Lone Star vs. Golden State 1Foto: Medija centar Beograd

Zatvara fabriku Tesla automobila u Frimontu i u Ostinu gradi treću Gigafaktori fabriku (jedna radi u Kini a drugu gradi u Nemačkoj).

Vest o preseljenju drugog najbogatijeg čoveka na svetu odjeknula je kao bomba, mada nije neočekivana.

Nagoveštaj takvog poteza bio je u maju kad se Mask opasno zavadio s vlastima okruga Alamida koje mu nisu dozvolile da nastavi proizvodnju u Frimontu zbog korona epidemije.

Ta svađa bila je poslednja kap koja je prelila čašu i naterala ga da započne poslovnu evakuaciju iz Kalifornije.

„Tesla će svoje sedište i buduće programe odmah preseliti u Teksas. Tesla je poslednja kompanija koja proizvodi automobile u Kaliforniji. SpaceX je poslednja vazduhoplovna kompanija koja ima značajnu proizvodnju u Kaliforniji. Nekada je u Kaliforniji bilo više od desetak fabrika automobila a bila je i centar vazduhoplovne industrije“, rekao je Mask.

Ključni razlog bežanja biznisa iz Zlatne države je loša regulatorna i poslovna klima koju Mask upoređuje sa samozadovoljstvom košarkaša Golden State Warriors posle nekoliko pobeda koji, međutim, nikad ne osvajaju šampionat.

Šta o Maskovoj odluci misli vlast pokazala je Lorena Gonzales, veoma uticajna poslanica Demokratske stranke iz San Dijega u Kongresu Kalifornije, koja je na svom Tviter nalogu napisala: F*ck Elon Musk.

Posle svađe sa zakonodavcima u Kaliforniji, Mask je u julu kontaktirao vlasti u Teksasu i odmah obezbedio lokaciju u okolini Ostina i dozvole za fabriku koja će za nekoliko nedelja biti završena.

Za sličan investicioni poduhvat u Kaliforniji Mask bi potrošio pet godina i milione dolara za plaćanje uobičajene zelene pošte (tužbe zaštitnika životne sredine).

„Startapi koji se bave inovacijama guše se u visokim troškovima usklađivanja s propisima. Kalifornija bi trebalo samo da se skloni s puta inovatorima“, rekao je Mask.

Vlasnik kompanija Tesla motors i SpaceX nije usamljen slučaj. Tri dana posle Maska i kompanija Oracle objavila je da seli centralu iz Kalifornije u Ostin.

A nekoliko dana pre Maska Hjulit Pakard enterprajs (HPE) najavio je selidbu iz San Franciska u Hjuston.

HPE je jedna od 50 najvećih firmi s liste Fortune 500 koja svoju centralu premešta u Teksas.

I Džon Lonsdejl, osnivač kompanija Palantir i Adepar, odlučio je da se preseli u Teksas.

„Volim Kaliforniju, ali morao sam da odem“, rekao je Lonsdejl, koji je prozvao političare netolerantne kalifornijske levice kao odgovorne za mračan poslovni ambijent, groznu energetsku situaciju i slom javne bezbednosti.

U Teksas je iz Kalifornije stigao i agent komercijalnih nekretnina Džon Giseli i otvorio kompaniju Vaterloo Capital Private Equity.

„Preduzetnici u Kaliforniji suočeni su s nadmoćnom vladom čija je težnja da sve oporezuje i reguliše“, kaže Giseli.

Među prvim lastama koje su stigle iz Kalifornije i nastanile se u teksaškom Vestlejku bio je finansijski gigant Charles Schvab Corporation (upravlja s 4,3 biliona dolara imovine), koji je lane kupio TD Ameritrade za 26 milijardi dolara.

„Kompanije odlaze iz Kalifornije jer se poslovna klima i dalje pogoršava, posebno zbog rigidnih mera zaštite radničkih prava i raskalašne budžetske potrošnje guvernera Gevina Njusoma“, tvrdi Džozef Vranić, vlasnik firme Spectrum Location Solutions, i predviđa „još više iseljavanja jer kalifornijski političari imaju epski prezir prema biznisu“.

Vranić tvrdi da je svake godine u poslednjih 12 godina Teksas na prvom mestu po privlačenju kalifornijskih kompanija – njih oko 660 preselilo je 765 objekata u Teksas 2018. i 2019.

Među njima su ExxonMobil, AT&T, Sisco, American Airlines, Lockheed Martin, JPC Penney Co, FedEx, Raytheon, PennyMac.

Kanadski institut za javnu politiku Frejzer stavio je Kaliforniju na četvrto najgore mesto u SAD po ekonomskim slobodama, a Teksas kao četvrtu najbolju državu.

Kao razloge selidbe preduzetnici navode represivnu poslovnu klimu, visoke poreze i skup poslovni i stambeni prostor u Kaliforniji.

Nedavna odluka Kongresa da poveća porez na komercijalnu imovinu obezbediće državi dodatnih 12,5 milijardi dolara, ali neće spasiti budžet Kalifornije koji se srozao na rub bankrota i deficit od 54,3 milijarde dolara.

A kao ključne razloge dolaska u Teksas vlasnici firmi navode nepostojanje poreza na dobit i dohodak građana.

Primera radi, Ilon Mask neće platiti 13,3 odsto poreza na kapitalnu dobit ako proda akcije Tesle ili dobije godišnji bonus koje bi morao da plati da je ostao u Kaliforniji.

Jedini porez u Teksasu koji građanin plaća je porez na promet. Poslovni analitičari izračunali su da firme mogu da uštede oko 32 odsto operativnih troškova ako se presele iz Kalifornije u Teksas.

