Ni Fijat ne prestavlja izuzetak. „Još odavno smo predvideli veliki pad prodaje i radimo na tome da izdržimo udarac krize“, tvrdi portparol Fijata, Gualberto Ranijeri. „Neophodno je, međutim, da postoji potražnja“, nastavlja on, „jer ne prave se automobili zato što neko voli da ih pravi“. Na nesreću Fijata, potrošači sve više stežu kaiš, a potražnja za automobilima neumoljivo opada iz meseca u mesec.

Iako je 2008. završio sa neto zaradom od 1,7 milijardi evra (16,2 odsto manje nego u 2007), Fijat se suočava sa krizom u prodaji. Proizvodnja se u 2008. zaustavila na 2.160.000 vozila, što je 13 odsto manje u odnosu na 2007. „Ako sve bude išlo dobro, ove godine ćemo proizvesti svega 600.000 automobila“, predviđa Enco Mazini iz sindikata FIOM-CGIL (FIOM – Udruženje zaposlenih u metalurgiji, CGIL- Italijansko udruženje zaposlenih).

Slaba proizvodnja utiče i na zaposlenost. Prema rečima generalnog direktora Fijata, Serđa Markionea, bez ozbiljne pomoći države „postoji opasnost da 60.000 radnika iz italijanske automobilske industrije ostane kod kuće“.

Nije samo Fijat u problemima. Ni Dženeral motors, Reno, Opel, pa čak ni Folksvagen nisu u boljoj poziciji. Procenjuje se da će u narednim mesecima biti podeljeno preko 140.000 otkaza u fabrikama automobila širom sveta.

Akcije-otpad

Budući da su parkinzi prodajnih salona puni neprodatih automobila, za Fijat je od najvećeg značaja da ostvari likvidnost koja je neophodna da bi se preživeo period krize. Ovaj gigant iz Torina se nadao da će dobiti pet milijardi kredita od banaka, ali je do sada dobio samo milijardu – i to uz mnogo muke – od Unicredit banke, banke Inteza i francuske banke Caylon. „Banke i investitori misle da su države te koje treba da pomognu sektoru automobilske proizvodnje jer u njemu rade milioni ljudi. To je stav nekoga ko ne gleda u daljinu i rizikuje da dovede ceo sektor do kolapsa“, kaže predstavnik sindikata Mazini.

Banke posluju „pod ručnom kočnicom“ između ostalog i zbog straha da ulože novac u rizično preduzeće. U pogledu Fijata ovi strahovi su postali realni 24. februara kada su akcije Fijata dostigle tzv. „junk“ nivo prema proceni Agencije za procenu vrednosti akcija „Moody’s“. „To što su akcije nekog preduzeća procenjene kao ‘otpad’ znači da bi to preduzeće moglo imati teškoća sa oplatom dugova, da je veća mogućnost da propadne“, objašnjava profesor Umberto Kerubini, docent na Katedri za ekonomiju Bolonjskog univerziteta. „Za Fijat je postalo skupo da pozajmljuje novac od banaka“, razjašnjava dalje profesor Kerubini, „ali ono što je najopasnije jeste to što novac iz investicionih fondova i porodičnih ušteđevina po zakonu ne može biti uložen u ‘otpad’ akcije. Porodice će biti prinuđene da prestanu da budu akcionari, prouzrokujući na taj način dalje zaoštravanje krize“.

Pad vrednosti akcija je upozorenje koje je tržište uputilo upravi Fijata. Kriza je ozbiljna, kažu investitori, morate brzo da izvadite preduzeće iz živog peska. „Svi učesnici na tržištu strepe od toga šta nose naredne godine“, tvrdi Kerubini. „Danas je Fijat pacijent koji treba da preživi prvu noćda bi lekari rekli da je izvan životne opasnosti. Ako preživi godinu ili dve, izgledi za ozdravljenje se povećavaju“.

Brak sa Krajslerom

Van svake diskusije je da se pacijent-Fijat bori da preživi. Jedan od recepata za ozdravljenje izgleda da je širenje prema novim tržištima. Torino je mesecima u pregovorima sa Krajslerom, najmanjim od „velike trojice“ iz Detroita. Krajsler, koji trpi i veliku finansijsku i krizu prodaje, većje morao da otpusti 78.000 od 140.000 zaposlenih i spasio se od propadanja samo zahvaljujući pozajmici američke vlade u vrednosti od 4 milijarde dolara.

