Govorite li frajerski?

Mada pravim beogradskim šmekerima nikakva pomoć nije potrebna, a naročito ne za učenje sopstvenog žargona koji ih čini endemskom vrstom u savremenoj Srbiji, Beogradski frajerski rečnik profesora Petrita Imamija upravo je doživeo svoje treće izdanje (NNK International, Beograd 2007). Obiman glosarijum, sa preko sedam hiljada odrednica i šest i po hiljada fraza, ne može stati u zadnji džep frajera prosečne veličine, ali oni najveći svakako ga već imaju na kućnoj polici. Iz njega bi i roditelji mogli štošta da nauče o kriptičnoj razmeni svog potomstva, ili da se podsete dobrih, starih dana kada su i sami učestvovali u stvaranju mnogih jedinica ovog vokabulara.

Da li ste se šoknuli?

Nakon svakog izdanja Beogradskog frajerskog rečnika, u folderima profesora Imamija ostane u međuvremenu prikupljena gomilica novih reči i izraza gradskog slenga: „Baš mi je žao zbog jedne reči koja nije ušla u treće izdanje – šoknuti – koja je sad već uzela maha, a ja sam u prvom trenutku posumnjao da će biti usvojena“.

Na stranicama Beogradskog frajerskog rečnika, za razliku od savremenog Beograda, nema generacijskih ni socijalnih razlika. Tu su ravnopravno nanizane reči i fraze dorćolskih mangaša, vračarskih boema, novinara i studenata iz raznih političkih protesta u povesti Beograda, pankera i šminkera, novobeogradskih blokera, krimosa i fensera iz doline nojeva. Već decenijama na samom izvoru tajnog jezičkog blaga, od Fakulteta dramskih umetnosti na kom predaje Filmski i TV scenario – do intelektualnih kružoka znamenitih beogradskih kafana, profesor Petrit Imami autor je još i engleskih i srpskih specijalizovanih rečnika, namenjenih studentima i profesionalcima vezanim za radiotelevizijsku produkciju. No, frajerski jezik očigledna je pasija.

U iščekivanju albansko-srpskog rečnika

Profesor Petrit Imami, osim uzbudljivog posla na kom je radio i najveći ovdašnji žargonolog Dragoslav Andrić, radi i na stvaranju novog albansko-srpskog rečnika. „Rad na rečniku je dug i mukotrpan posao, što sam veoma rano shvatio pored svog oca, jednog od autora poslednjeg velikog albansko-srpskog rečnika, objavljenog u Beogradu sedamdesetih godina. Rečnik na kom radim zajedno sa svojom suprugom, strukturiran je po oblastima, kojih ima dvadesetak. Međutim, to je dugoročan posao prikupljanja literature, konsultovanja različitih stručnjaka, i ne bih se usudio da predviđam njegov skori završetak“, kaže Petrit Imami, i dodaje da su rečnici odraz potrebe za komunikacijom među govornicima različitih jezika, što je uvek dobar znak. „Kako je albansko-srpski rečnik iz sedamdesetih već uveliko prevaziđen, jer nema mnogo savremenih reči, nedavno je objavljen i jedan pristojan standardni rečnik. Skroman, nije za potrebe stručnog ili književnog prevođenja, ali u svakodnevnoj komunikaciji svakako dobro služi, a zanimljivo je i da se među finansijerima nalazi i Srpska pravoslavna crkva“.

