Država sa greškom

Zoran Živković Naslućujem da je nedelja koja je pred nama od onih koje treba zaboraviti što pre.
Putem ucena, tri dana pre roka, skoro sto dana od izbora, dobismo Vladu. Dogovor je postignut. Lud nadmudrio zbunjenog. Čime li je Solana uplašio Tadića i Koštunicu? Šta im je obećao? Možda je zapretio da će KIM ostati u sastavu Srbije?
Tadić je dao sve osim mesta predsednika Srbije i predsednika DS. A to mu, za sada, Koštunica nije ni tražio. „Pametniji popušta“? Greška. U današnjoj Srbiji, gluplji popušta!
Kratkotrajni Toma, kao predsednik parlamenta, uspeo je da za tri dana napravi onoliko gluposti koliko su Maršićanin i Marković postigli za nekoliko godina…
Jednom „urbanom i proevropskom nacinalnom televizijskom frekvencijom“ dominira emisija Veliki brat – VIP!!! Raj za primitivce i one neopterećene pameću. Ipak, VIP – Veliki brat je skup visoko moralnih i prepametnih ako se uporedi sa „političkom elitom Srbije“.
Škorpioni su pušteni iz pritvora i, verovatno, poslati na edukaciju za prijem u Jocićevu gardu…
Još jedna noćna sednica parlamenta. Pljušte uvrede, klevete, busaju se u grudi poslaničke, beče se jedni na druge, kolutaju očima, prete… Više ništa ne obećavaju, svesni da im više niko ne veruje.
Juče me je jedan od čestih posetilaca kultnog niskog kafića NEST pita da li je moguće da se svima onima koji ne prođu na prijemnom na Fakultetu dramskih umetnosti – a ne prime ih ni u amatersku pozorišnu družinu – zabrani bavljenje politikom. „Ne može“, umesto mene odgovara prijatelj, „to je zagarantovano demokratsko pravo“.
Marija Šerifović pobedila na Pesmi Evrovizije. Svi veseli! S punim pravom. Samo se Englezi i Danci nešto ljute. Kažu da je bilo regionalno i političko glasanje. Možda jeste, ali Marijina pesma je bila najbolja. Uostalom, ko im je kriv što poslednjih petnaestak godina nisu vodili građanske ratove i što im se države nisu raspadale i tako stvarale veće glasačko telo…
Basket u jedan svake nedelje, a i utorkom i petkom. Moj pokušaj da ne zarđam. Momci sa kojima igram mahom su mlađi od mene, praštaju mi malo grublju igru i ne udaraju rampu uvek kada to mogu. Lepo vaspitani momci.
Biserka i Marko na izložbi pasa, a Milena, gimnazijalka, nad knjigom.
Parlament nastavlja sa radom (vrednice jedne), sa željom da građanima pokvare i ovaj nedeljni ručak. Meni nisu, gledao sam Anu Ivanović, osvojila je turnir u Berlinu.
Tadić u Utisku nedelje, ništa novo, ništa neočekivano, ništa… izuzev toga da je lista predloga za utisak nedelje očigledno cenzurisana neposredno pred emisiju. Velika, plava traka sakrila je poslednji predlog. Šta je to Olja, u napadu samocenzure ili pod nečijim pritiskom, skinula sa liste, a bilo je peti predlog? Ili je to samo tehnička greška, kao tehnička vlada?
Hiljade penzionisanih, aktivnih i budućih službenika UDBE i njihovi saradnici, u tajnosti kako i dolikuje, proslavljaju nekadašnji Dan bezbednosti, zadovoljni predlogom za mandatara nove vlade. I dalje je sve pod kontrolom…
Gledam, na momente, prenos sednice Skupštine Srbije. Kako sam i sam bio poslanik desetak godina pitam se da li je i u to vreme bilo ovako plitko, ružno, neodgovorno i vulgarno? Nadam se da nije… Bar se demokrate tada nisu spuštale u ovakvo blato. Pominju Zorana Đinđića, lažu o njemu, vređaju ga svesni da je i mrtav jedina svetla i optimistička tačka na političkoj sceni Srbije. Niko ga ozbiljno ne brani. Nema nikoga ko ima dovoljno želje i sposobnosti da to čini. Ni ove „moje“, „njegove“ demokrate.
