Autor istražuje kako je nastala organizacija Mlada Bosna, ko su bili uzori tih hrabrih i mladih revolucionara, šta su im bili ciljevi i motivi i koji su način borbe za oslobođenje izabrali. On u knjizi daje argumente da je pokret nastao u Bosni i Hercegovini, kao odgovor na decenijsko brutalno nasilje koje je sprovodila Austrougarska monarhija.

Gaćinović ukazuje na to da je izraz Mlada Bosna prvi upotrebio Petar Kocić, 1907. u listu Otadžbina, a potom Vladimir Gaćinović, idejni osnivač pokreta u svom autorskom radu objavljenom 1910. U tom periodu, prema rečima autora, Mlada Bosna spontano postaje tajna organizacija, a njen plan i program u političkom delovanju sazdan je u dve reči – oslobođenje i ujedinjenje.

„Politička teorija zabeležila je da je Omladinski oslobodilački pokret Mlada Bosna ostavila nezaobilaznu politikološku, sociološku i pravnu tekovinu koja podstiče na slobodu, hrabrost, dostojanstvo i na nacionalizam u najpozitivnijem smislu reči, ali i na sve evropske vrednosti tog doba“ kaže autor monografije, naglašavajući da je Mlada Bosna bila velika ideja koju su razumeli i radnici i seljaci i intelektualci.

Recenzent Mile Bjelajac upozorava na važnost baratanja preciznim znanjima i nepodilaženju klišeima. On ističe da su Gavrilo Princip, ali i njegovi drugovi, čak i u muzejima nekih, kako kaže, nama savezničkih i bliskih država, obeleženi kao teroristi. „Ne borac za slobodu, ne borac protiv kolonijalizma, nacionalnog i ljudskog ugnjetavanja, čak ne ni kao atentator, što je uobičajena kvalifikacija u Sjedinjenim Američkim Državama, Portugalu, Britaniji, Nemačkoj, Italiji, Austriji, Belorusiji“, naglašava Bjelajac, dodajući da je Mlada Bosna, kao organizacija predstavljana, od 2012, sa pojavom nekih knjiga, kao prost produžetak organizacije Ujedinjenje ili smrt, poznatije kao Crna ruka. Bjelajac ističe da je najdalje u takvom načinu prikazivanja otišla jedna njegova koleginica Kanađanka – Britanka, uporedivši Mladu Bosnu sa Al Kaidom.

„Ključna reč ove knjige je sloboda, kao što je sloboda i bila i ključna reč za Mladobosance, bez obzira na to kako mi njih u kontekstu ili van konteksta vremena definisali“, kaže recenzent, prof. dr Darko Tanasković. On smatra da je danas, za pojedinca njegovu svest i savest, zajednicu, narode i države, pojam slobode višestruko relativizovan i obesmišljen.