno posle dolaska u Beograd kada piše za časopis „Misao“ i, konačno, na njegov kritičarski rad u dnevnom listu „Vreme“ kada redovno prati umetnike i njihove javne nastupe. Na taj način osvetljen je segment Aleksićevih aktivnosti koji je tek parcijalno bio poznat u ovdašnjoj stručnoj javnosti, a u knjizi je dopunjen sa nekoliko fotografija, kao jedinih predstava o izgledu ovog značajnog i iznad svega neobičnog stvaraoca, te sa serijom reprodukcija umetničkih dela koja je pominjao u svojim tekstovima.

„Rukopis „Likovni kritičar Dragan Aleksić (1901-1958)“ dr Jasne Jovanov, kao i celokupna knjiga, predstavljaju važan doprinos poznavanju istorije srpske/jugoslovenske likovne kritike. Pored toga što je prikupila celokupan likovno kritički opus Dragana Aleksića u jednu celinu, autorka raspolaže obaveštenošću u saznajnim i metodološkim pristupima izučavanja likovne kulture i teorije umetnosti“, dodaje u recenziji prof. dr Borozan.

Knjiga dr Jasne Jovanov nedavno je nagrađena i priznanjem „Pavle Vasić“, za publikovano delo iz oblasti primenjene umetnosti i dizajna za 2017. Žiri koji je doneo odluku o ovom priznanju činili su dr Čedomila Marinković (predsednica), dr Sanja Pajić i Miroslav Karić. Nagrada „Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije“ uručena je dobitnici 12. marta u Svečanoj sali „Rektorata Univerziteta umetnosti“ u Beogradu.

Utemeljitelj dadaističkog pokreta na jugo prostorima

Dragan Aleksić (Bunić kod Korenice, 1901 – Beograd, 1958) predstavlja jednu od najautentičnijih i najznačajnijih ličnosti u kulturi međuratne Jugoslavije. Školovao se u Vinkovcima i Pragu, a književnim, filmskim i kritičarskim stvaranjem bavio se u Zagrebu – neposredno posle prekida studija – i u Beogradu. Poznat pre svega kao utemeljitelj dadaističkog pokreta na jugoslovenskim prostorima (1920-1922), od najranijih dana piše kritičke osvrte u oblasti književnosti, filma i likovne umetnosti. Posebnu oblast u njegovom kritičarskom opusu predstavlja likovna kritika, kojom počinje da se bavi 1921, objavljujući u dadaističkim i zenitističkim revijama nekoliko tekstova u kojima se osvrće na savremene pojave i ličnosti; sa napuštanjem dadaističke prakse ne prestaje da prati savremene pojave i o njima piše u časopisu „Misao“ (1923). Između 1927. i 1935. prati beogradsku likovnu scenu i svoja zapažanja objavljuje u dnevnom listu „Vreme“. U tom periodu objavio je oko 80 kritika, među kojima su prikazi beogradskih proletnjih i jesenjih salona, nastupa umetničkih grupa „Oblik“ i „Zograf“, pojave mlade generacije umetnika 1933, kao i mnogih samostalnih izložbi (Radović, Tabaković, Bešević, Bjelić, Stojsavljević, Vuković, Ličenoski i drugi). Ove kritike predstavljaju nezaobilazni izvor u svakom istraživanju umetničkih tokova pomenutog perioda, a stavovi izneti u njima često korespondiraju sa shvatanjima našeg vremena; zbog toga Dragana Aleksića prepoznajemo kao izuzetno značajnog hroničara i kritičara, sa ogromnim darom zapažanja i dovoljno smelosti da iskaže svoj sud i ponudi ga na uvid javnosti.