Duhovni horizonti (svetlosti) 1

Narodi kojima je stalo do vlastitog identiteta, a Srbi su nesumnjivo takav narod, čuvaju od zaborava ličnosti i događaje koji su temelj njihovog postojanja.

Za srpski narod sticanje samostalnosti njihove Pravoslavne crkve (autokefalnosti) jedan je od važnijih temelja.

Iako se to dogodilo pre 800 godina, nikad nije prestajalo da snaži narodni duh kako ne bi nestao u mračnim ponorima zaborava.

Štaviše, samostalnost Srpske pravoslavne crkve predstavljala je nesavladivu prepreku mnogima koji su pokušavali da unište taj identitet, pa i sam narod.

Sticanje samostalnosti SPC nije bilo samo kanonsko pitanje naše crkve, već događaj koji je suštinski uticao na opstanak i razvoj srpskog naroda.

To je bilo ponekad izuzetno teško, što se vidi i u prekidima državnog kontinuiteta.

Od 1190, kada je Vizantija prvi put priznala samostalnost srpske države, pa do ponovnog osamostaljenja 2006, Srbija je tek nešto više od 300 godina bila samostalna država.

SPC nije prekidala svoje delovanje iako je bivala i toliko ugrožena da se činilo da i ne postoji.

Osvetljavajući događaje i ličnosti u vezi sa sticanjem samostalnosti države i crkve, a tu posebno mesto zauzimaju Stefan Nemanja i njegovi sinovi Sava i Stefan Prvovenčani, mi na svojevrstan način ukazujemo na kontinuitet trajanja srpskog naroda, što je i te kako važno ako se zna da su mnogi narodi koji su živeli na balkanskim prostorima zauvek nestali (Japodi, Dardani, Autarijati, Dalmati, Tribali, Mezi, Dačani, Tračani, Kelti, Pečenezi, Besi, Geti…)

Publikacija Svetlost u tami vekova posvećena je osamstotoj godišnjici sticanja samostalnosti SPC.

Zasnovana je na relevantnim istorijskim podacima, zapisima nastalim na mestima važnim za ovaj događaj i narodnim predanjima – kaže u uvodnom tekstu – Duhovni horizonti – horizonti svetlosti, autor ove svojevrsne monografije, istoričar umetnosti, slikar i publicista Milutin Dedić.

Knjiga se krajem prošle godine pojavila u izdanju 4SE doo, u ediciji Zapisi, u okviru koje se, godinu dana ranije, pojavila i knjiga Prkos vetru i vremenu, posvećena, kako je zabeleženo u podnaslovu, Mornarima i starešinama koji su voleli i čuvali školski brod Jadran 1933-2003.

Obe ove knjige, osim tekstualnog napora punog faktografije i Dedićevih emocija, prepune su ilustracija, crteža i slika ovog majstora kista rođenog 1935. u Šibeniku.

Knjigu Svetlost u tami vekova čini devet poglavlja: Duhovni horizonti – horizonti svetlosti; Otisci svetlosti u kamenu i duši; Neprolazno u prolaznom; U okrilju majke svih crkava; Svetlost jača od mraka; Odblesci i trajanja; Polifona saglasja duhovnih tokova; Srastanja i Slava Tebje Gospodi.

“Jedna od sudbonosnih tekovina, vertikala naše istorije i svekolikog postojanja, predočena nam je ovde dvostrukom optikom – očima vrsnog znalca naše istorije i likovnom imaginacijom velikog umetnika – kolekcijom od 100 slika i crteža Milutina Dedića, istoričara umetnosti, slikara, putopisca, publiciste… Renesansna ličnost u dobu fahovske rascepkanosti znanja dariva nam knjigu u znaku svestranosti Svetog Save, koji je i njen glavni lik. U knjizi je i 40 crteža manje poznatog ali među poznavaocima i poklonicima naše srednjovekovne umetnosti veoma cenjenog slikara i konzervatora magistra likovnih u metnosti Luke Dedića, Milutinovog sina”, beleži književnik Vitomir Teofilović, u pogovoru za ovo delo.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Duhovni horizonti (svetlosti)”

  1. Nema relevantnih istorijskih podataka, niti zapisa i narodnih predanja, niti bilo čega drugog o 800 godina Srpske pravoslavne crkve! Sava Nemanjić je samostalnost Arhiepiskopije Žičke i naslov arhiepiskopa žičkog isposlovao u Nikeji 1219. godine, to piše u svim tadašnjim izvorima/dokumentima (recimo, kod Domentijana i Teodosija)!… Pod kolokvijalnim – ne i kanonskim, niti građansko-pravnim – imenom Srpska crkva se pojavljuje sredinom 19. veka, a Srpska pravoslavna crkva se formira Ukazom kralja Aleksandra 1920. o objedinjavanju pravoslavnih crkava po Kraljevini SHS i Zakonom Kraljevine SHS o SPC 1926. a autokefalnost je SPC dobila 1922. – pre toga SPC naprosto ne postoji, niti ima pomena o njoj bilo gde!… Još jedna “zanimljivost”: Zakon o crkvama i verskim zajednicama Republike Srbije iz 2006. godine “prepoznaje” SPC tek od 1929. godine (tada je počeo rad na Ustavu SPC /dovršen 1931/)!…

  2. O stvarima se sudi po POSLEDICAMA. Pa kakve su posledice tolike „duhovnosti“ kroz vekove? Ostali APSOLUTNO NESOCIJALIZOVANI – izgubili smo obeležje DRUŠTVA. Ne čini svaki skup ljudi nužno „društvo“! Samo vi trošite novac (budzeta) i vreme naših ljudi (nepovratni resurs) na mitove i himere. Na El Grekovoj slici „Sveti Mauricije“ je grupa muškaraca duboko utonula u sebe, a ipak, i u dubokoj međusobnoj konverziji i komunikaciji. Oni čine grupu zaverenika: kuju zaveru o vlastitom nestanku. Ja tu sliku – kaže nam Ortega i Gaset – zovem „poziv u smrt“! Ova El Grekova slika je i metafora nosioca te „duhovnosti“. Samoubilački fanatizam. Jer ono što nam ta grupa fanatika već decenijama potura kao realitet nije ništa drugo do gomila fosilizovanih slika, izanđalih ideja, praznih fraza, predrasuda koje svako društveno kretanje malobrojnih naroda prevode u mirovanje i – upokojenje!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.