Reč je o Mutisovom „magnum opusu“ i, po rečima dvostrukog dobitnika „Pulicerove nagrade“ Džona Apdajka, knjizi „koja ima svu težinu i ozbiljnost modernog klasika“. Za nju je autoru 2002. dodeljena Međunarodna nagrada „Nojštat“ („američki Nobel“) i danas se smatra jednim od remek-dela hispanoameričke književnosti.

Reč je o ciklusu novela koje je Mutis objavljivao u periodu 1986-1993. (pojedinačno naslovljenih „Admiralov sneg“, „Ilona dolazi s kišom“, „Poslednje pristajanje tramp steamera“, „Un bel morir“, „Amirbar“, „Abdul Bašur, čovek koji je sanjao brodove“ i „Triptih „More i kopno““), u kojima se, po rečima nobelovca Marija Vargasa LJose, „u najboljoj tradiciji Konrada i drugih velikana avanturističkog romana“ prate pustolovine direktno ili indirektno vezane za centralnu ličnost ciklusa – Makrola Osmatrača, inače protagoniste i autorovog pesničkog opusa – od kritičara okarakterisanog kao bajronovska figura, Don Kihot novog vremena, čak i kao svojevrsna replika Sofoklovog Edipa ili Eve Lune Isabel Aljende, pa i kao Odisej bez Itake.