Francuski Koraks

Karikaturista, ilustrator, autor stripova i plakata Bernar Viljem Holtrop rođen je u Holandiji 1941. Danas je poznat kao Viljem, kako potpisuje svoje crteže. U mladosti je pripadao holandskom pokretu „provo“, nekoj vrsti hipika. Studirao je u Školi lepih umetnosti (L’école des beaux-arts) u Parizu od 1962. do 1967. Živi i radi u okolini Pariza. Pripadao je šezdesetosmašima. Saradnik je časopisa Hara-kiri od prvog broja, koji se sam reklamirao, želeći da zapanji javnost, kao „zao i glup nedeljnik“, jer je gajio najcrnji humor. Crta i za časopise Anraže (L’Anragé, u prevodu Pobesneo), Psihopatu, Debelu Bertu, Šarli ebdo… Nemoguće je nabrojati sve novine koje objavljuju njegove crteže, karikature i stripove. Među najpoznatijim kod nas su „Le kaje di sinema (Les Cahiers du Cinéma – Bioskopske sveske), Telerama, Anatema… Stripovi koji su izlazili, sedamdesetih, u „Šarli ebdou“ i „Harakiriju“ objavljivani su, najmanje jedanput

godišnje i u posebnim sveskama.
Viljem je ubeđeni antimilitarista, poput našeg karikaturiste Zorana Jovanovića (napustio je Jugoslaviju pred početak sukoba 1991, otkad se nije vraćao u zemlju). Poznati su Viljemovi kratki antiratni stripovi „Nikada više“ (1975) i „Za ljubav jedne plavuše“ objavljen u Hara-kiriju 1979, na čijem kraju plavuša na gomili poraženih vojnika uzvikuje: „Vojska je govno“. Danas najviše ismeva Bušovu intervenciju u Iraku. U Liberasionu je nedavno objavio karikaturu koja pokazuje kako Buša napuštaju svi saveznici.
Viljem je osnovao 1966. novine za politički crtež „God, Nederland and Oranje“, koje su ubrzo bile zabranjene. Tužio ga je i Lepen, ali je procenivši da će ispasti smešan, ubrzo povukao tužbu. Profesor Šaron, autor i lik iz foto-romana izrazito crnog humora iz Hara-kirija osniva 1976. tromesečni časopis Sirpriz (Iznenađenje) čiji je glavni urednik Viljem. Časopis je zaista bio iznenađenje, naročito za tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Francuske Mišela Ponijatovskog, na čiji zahtev je zabranjeno isticanje i reklamiranje tog časopisa. Za tu posebnu vrstu zabrane Viljem u jednom intervjuu prošle godine kaže: „Časopisi nisu smeli da se javno ističu na prodajnim mestima, niti da se reklamiraju. Trebalo ih je prodavati ispod mantila. To je bila hipokrizija – imali smo pravo da ih štampamo, a ne i da ih prodajemo“. Većina časopisa i novina u kojima je sarađivao su ili bili „zabranjivani za objavljivanje na javnom mestu“ ili su se ugasili. Srećom, neki su preživeli do danas. Pre svega dnevne novine Liberasion, Šarli ebdo i Psihopata, i u njima iz broja u broj srećemo Viljemove crteže. Levičarskom Liberasionu, osnovanom 1973. pod patronatom Sartra šalje svakog dana najčešće po dve karikature, ne štedeći ni levicu ni desnicu. Redakcija bira jednu, koju objavljuje.
Trenutno je najzabavnije pratiti francusku izbornu kampanju kroz njegove karikature potpisivane sa „oko Viljema“ u Liberasionu. Na karikaturi objavljenoj 31. januara vidimo da se svi kandidati bore za treće mesto, jer su prva dva bila „rezervisana“ za Segolen Roajal i Nikola Sarkozija. Na karikaturi primećujemo Bajrua, kandidata centrističke UDF stranke, koji se pesniči sa Lepenom za treće mesto, dok ostali pokušavaju da se popnu na njega. Od tada su se stvari promenile – na nedavno objavljenom crtežu Bajru leti (ima zaista velike uši) ispred Sarkozija (desnica) i Roajalove (levica). Posle trapavih izjava Segolen Roajal, kandidatkinje Socijalističke partije (PS), tokom putovanja u inostranstvo (Kina, Izrael, Liban), pred njen put na Antile, Viljem objavljuje karikaturu na kojoj prvi čovek PS Fransoa Oland ispraća Roajalovu koja ima povez preko usta, kao i njen portparol, koji zbog neodmerenih izjava poput same Roajalove, ostaje kod kuće.