KNJIGA VESTI PRIREDIO: V. TODOROVIĆ

Morin Džonson s romanom „Devilish“ dospela je u finale za „Andre Norton“ nagradu za najbolju SF/fantaziju za mlade, knjigom koja smešta priču o Faustu u katoličku školu. „Mesto je, zapravo, bazirano na mojim ličnim srednjoškolskim iskustvima, u kojima na sreću nisam imala posla sa demonima“, kaže spisateljica, obrazovana u jednoj katoličkoj školi koju su vodili Poljaci preživeli iz Drugog svetskog rata, u staroj zgradi u kojoj je dominiralo platno na kome su bile naslikane opatice kako padaju u jamu, pošto ih nacisti streljaju. „To je prvo što sam videla jedne zimske noći kad sam tamo stigla sa 13 godina. Slika je bila tako uverljiva da sam stekla utisak da se tu stvarno odigrava bitka između dobra i zla. Jedna od opatica u našoj školi izgubila je sve prste u vreme rata, i to sam iskoristila u knjizi – u liku Sestre Čarls“, kaže spisateljica. U romanu „Devilish“ glavna junakinja, Džejn Džarvis briljantna je devojka koja je svesna da je daleko inteligentnija od okruženja, što se pokazuje kao prednost ali i mana. Njena inteligencija i ponos dve su stvari koje će demon (u njenoj školi) pokušati da iskoristi.
Nova knjiga Morin Džonson, „Girl at Sea“ izlazi u junu, a glavna junakinja će se dati u potragu za Atlantidom.
Vil Mekarti, pisac hard SF struje, objavio je roman „To Crush the Moon“ koji se bavi dugovečnim ljudima u društvu velikih ambicija. „To što ste besmrtni ne znači da će takva biti i vaša civilizacija – uspon i pad civilizacija vođen je silama koje su daleko veće od nečeg sa čime ljudi mogu da se uhvate u koštac. Živeti večno znači nadživeti društvo koje vas je stvorilo i to je pozadina u koju sam smestio svoju priču“, kaže Mekarti.
Pisac ističe da hard SF nije toliko podžanr naučne fantastike, koliko je mentalna disciplina. „Morate da pronađete način na koji će priča da funkcioniše, a da ne prekršite zakone fizike ili ljudske prirode. Većina posla je tu kompletno sakrivena od javnosti, ali oni pre svega žele dobru priču. Lično, volim da uključim podatke o tehnikalijama u svoje knjige, pa ako je neko zainteresovan može da proveri kako sve to funkcioniše“, naglašava Vil Mekarti.
Australijski pisac alternativnih istorija Džon Birmingem napisao je roman „Final Impact“ kojim je završio svoju vremeplovnu trilogiju „Axis of Time“. U njoj je pokušao da poveže milione niti rasutih kada je jedna nestabilna crvotočina u prostor-vremenu usisala borbenu grupu UN sa nosačem aviona iz bliske budućnosti i prebacila je u 1942. godinu. Kada ti brodovi stignu u 1942. godinu oni slučajno sprečavaju bitku kod Midveja. „Kao rezultat svega toga Hitler i Staljin saznaju svoje sudbine i počinju da pomeraju planine, sasvim bukvalno, i ubijaju milione pokušavajući da spreče ono što dolazi“, kaže Birmingem, a sve se završava svetom koji je 1945. godine daleko lošiji od onog kakav je nama poznat.
Glavni junak serijala je admiral Kolhamer koji je veoma konzervativan za svoje vreme, rigidnog morala, ali vraćen 80 godina u prošlost tamo deluje kao „opasan liberal“, radikalan zbog svojih stavova o rasnoj i seksualnoj jednakosti. Birmingem je svoj serijal započeo sa željom da i sam napiše nešto u žanru alternativne istorije/tehnotrilera, čiji je veliki fan. Prvi roman „Weapons of Choice“ je prvobitno nosio priču o borbenoj grupi koja stiže u jednu drugačiju 1946. godinu kada su sile Osovine pobedile, ali ga je urednik Stiv Safel ubedio da sve smesti u istorijski tačnu 1942. „Kada pogledam sada unazad, vidim da je urednik bio u pravu“, kaže Birmingem.