Na meti i desničara i levičara

Jevrejske studente napadaju i tuku drugi studenti. Bezimeni mladi narator, Jevrejin, suočava se sa nasilnim isterivanjem jevrejskih studenata sa Univerziteta. Budući da je i sam student “Pravnog fakulteta”, nakratko se pridružuje grupi svojih kolega, jevrejskih studenata koji su organizovali otpor da bi mogli da nastave studije, ali ih ubrzo napušta.

On se ne plaši batina; on se plaši da će izgubiti svoju slobodu identifikujući se s grupom. Takođe, zazire i od činjenice da ga psihologija žrtve isuviše privlači. Više iz prikrajka, taj lik primećuje da batine koje dobijaju njegove kolege Jevreji oblikuju i snaže “Jevrejina” u njima, čime razvija određenu svest o pripadnosti. On ne želi da negira niti da bude definisan svojim jevrejstvom.

Prozaista, dramatičar, romansijer, esejista, novinar i prevodilac, Mihail Sebastijan (pseudonimi Josifa Mendela Hehtera, Viktor Minku i drugi) rođen je 1907. u Braili, a umro 1945. u Bukureštu. U rodnom gradu pohađao je osnovnu školu i gimnaziju, a njegov maturski rad, koji je odbranio 1926, izuzetno je visoko ocenio predsednik komisije, Naj Jonesku.

Godine 1929, završio je “Pravni fakultet Univerziteta” u Bukureštu, a zatim i doktorirao u Parizu (1930-1931). Debituje poezijom 1926. u časopisu “Svet” (“Lumea”) iz Jašija, da bi zatim započeo dugotrajnu saradnju sa časopisom “Reč”.

Objavljivanje autobiografskog romana “Već dve hiljade godina…” izaziva žestoke napade, kako od desničarske tako i od levičarske štampe, a na te napade pisac je odgovorio u knjizi “Kako sam postao huligan” (1935). Tokom rata, mada nije bio pošteđen poniženja zbog toga što je Jevrejin, Sebastijan će od 1941. raditi kao profesor u gimnaziji, a u martu 1944. mu se u Pozorištu “Alhambraigra” izvodi drugi komad “Bezimena zvezda”, koji je napisao pod pseudonimom Viktor Minku.

Njegov status se radikalno menja posle avgusta 1944, kad je imenovan za glavnog savetnika za štampu u “Ministarstvu nacionalne propagande”. Godine 1945. dobija da predaje jedan predmet na “Slobodnom demokratskom univerzitetu”, često je tražen u svojstvu advokata, dok njegovi komadi počinju da se izvode, ne samo u zemlji, već i u inostranstvu. Život gubi na ulici, gde ga je udarilo motorno vozilo.