Nakon objavljivanja zbornika Kultura, inovacija i ekonomija i Kreativni grad – vizija i praksa u Londonu, nedavno je u Parizu objavljena nova knjiga kulturološkinje Biljane Mickov – Kulturno inovativna transformacija grada (L’Harmattan).
U zborniku su akcentovane teorije o globalnom gradu i svemu onome što čini njegov kulturni kontekst, sagledavaju se novi odnosi u kulturnim politikama na nivou grada koji treba da se menjaju po nekim savremenim kulturnim zakonitostima. Po autorki, svaki grad se inovira i transformiše u skladu sa svojim razvojnim ciklusom, ima kapacitete i ljudske resurse, materijalne i simbolične, što mu omogućava da postane inovativan grad. Inovacije nisu nužno novost, već pre svega novi načini da se vide problemi i da se ti problem tretiraju.
Stručnjaci koji su svojim tekstovima potvrdili autorkin uređivački koncept su Milorad Đurić, Aleksandar Kadijević, Kristijan Lukić, Fabice Turo, Tomas Helie, DŽejms Dojl, Ivana Jovanović Arsić, DŽon Holden, Ivan Đoković i drugi. Od Evrope do Kvebeka, ova knjiga promoviše važnost kulture, evropska je u svojoj suštini sa fokusom na francuski i srpski kulturni razvoj u kontekstu globalnog kao i specifičnim pristupima kreativnosti grada.
„Prava mera u formiranju kulturnih politika, istraživanja i sposobnosti, sa ciljem privlačenja interesovanja publike kulturnim sadržajima, trebalo bi da odražava već formirane načine na koje publika i zajednica koriste svoje slobodno vreme, istovremeno im nudeći i mogućnost sticanja nekih novih i alternativnih iskustava. Mora biti jasno da kultura nije samo umetnost i da ona isto tako karakteriše ljudske aktivnosti.
Kultura jeste i mora biti sadržaj svih sektora i institucija koje se razvijaju u regiji, državi, na većem prostoru, u vremenskim periodima jer, razvoj kulture je povezan i sve više umrežen“, kaže autorka za Danas, ističući da je konstantan proces preispitivanja i promišljanja, invencija i obnavljanja, trebalo da predstavlja suštinu kulturnih politika, jer je to zaista jedini mehanizam koji pravilno odražava i prati dinamičnost i stalne promene prisutne u globalnoj kulturi.
Autorka naglašava da je važan segment digitalna transformacija grada. Ako se sprovede na odgovarajući način, digitalna transformacija koja stavlja na prvo mesto potrebe građana omogućava nove oblike solidarnosti i kolektivne akcije. Oni moraju biti u javnim rukama i pod kontrolom samih građana.
„Gradovi bi trebalo da budu proaktivni u uspostavljanju sistema digitalnih prava, podaci o građanima ne bi trebalo da budu komercijalno eksploatisani ni pod kojim okolnostima. Gradovi mogu postati ključni akteri u tranziciji gde je vlasništvo nad podacima nejasno, do modela gde su podaci opšte dobro, u suvlasništvu svih građana. Gradska agenda, prilagođena važnosti digitalne sfere, ima potencijal ne samo da gradove učini življim, već i da povrati deo vere u moć javnih institucija i demokratije“, ističe Mickov.
Kulturna politika treba da predstavlja centar razvojne strategije grada u cilju razvoja kreativnosti i digitalne transformacije. Gradsko veće treba da promoviše ambicioznu politiku podsticanja i omogućavanja uključivanja građana u procese kreiranja i sprovođenja kulturnih politika na nivou grada, kao i jačanja uloge gradskih institucija kulture, a ne obratno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