Fijat nudi tehnologiju koja Krajsleru nedostaje da bi proizvodio ekološke i jeftinije automobile. U zamenu dobija 35 odsto kapitala američkog kolosa bez utrošenog niti jednog jedinog dolara kao i „ulazak“ u fabrike i prodajnu mrežu Krajslera. Fijat se nada da će Americi u recesiji uspeti da proda „Fijat 500“ i Alfa Romeo. Dogovor sa Krajslerom, međutim, mogao bi i da propadne. Sve zavisi od dodatne tri milijarde dolara koje bi Vašington trebalo da odobri kao pomoćfabrici iz Detroita. A nije ni najmanje sigurno da li Obamina vlada zaista želi da ulaži još novca u preduzeće pod velikim rizikom koje bi pri tom moglo da završi u stranim rukama. Bez subvencije iz Vašingtona, Fijat će napustiti projekat. „Odgovor američkog Ministarstva finansija će stići u martu“, objašnjava Ranijeri. „Tada ćemo videti kakva će biti budućnost Krajslera, pa ćemo odlučiti o daljim koracima“.

BaČen novac

I dok čeka novac iz Vašingtona, Fijat je uspeo da ga dobije iz Rima. Italija je, iako sa velikim zakašnjenjem u odnosu na Francusku, Nemačku, Španiju i Veliku Britaniju, u februaru postala članica „kluba“ zemalja koje spasavaju svoje automobilske industrije.

Italijanske mere za podsticaj kupovine, u iznosu od oko 1,2 milijarde evra, nude popust od 1.500 evra za one koji odluče da stari automobil daju na otpad i kupe novi, „ekološkiji“. A u proizvodnji ekoloških automobila Fijat daleko prednjači u odnosu na ostale proizvođače.

Za sada izgleda da je tržište dobro odreagovalo na ovu akciju. Prodaja Fijata se, od pre nekoliko nedelja, polako vraća u pređašnje stanje i neke fabrike, naročito na jugu Italije, ponovo su počele da rade. „Pozitivni efekti podsticajnih mera se osećaju“, potvrđuje predstavnik sindikata FIOM-CGIL, Mazini. „Zaustavili su propadanje sektora, ali ovim neće zaustaviti krizu. Treba se koncentrisati na istraživanja o novim motorima i razviti precizan industrijski plan za naredne tri godine“.

Postoje, međutim, i sumnje u efikasnost mera usmerenih na podsticanje kupovine. „Izgledaju kao razumne mere, ali to nisu“, objašnjava stručnjak za mikroekonomiju Paolo Manase. „Ova vrsta pomoći ne povećava kupovnu moćporodica, većsamo čini da je povoljnije kupiti jednu nego neku drugu stvar“. „Problem je – tvrdi Manase – u tome što industrija automobila zapošljava manje radnika, a drži više kapitala od drugih sektora“. Prema Manaseovim procenama, mere podsticaja bi čak mogle da dovedu do smanjenja ukupne zaposlenosti jer će istanjiti državne rezerve novca koje bi, ako to bude neophodno, bile usmerene ka drugim proizvodnim sektorima. Radi se o pomoći „auto lobiju“- sektoru koji ostvaruje 12 odsto italijanskog bruto nacionalnog proizvoda“, tvrdi ovaj ekonomista.

Fijat u Srbiji

Strah od budućnosti opipljiv je i u inostranstvu gde radi skoro 60 odsto zaposlenih u Fijatu. Ulaganja u Srbiji koje predviđa Serđo Markione su u opsegu od „940 miliona evra i 4700 radnika u tri fabrike“, od kojih bi dve tek trebalo da budu izgrađene. Fijat negira da je došlo do promene plana. „Sve automobilske industrije u zapadnoj Evropi privremeno su zatvorile ili ce zatvoriti fabrike“, potvrđuje Gualberto Ranijeri, „dok Fijat počinje proizvodnju punta u Srbiji u martu“. Punto proizveden u Kragujevcu će biti prodavan u inostranstvu gde su tržišta prijemčivija.

Torino pak ne iznosi precizan stav o tome kada će se početi sa proizvodnjom novih modela. „Počnimo za sada sa Puntom“, naglašava Ranijeri, „lansiranje novih modela sada kada je tržište toliko smanjeno bi bilo ravno samoubistvu“. „U situaciji u kojoj se zatvara fabrika za fabrikom“, kaže Ranijeri, „sama činjenica da počinjemo sa proizvodnjom u Srbiji je vest koja bi trebala da se piše velikim slovom“. „Bez obzira na krizu“ zaključuje Ranijeri, „Fijat se na to obavezao i održaće svoju reč. Počećemo proizvodnju a u Srbiji bi u trenutnim okolnostima trebalo da budu više nego srećni zbog toga.“

Prevela Ljiljana Grubac