Nakon romana Čovek po imenu Uve, Moja baka vam se izvinjava i Brit-Mari je bila tu, koji su se rekordno prodali i u svetu i u Srbiji, u ovoj knjizi Bakman, onako kako to samo on ume, daje nežan prikaz borbe starog čoveka da zadrži svoje najdraže uspomene, kao i načina na koji njegova sudbina utiče na njegove najbliže. Zar ovo nije najbolje od svih životnih doba, razmišlja jedan starac posmatrajući svog unuka.

Taj dečak je taman dovoljno veliki da razume kako svet funkcioniše, ali je i dalje dovoljno mlad da bi odbio da to prihvati. Deda i Noa sede na klupi i pričaju. Ispod klupe raste zumbul, a to je cveće koje je baka gajila u svojoj bašti. Deda i Noa mogu da pričaju o svemu. O životnim pitanjima, kako onim najbitnijim, tako i onim usputnim. U razgovoru sa Noom deda pokušava da se seti kako se zaljubio u baku i kako ju je izgubio. Još uvek može da je zamisli pored sebe i plaši se onog dana kada je se više neće sećati. Deda uviđa da se svet koji poznaje sada menja. Zato želi da ostane tu na klupi sa Noom, gde je miris zumbula i dalje tako jak. Ali uspomene je sve teže prizvati, pa su deda i Noa sada primorani da nauče kako da urade ono najteže: da se rastanu.

Svetska književna senzacija Fredrik Bakman rođen je 1981. u Stokholmu, gde i danas živi sa suprugom i dvoje dece. Započeo je karijeru kao jedan od najpoznatijih švedskih blogera i kolumnista. Debitovao je u književnosti 2012, kad je objavio međunarodni fenomen Čovek po imenu Uve, prodat u više od četiri miliona primeraka.

Povezani tekstovi