Karikatura vlasti 1

Predrag Koraksić: Režim počiva na lažima. Kompletno. Od početka do kraja. Imali smo vladara koji je bio autističan, pa jednog koji je bio opsednut nacijom, a nije baš naročito bio obavešten, potom smo imali jednog narcisa i na kraju imamo jednog koji kuka kako će ga ubiti. On se poistovetio sa Đinđićem. Ali on u stvari nije ni u kakvoj opasnosti jer ga čuvaju službe koje su učestvovale u ubistvu Đinđića koje mogu da i dalje rade ono što su radile za vreme Miloševića. To je pogubno za Srbiju.

Dušan Petričić: Slažem se da je to režim koji počiva na laži. Dodao bih još jednu stvar. U poslednjih osam godina na vlasti imamo mafiju i kriminal. I mislim da je to uz pomenutu laž najgora nesreća koja nas je snašla.

Karabeg: Gospodine Koraksiću, da li vlast vrši pritisak na dnevnik Danas u kojem objavljuje vaše karikature?

Koraksić: Danas je sigurno u nemilosti. Mene uglavnom ne diraju, ali urednike i komentatore Danasa napadaju iz sve snage. A naročito glavnog urednika Dražu Petrovića. Ni Danas, ni NIN ne mogu da dobiju oglase. Ko će ih dobiti odlučuje se u jednoj kancelariji, a zna se čija je ta kancelarija.

Petričić: Jedan od vrlo izraženih segmenata Vučićeve politike je stravičan, agresivan, ničim omeđen napad na intelektualnu i akademsku elitu, na fakultete, na obrazovanje generalno. Oni ovako rezonuju: što više obrazovanog, prosvećenog i kulturnog sveta imaš oko sebe manje su ti šanse da održavaš neomeđenu, prevarantsku vlast. Vučić želi da dokaže i srpskom narodu i srpskoj intelektualnoj eliti da su idioti, da je on pametniji od svih i da će nam smrsiti konce.

Karabeg: Mislite li da prevelik broj intelektualaca danas ćuti, odnosno ponašaju se kao da ne vide u kakvom režimu žive?

Petričić: To je moja velika tuga i moje veliko razočarenje. Kako vreme prolazi sve sam skloniji da verujem da je za opstanak Vučića na vlasti veoma važno ćutanje ogromnog broja intelektualca i građana koji se prave ludi. U Srbiji postoje dve vrste ljudi – s jedne strane oni koji su za Vučića, a s druge ogromna većina onih koji su se odrekli ili pameti ili morala. Nedostatak morala je glavni uzrok ćutanja. Kada dozvolite da nemoral utiče na vaše ponašanje – znači da je đavo odneo šalu. I zato sam užasno, ne samo razočaran, nego i tužan.

Koraksić: Neverovatno je da čovek koji u prestižnim matematičkim časopisima ima više citata nego cela Srpska akademija pristane da bude tako izmanipulisan. To je očigledan primer kako intelektualci gledaju na ono što se ovde zbiva. Naravno ne svi. Oni imaju svoje sinekure, svoje plate, svoje položaje i čekaju da odu u penziju, pa da napuste celu ovu priču.

Karabeg: Da li u Srbiji vlada strah?

Petričić: Strah sasvim sigurno ima ulogu. S tim što verujem da se ljudi pre svega boje da će ostati bez posla, da neće moći izdržavati porodicu, strahuju za budućnost svoje dece. Mi manje-više pričamo o onome što vidimo u Beogradu, ali strah je prisutniji u unutrašnjosti.

Koraksić: Nije u pitanju samo strah. U pitanju je i totalna neobaveštenost. Sticajem okolnosti nedavno sam 15 dana u proveo u Ribarskoj Banji na jugu Srbije. To je fantastična banja, uslovi su divni, ali, verujte mi, tamo ljudi ne mogu ništa drugo da vide sem dve ruske televizije, Pink, RTS 1, RTS 2 i jedan sportski kanal. Ako ljudi nemaju kompjuter da se obaveste preko interneta, nemaju mogućnost da saznaju istinu o onome što se dešava. Stalno ih kljukaju jednim te istim lažima.

Karabeg: Šta mislite kako članovi Srpske napredne stranke reaguju na vaše karikature? Da li ih krišom gledaju, smeju se, pa onda idu da glasaju za Vučića?

Petričić: Čuo sam od nekih ljudi koji imaju kontakt sa osobama iz Srpske napredne stranke da oni i te kako pažljivo i pomno prate Koraksove i moje karikature. I smeju im se tajno. Naravno, ne daj bože da ih gazda vidi da se smeju, onda su zapečatili sudbinu. Ali to samo znači da su temelji, na kojima Vučić i njegova okolina grade svoju poziciju, i te kako labavi.

Koraksić: Razgovarao sam sa Milanom Milutinovićem, dok je on još bio predsednik. Rekao mi je da su oni primerke Naše Borbe, u kojoj su tada izlazile moje karikature, jedan drugom podmetali u ladice, pa kad ujutru dođu u kancelariju i otvore ladicu, onda vide moju karikaturu. To su radili i u Narodnoj skupštini.

Karabeg: Verujete li da ćete dočekati da Vučić siđe s vlasti?

Koraksić: Ja sam u dubokim godinama. Voleo bih da se to desi što pre, da ja to doživim. Ali bumo vidli, što bi rekli Hrvati. Ova gromna količina laži se naduvava, raste, buja. To mora da eksplodira.

Petričić: Koliko god sam pesimista u pojedinim trenucima, duboko verujem da ću doživeti da mu vidim leđa. Da li će to biti sada ili za koju godinu – ne znam. Ali hoću da verujem da tolika količina pokvarenosti, paranoje, laži i prevarantstva ne može predugo da opstane.