Opozicija obećava da neće otežavati izbor Vlade. A i zašto bi? Ovakvo stanje odgovara svima. Mislim, svim političkim opcijama u Srbiji ili bar svim liderima parlamentarnih stranaka. A građanima? Koga je briga za njih, do sledećih izbora je daleko… Odgovara i onima u Briselu, oni ne žive u ovoj zemlji.
Najzad, u gluvo doba noći, usaglašen je spisak ministara nove vlade. Šarolik spisak.
Skoro sve ih znam. Ima na tom spisku izuzetno ozbiljnih, stručnih, iskusnih ličnosti koje mogu da služe na čast i korist svojoj državi. Ne bih da navodim njihova imena, time bih ih ugrozio. Nažalost, većina članova sa predsednikom na čelu sramota je za ovo društvo i oni pojedinačno i grupno predstavljaju permanentnu opasnost za ogromnu većinu građana ove zemlje. Ni njihova imena neću da pominjem, svi ih već znaju. Puno sreće onima koje prve pomenuh jer ovi drugi, nesposobni, imaju sposobnost da onesposobe sposobne.
Ekspoze Koštunice očekivan i prazan. Diskusija o ekspozeu vrlo čudna, mlaka, opozicija krotka i dobronamerna. Kao da je sve dogovoreno… Malo, samo malo napora je bilo potrebno da se, na parlamentarno korektan način, uspešno opstruiše formiranje Vlade. Ni Toma, ni Ivica, ni Čeda, ni Čanak, ni drugi, nisu to ni pokušali. Zašto?
A) Zato što je to politički korektno?
B) Zato što je to za dobro Srbije?
C) Zato što su za to plaćeni?
Zaokružite tačan odgovor…
U 23.45 izabrana je nova Koštuničina vlada. Nažalost, i dalje sam poslednji demokratski premijer Srbije.
U čast izbora nove vlade struja je poskupela 15 odsto.
Sednica Upravnog odbora Košarkaškog saveza Srbije, čiji sam član. Stanje u našoj košarci je isto kao stanje u društvu. Prošlost za ponos, sadašnjost teška, budućnost neizvesna. Na sreću, većina članova ovog tela su ozbiljni i dobronamerni ljudi koji žele da ozbiljno rade.
Za sedam dana će biti izrečena presuda ubicama Zorana Đinđića. Optužnica je dokazana na sva tri moguća načina: materijalnim dokazima, priznanjem okrivljenih i iskazima svedoka. Ne sme biti iznenađenja, kazne moraju biti adekvatne, maksimalne. Sudsko veće mora biti profesionalno i hrabro jer njih troje pišu važno poglavlje srpske pravosudne istorije. Verujem u njih! Anonimne pretnje iz Čikaga i javne pretnje Koštuničinih ministara sile dokaz su slabosti i panike kod onih koji ih izriču. „Ne možete da suzbijete požar, a da se ne opečete, ne možete da suzbijete poplavu, a da se ne pokvasite i ne možete da se borite sa organizovanim kriminalom, a da vam ne prete“, reče jednom prilikom Zoran. Pravična presuda je jedini put da se otvori istraga o inspiratorima i nalogodavcima ovog političkog ubistva. Bez toga Srbija će večno ostati država sa greškom, sa ožiljkom na srcu i flekom na licu.
Nije sve tako ružno ove nedelje. Moj prijatelj Dr Saša se posle nekoliko meseci vratio iz Londona gde je izlečen od jedne opake bolesti! Ta činjenica mi vraća nadu da postoji neka kosmička pravda koja, ipak, dobrim ljudima dobrim uzvraća.
Zato danas ne pišem ništa više. Da ne pokvarim…