Evropski put ili kineski pojas 1

Miša Brkić: Dogovor o kupovini Železare Smederovo i RTB Bora, koji je bio spasonosan za Vučića, napravljen je u četiri oka između dva predsednika – Vučića i Si Đinpinga. U tom smislu Kina se našla pri ruci Srbiji, a zapravo se radi o kineskom strateškom planu u koji je Srbija neoprezno uletela u inat Evropskoj uniji, iako domaći političari stalno govore da je naš strateški cilj ulazak u Uniju. Rekao bih da je to opasno partnerstvo usmereno protiv Evropske unije.

Mijat Lakićević: Za Kinu je Srbija vrlo važna zemlja na novom Putu svile. Inače, taj projekt nije naišao na preterano oduševljenje u svetu. Recimo, Indija, Japan i neke druge zemlje prilaze mu sa velikom rezervom, jer smatraju da se iza toga kriju kineske geostrateške ambicije. Sa Srbijom i još nekim zemljama na Balkanu Kina može da radi van pravila dogovarajući poslove sa rukovodećim ljudima u četiri oka. Kineski novac uopšte nije jeftin, on je skuplji od onog koji Srbija dobija od evropskih i međunarodnih finansijskih institucija. Kilometar pruge i autputa, koji se pravi kreditima dobijenim od Kine, skuplji je 30 do 50 posto nego kada se finansira novcem međunarodnih finansijskih institucija.

Brkić: Kina bi to radila ko god da je predsednik u Srbiji sve dok Srbija ima sistem u kome odlučuje jedan čovek i dokle god postoji mogućnost dogovaranja poslova u četiri oka. U takvim poslovima postoji mogućnost korupcije, što Kinezima odgovara. Oni se ne libe da potplate političare u zemljama koje su im važne za proboj prema evropskom tržištu.

Lakićević: Kina ide za svojim strateškim ciljem i ona rado posluje sa zemljama u kojima nema nikakvih pravila. Kineskim firmama, koje su zapravo državne, odgovara da rade direktno sa vlastima. Svaki investitor koji donosi novac u neku zemlju donosi i svoje običaje. Tako i Kina donosi u Srbiju svoje poslovne običaje koji su daleko od onih koji važe u Evropi. U Srbiji se kineskim kreditom gradi pruga Beograd- Budimpešta, a u Mađarskoj još ništa nije počelo zato što po pravilima Evropske unije mora da se raspiše tender, a Kina izbegava tendere.

Brkić: Srpski predsednik na sličan način razvija saradnju sa Turskom tako što sa turskim predsednikom Erdoganom dogovara investicije u Srbiji. To je slučaj i sa ruskim predsednikom Putinom. Sve te države u kojima postoje autoritarni režimi vole Srbiju, jer je slična njima.

Brkić: Ako dođe trenutak kada Srbija više neće moći da otplaćuje te ogromne zajmove, moglo bi se desiti da se probudimo u državi koja će biti kineska kolonija. Svemu tome doprinosi model, koji je napravila Srpska napredna stranka, u kome je Vučić motor srpske privrede i jedini koji je zaslužan za nenj razvoj. Taj model obožavanja predsednika postoji i u Kini i Rusiji. To je model koji je postojao u bivšim komunističkim zemljama i znamo kako je završio.

Lakićević: Kina se dobro obezbedila. Recimo, uz Železaru Smederovo dobila je i 500 hektara plodne stiške zemlje. Kupovimom Rudarsko-topinicarskog basena Bor Kina praktično kontroliše razvoj tog dela Srbije. Tu će kineski ekonomski uticaj biti veliki i moći će da bude upotrebljen ili zloupotrebljen kako Kini bude odgovaralo.

Brkić: Kina učvršćuje politički model kakav danas postoji u Srbiji. Ovih dana je vlada Srbije odlučila da kineska kompanija Huavej oprema velike gradove u Srbiji telekomunikacionim sistemima. Ta privatna kompanija ima vrlo čvrste veze sa kineskim političkim i državnim rukovodstvom, pa su se zbog toga u svetu javile sumnje da bi mogla da prenosi osetljive informacije kineskin vlastima. Kompanija to negira, ali se oko toga vodi velika rasprava. Bez obzira na sve to Srbija se opredeljuje za Huavej. To veliko otvaranje prema Kini sigurno će negativno uticati na evropski put Srbije, jer Evropska unija već ima blagi otklon, da ne kažem strah od naleta Kine.

Lakićević: Bojim se da od evropskog puta neće biti ništa i da će se od njega, naravno ne naglo, odustati. Mislim da iza poslova sa Huavejem stoji korupcija, jer da nije tako vlada bi raspisala tender. Siguran sam da u Srbiji ima dovoljno domaćih kompanija i stručnjaka koji bi taj posao uradili za manje novca, ako ne sami, onda uz asistenciju zapadnih kompanija. Srbija je visoko korumpirana zemlja, autoritarna i autokratska, bez demokratije. Kako će takva zemlja da uđe u Evropsku uniju – to prosto ne mogu da zamislim.

Brkić: Da nije kineskog projekta Pojas i put Kina ne bi prepoznala Srbiju na mapi sveta. Za Kinu je Srbija noga u vratima Evropske unije, a političkom rukovodstu Srbije Kina je potrebna za politički marketing, za predstavu o tome kako oni nešto rade. Bićete iznenađeni kada uskoro čujete ko će biti novi ambasador Srbije u Kini.

Lakićević: Vučić ima dva snažna međunarodna igrača koji ga održavaju na vlasti. Na političkom polju to je Putin, a na ekonomskom Si Đinping. Vučiću bi bilo mnogo teže da govori o svojim velikim uspesima da Kina nije kupila Železaru Smederevo i RTB Bor i da ne gradi veliku fabriku automobilskih guma u Zrenjaninu. To se vidi, a gubitak od milijardu dolara godišnje zbog zaostajanja Srbije se ne vidi. Za Srbiju bi bilo mnogo bolje da Vučić nema kineski vetar u leđa, pa da se stvarno okrene Evropskoj uniji i reformiše zemlju. Kina pomaže da se održava jako loš ekonomski i politički sistem koji unazađuje Srbiju.