Žensko pismo je, koristeći se vojničkom terminologijom, preduzelo bar jedan od bitnih manevara s početka treće decenije ovog veka, ne toliko da oslabi onu drugu, mušku, ratobornu, i dekonstrukcionu, polihistorijsku energiju, no da bi osvojilo nove prostore izražavanja: ne mešajući se u teritoriju zadatih epskih teza i datumima uokvirenih narativnih strategija, već s akcentom na bespoštedno opisivanje ljudskih duša, kao da su one, baš takve kakve jesu, rođene u paklu, pa ih treba, pošto-poto spašavati.
Nije ni to čini nam se onaj krunski razlog što potežemo ovo pitanje: reći ćemo, možda, da žene, baš zbog te karakterno urođene sugestivnosti, pre imaju strpljenja da tragaju za emocijom i njenim odrazom, no što to ima muškarac, koji, priznavši to ili ne, još uvek, slepo prati svoj fizikum, vezujući um za osvajanje kao takvo: nebitno čega.
Kraj raspusta i druge priče Ane Miloš (Booka, 2021) spada u one proze koje završavajući sa spoljašnjim prividima, i datim objektivnostima, golim okom vidljivom realnošću, takoreći slikom usaglašenog sveta, ulaze u svet naše svakodnevnice, ali sa zadnje strane, na sporedni ulaz, tamo gde ljudi ne kucaju, već gde ih na silu unose, kao stvari, predmete, da svrsi posluže, kad se već ne mogu sami za sebe opravdati.
Ne treba se groziti ovakve misli, jer ovo nije prvi put da čoveka, sa sve pokućstvom, zaključavamo u ostavu: setite se bolničkih prizora iz Boldvina (Milica Vučković, LOM, 2019).
Ta ostava, bila provizorna, bila kao iskustvo postojana, treba da nas uči, a ne da nas plaši.
U mraku Hajdegerove fundamentalne ontologije, gde je Bog prognan, a ljudi ostavljeni u svojim sobičcima bez imalo nade, sa osvrtom na dobra stara načela egzistencijalizma koja u ovom vremenu ne vrede ni pokušaja reintegracije, trebalo bi pod mlazom sipajuće svetlosti, koja se muva kroz rešetke, naučiti ponovo hodati. Ali ovog puta sa jakim odrazom na tlu.
Svedočimo li mi to ostvarenju ideja o konačnom kraju civilizacije?
Nju, međutim, ne treba doživljavati kroz pepeo raspadnute i survane komete, ili u zvezdanom prasku, već, u odsustvu onog manovskog naprezanja da se spase duša (priručno sredstvo bi mogao biti dijalog Setembrinija i Nafte iz Čarobnog brega).
U materiji ove knjige, Ana Miloš ne poseže ni za kakvom dijalektikom da prokrči put ka znanju i spasenju: znanje je zaboravljeno, spasenje su nam obećali, ali smo ga se, ravnodušnom notom, odrekli.
Shodno tome, pogledajte o čemu ova mlada Beograđanka piše: to su likovi razočaranih supruga, delirijumom otrežnjenih i ravnodušnih majki, zavedenih spisateljica, lopova iz nižeg kradljivačkog ešalona, i dvočlana posada iz naslovne priče što traga za prirodom svog porodičnog korena.
Krhka ljudskost, što je u svojoj preporuci podcrtava Lana Bastašić, kao da je portret-model na koji se ugleda slikarevo oko. Duše su prazne, nedosežne, neobuhvatne, jer za njima niko ne grabi.
Idilu šume što u viziji jednog Aninog lika postaje dom i gnezdo kidaju pozivi iz dosadnih, učaurenih sredina, svelih u navici i batrganju po uhodanom ritmu pokreta.
Brak, to hrišćansko utočište mira, vrlo lako, u par nabacanih poteza, postaje institucija koja se klima, i za koju postoji opasnost da kroz pedesetak godina možda više neće ni postojati.
Čak se i u jednoj socijalno-kriminalističkoj priči, gde su dani svedeni na dinamiku ukradi-imaj, vidi i zašto i zbog čega smo osuđeni da se bojimo vlastite kože.
Ali se iz svoje kože ne može izaći i o tome podjednakom žestinom iskazivanja i neumornom potrebom ukazivanja na poročne greške humaniteta, govore i pridodate priče. Panteon nam služi kao inverzija antičkog ideala o lepoti, gde se u skladnoj geometrija tela i duha stvara harmonija.
U ovom našem, ipak, vremenu, vođen geslom da ako se već smrtan mora biti, onda ne mora i ružan, zapostavlja se umna komponenta i intelektualna inicijativa, i sve podređuje telu, dakle: hormonima, polnim potrebama, eksplozivnim i nekontrolisanim reakcijama.
Zatičemo sliku opsednutog ega, zavisnog od fizičkog napora, kako se gladijatorski sprema za Olimpijadu, na koju, srećom ili nesrećom, nikad neće otići.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
