„Klub ubistava četvrtkom“ ponovo u akciji

Svetska izdavačka senzacija iz 2009. dobila je svoj nastavak – Čovek koji je umro dvaput, a od nedavno je dostupna i čitaocima u Srbiji, zahvaljujući IK Vulkan izdavaštvo i prevoiocu Mirku Božiću.

Ova Ozmanova priča o četiri neobična prijatelja i još jednom šokantnom ubistvu puna je preokreta i neizvesnosti do samog kraja.

Elizabet, Džojs, Ron i Ibrahim raduju se miru i tišini u svojoj elegantnoj penzionerskoj rezidenciji.

Međutim, ispostaviće se da nemaju sreće. Elizabet je dobila pismo od nekadašnjeg kolege iz tajne službe, čoveka sa kojim ima zanimljivu zajedničku prošlost.

On je napravio veliku grešku i potrebna mu je njena pomoć. Njegova priča uključuje ukradene dijamante, nasilnog mafijaša i veoma stvarnu opasnost po njegov život.

Dok se tela gomilaju, Elizabet uključuje Džojs, Ibrahima i Rona u poteru za nemilosrdnim ubicom.

Ali, naišli su na protivnika koji neće ni trepnuti dok bude eliminisao četvoro sedamdesetogodišnjaka. Može li Klub ubistava četvrtkom da pronađe ubicu (i dijamante) pre nego što ubica pronađe njih?

Kao i u prvoj knjizi, Ozmanova najveća snaga kao pisca je karakterizacija. Dok pokušavaju da reše brutalna ubistva i dešifruju zagonetne poruke, Ozmanovi junaci ne prestaju da brinu za svoje zdravlje.

Oni su obični starci, ali su, kao i svi starci, mnogo komplikovaniji nego što izgledaju. Svesni su prolaznosti vremena; plaše se gubitka voljenih i demencije i osećaju fizičku nesigurnost.

I dok su čitaoci u prvom romanu saznali koliko ih privlače istrage ubistava i o njihovim poslovima pre penzionisanja, nastavak se bavi njihovim prošlim životima.

Ozmanova sposobnost da stvori prepoznatljive, dobro zaokružene likove je izuzetna.

Tako čitaoci saznaju ko su oni izvan Kluba – od Džojsinih divnih dnevničkih zapisa do Ronovog odnosa s unukom, Ibrahimove borbe sa žestokim napadom i Elizabetinog nežnog i brižnog odnosa s mužem.

Ovo je više od obične misterije ubistva. To je divna proslava života, ljubavi i prijateljstva. „Ozmanov svet je umirujuće mesto“, zabeležio je povodom ovog romana kritičar londonskog Sandej telegrafa.