„Regulatori u Teksasu ne postavljaju blokade biznisu nego ga relaksiraju, više su usmereni na rast nego na ograničenja“, objašnjava Giseli.

Teksaški guverner republikanac Greg Abot vidi područje Hjustona kao novu Silicijumsku dolinu a priliv kompanija tumači ovako: „Niski porezi, visok kvalitet života, vrhunska radna snaga i najbolji univerziteti su okruženje u kome inovativne kompanije mogu da procvetaju.“

Uprkos niskim porezima Teksas uspeva da pokrije državne troškove i ima (do 2019) izbalansiran budžet bez deficita.

Teksašani veruju da mogu da se pruže samo onoliko koliko su dugi.

Mnogo novca troši se na prosvetu, ali ne i na socijalu.

Na primer, Univerzitet Teksas (devet univerziteta i šest univerzitetskih bolnica) ima budžet 14 milijardi dolara.

U Teksasu postoje sindikati, ali zakoni ne prisiljavaju radnike da se u njih učlane.

Nastavnik u srednjoj školi u Kaliforniji, zahvaljujući sindikatima, plaćen je mnogo više nego profesor univerziteta u Teksasu.

Da bi te plate mogla da isplati Kalifornija je podigla poreze koji su oterali biznise a država je stigla na rub bankrota.

Značajna razlika između dve države je i u karakteru zakonodavne vlasti.

Kongres u Teksasu radi jednom (četiri meseca) u dve godine i za to vreme usvaja dvogodišnji budžet.

Članovi Kongresa imaju godišnju platu 7.500 dolara, a poslaničko mesto nije im pravo radno mesto.

To praktično znači da poslanici moraju u svojim ličnim poslovima da snose troškove zakona koje usvajaju.

A Kongres Kalifornije radi cele godine i poslanici imaju platu oko 90.000 dolara.

Postoji anegdota koja na razumljiv način tumači dve filozofije upravljanja državom.

Anegdota kaže da je guverner Kalifornije trčao sa psom šumskom stazom, da se pojavio kojot, napao psa i ugrizao guvernera koji je zatim pozvao službu za kontrolu životinja, koja je uhvatila kojota i od države naplatila 200 dolara za testiranje i još 500 dolara za njegovo smeštanje u azil.

Zatim je pozvan veterinar koji pregleda i odnosi mrtvog psa i naplaćuje 200 dolara.

Guverner odlazi u bolnicu i troši 3.500 dolara na proveru da li je zaražen i na previjanje rane.

Staza za trčanje se zatvara na šest meseci dok vladina agencija sprovodi istraživanje, koje košta 100.000 dolara, da to područje osigura od opasnih životinja.

Guverner iz budžeta plaća 50.000 dolara za program podizanja svesti građana o kojotima.

Kongres troši dva miliona dolara za efikasnije lečenje besnila i njegovo trajno iskorenjivanje.

Nastavak anegdote kaže da guverner Teksasa trči sa psom kojeg napadne kojot, guverner izvadi pištolj, ubije kojota i nastavi da trči a mrtav kojot postaje briga orlova.

Trošak?

Guverner je potrošio 50 centi.

Ova priča oslikava dve oštro suprotstavljene vizije budućnosti Amerike.

Kalifornija i Teksas dve su najveće države SAD po broju stanovnika (40 i 29 miliona) i snazi ekonomije.

Da su samostalne države bile bi peta (Kalifornija) i deseta (Teksas) svetska ekonomija.

One su i pravi primer država (ima ih dve trećine) u kojima jedna stranka kontroliše oba doma Kongresa i kancelariju guvernera.

Demokrate su na vlasti u Kaliforniji od 2011, era Republikanaca u Teksasu traje od 2003.

Bivši sudija Vrhovnog suda Luis Brandejs tvrdi da je ovakvo rivalstvo omogućeno ustavnom strukturom koja dozvoljava državama da eksperimentišu sa socijalnim i ekonomskim modelima bez rizika po SAD.

Ove dve suparničke države razvile su radikalno različite modele čiju su bazičnu konfiguraciju odredile ideje Demokratske, odnosno Republikanske stranke.

Kalifornija je država s visokim porezom i visokom regulacijom koja ima izuzetne troškove za programe energetske tranzicije, radnička prava, socijalnu zaštitu, javno obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.

Teksas je država s nultim porezom na dohodak i dobit i minimalnom regulacijom (sloboda preduzetništva), liderskom pozicijom u svetu po proizvodnji nafte, više novca troši na privlačenje i podršku biznisu, na javnu infrastrukturu i obrazovanje, ali odbija da proširi program Obamacare, ograničava moć sindikata i ne želi da poveća minimalnu zaradu.

Takav ekonomski model napravio je od Teksasa privlačno mesto za život i ljudima s nižim primanjima.

Statistika kaže da je od 2007. do 2016. više od milion ljudi (ne samo bogatih, nego i onih koji zarađuju manje od 50.000 dolara godišnje) otišlo iz Kalifornije, a da im je Teksas bio najpopularnija destinacija.

„Dvoboj Kalifornija-Teksas odrediće političku budućnost Amerike. Birači mogu da porede troškove i koristi konkurentskih eksperimenata a možda će se u budućnosti opredeljivati za nijanse između teksaške crvene i kalifornijske plave ekonomske politike. S obzirom na trenutne okolnosti, moguće je da Kalifornija samo sanja“, napisao je za USA Today Kenet P. Miler, profesor koledža Klermont Mekena.

close
Lone Star vs. Golden State 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.