„Oduvek me je zanimalo da zabeležim sočne reči i fraze stvarane kroz analogije, asocijacije, inverzije, derivacije i konverzije. Sakupio sam čitave hrpe papirića a da niko nije ni primetio čime se bavim, i sve bi to verovatno ostalo na uzgrednim beleškama, da kompjuteri nisu doneli jednostavan način za sistematizaciju prikupljenih reči „, kaže profesor Imami u razgovoru za Danas. „Odrastao sam na beogradskom Hadžipopovcu (kraj između Cvijićeve, Ruzveltove i Čarli Čaplina; prim. aut), uz lokalne mangupe čije je glavno obeležje u to vreme bio sportski duh i fer borba. Mnogi jezički idiomi koji su nastajali u to vreme i dalje su u upotrebi u beogradskom slengu, i danas kad ih čujem osećam to nekom vrstom jezičke pravde. Vremenom se definicija pravog frajera menjala, pa su sportiste zamenili sa jedne strane mangaši a sa druge studenti i mladi intelektualci. Tad je u našem društvu bilo pitanje prestiža pobediti u obračunu rečima, u raspravi. Kasnije su uličnim žargonom počele da dominiraju reči sve surovijih obračuna, a ubrzan tehnološki razvoj takođe je dao snažan doprinos.“
Iako su u naknadnoj sistematizaciji reči i fraza moguće rekonstrukcije njihovog nastanka – pa čak i solidne pretpostavke o uticajima političkih i socijalnih prilika na gradski sleng, recimo kroz sve širu upotrebu reči iz specifičnog zatvorskog ili narkomanskog žargona – Petrit Imami je obazriv u takvim nagađanjima. „Svakako da bi se socio i psiholingvisti mogli pozabaviti tim pitanjima, i verovatno bi naišli na zanimljiva otkrića. Ja ne bih mogao da se upustim u ispitivanja raznih odnosa opšteg i žargonskog jezika, uticaja vremena i društva u kojima žargon nastaje. Već je i samo prikupljanje reči i fraza, odnosno njihova provera, prilično zahtevan posao, a ozbiljne naučne teze zahtevaju daleko više od lične strasti prema jezičkim specifičnostima beogradskih ulica“, kaže profesor Imami.
Sagovornik Danasa navodi da zabeležiti neku reč ili frazu, usput, u prevozu, na predavanju ili na pijaci, nije dovoljno da bi se napisala nova leksikografska odrednica frajerskog rečnika. „Neke reči nestaju, neke fraze trpe remont i u nešto izmenjenom značenju ponovo se pojavljuju na ulici posle više decenija. Beležim i neke reči koje sam čuo u prolazu, a na koje više nisam nailazio, bez obzira što su zaista inventivne i zanimljive. Ali, prosto se nisu primile, i nisam ih uvrstio u Rečnik. Sleng je veoma dinamičan i otvoren jezik, i ponekad se i sam iznenadim koliko je precizan i jasan. Stvaranje i usvajanje novih žargonskih reči deluje prilično haotično, posebno u Beogradu, sa svim njegovim razlikama, raznim socijalnim slojevima, uticajima doseljenika, studenata iz unutrašnjosti, sezonskih radnika. Sleng se podjednako generiše i u medijima, na fakultetima i u zatvorima, ali jedina zakonitost koja je nesporna jeste da se semantičke praznine, nastale iz potrebe za novim, preciznijim rečima, veoma brzo popunjavaju. Na koji način, zašto je prihvaćena baš jedna a ne neka druga reč, koja je možda i više obećavala – najčešće ostaje tajna“, konstatuje Petrit Imami.
Profesor Imami ukazuje na devetnaestovekovni majstorski žargon kao moguće poreklo savremenog slenga, u kom su i danas u upotrebi mnogi, nekad strogo esnafski termini, pozajmljeni iz albanskog, romskog, turskog, nemačkog, mađarskog… Danas dominiraju reči uvezene iz engleskog jezika, no sleng za razliku od opšteg jezika, zadržava pravo da tuđice modifikuje, uvede u nezamislive veze sa ostalim rečima i doda mu ton specifičnog značenja, koje će pozajmljena reč imati samo na beogradskim ulicama.
Naročita moć slenga ogleda se i u njegovoj incijacijskoj ulozi, složiće se profesor Imami. Sam izbor reči određuje pripadnost određenom sloju ili grupi, a iz grupa koje trenutno vode na rang listi društvenog uticaja regrutuju se novi termini zajedničkog slenga. Koristiti žargonske termine najmoćnijih, simbol je prestiža – bez obzira da li je reč o političarima, barabama iz kraja ili internet nerdovima.