Filozofija, seks i džez – Agnes Poarije u knjizi Na obalama Sene: Magične godine Pariza 1940-1950 (Agnčs Poirier: An den Ufern der Seine.
Die magischen Jahre von Paris 1940-50, Clett-Cotta Verlag, Študgard, 2019) piše o Parizu između 1940. i 1950. godine, slažući jedan kliše na drugi, i ipak će joj poći za rukom da predstavi atraktivnu kulturnu istoriju Pariza posleratnih godina, koja do danas nije izgubila u svojoj amblematičnoj tradiciji.
Na pozadini istorijskih preloma posle Drugog svetskog rata, Poarije oživljava fler i duhovno-umetnički život jedne od najuzbudljivijih metropola sveta. Protagonisti, Kami i Sartr, nastupaju kao u filmu iz Holivuda. Ovo je živopisan portret čitave jedne epohe i uspeha koji su osećanje života do danas revolucionisale.
U okupiranom i oslobođenom Parizu susretale su se najkreativnije ličnosti i najoriginalniji glasovi tadašnje generacije. Oni su sa kapitalističkim sistemom uspostavili jedan antigrađanski protivsvet.
Uz absint, pastis i kafu (uglavnom kao surogat) sa saharinom pitali su se u Café de Flore: ko sam ja?
Kako smo preživeli? Kako želimo da živimo? Danas, sutra, uopšte?
Agnes Poarije opisuje ljudske drame i nastanak velikih dela umetnosti i kulture. U ovoj magičnoj dekadi izmeu 1940. i 1950, Buvoar, Sartr, Đakometi, Pikaso, Beket, Kestler i mnogi drugi, usudili su se da radikalno drugačije misle, delaju i žive.
Šta su u ono vreme intelektualno i umetnički razvili, i danas određuje naše mišljenje i način života i utiče na način kakao se odevamo i ophodimo.
Autorka upliće u svoj narativ i mnoge ljudske tragedije i umetničke trijumfe.
Na obalama Sene, naslov koji iako zvuči kao turistički vodič, to ujedno i jeste.
Autorka ima i turistički aspekt na svom viziru. Dok je u ostalim evropskim metropolama vladao duhovni vakuum, u Parizu su se okupljali velikani duha tog vremena.
Autorka u knjizi pokazuje odnose, prijateljstva i strasti koji su Pariz učinili da postane intelektulni Hot Spot epohe.
Grad Pariz je savršena ravan za najrazličitije projekcije, na prvom mestu kao grad ljubavi i za Amerikance najliberalniji život, koji je za puritance kod kuće u Americi gotovo utopija.
Francuska autorka koja već duži vremena živi u Londonu, ima američke turiste u žiži svog posmatranja, koji opsedaju legendarne institucije – Café Flore ili Deux Magot u kojima su tih godina filozofija, seks i džez bili definisani na novi način. Autorka žurnalistički polaže poentu, budući da radi za vodeće magazine i audivizuelne medije.
U tu vrstu pristupa ide i tvrđenje da je Albert Kami izgledao kao Hamfri Bogart i da su tih magičnih godina u Parizu na sceni dominirali: rat, ljubav i smrt, fašizam i komunizam – i sve je bilo tu istovremeno, a između toga Žan-Pol Sartr i Simon de Buvoar sa svijim adeptima i naravno Majls Dejvis i Žilijet Greko – to je bila „ljubav na prvi pogled“.
Ova knjiga je Who is Who intelektaualaca koji umetnosti i književnosti do danas daju svoj pečat. Na obalama Sene je hibrid između intelektualnpog putopisa i kulturne istorije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
