Mirisi, arome i smrad: istoričari se vrlo retko služe pojmom mirisa.
Oni su varljivi i odveć subjektivni, te se uzdržanost u pogledu njihove kritike izvora čini postulatom metodološke trezvenosti, da ne kažemo skepse.
Kako je mirisao na primer 20. vek? Karl Šlegel u svojoj knjizi Miris imperija: Šanel No. 5 i Crvena Moskva (Karl Schlögel: Der Duft der Imperien: Chanel No 5 und Rotes Moskau, Hanser Verlag, Minhen 2019) bavi se pitanjem – kako je moguće pisati istoriju čulom mirisa?
Da li jedna kap parfema može da ispriča istoriju 20. veka? Autor razvija jedan neuobičajeni pristup istoriji Evrope u 20. veku.
Da li jedan miris može da sačuva istoriju?
Dva parfema predmet su evropskih ruina 20. veka koje autor svojim čitaocima šarmantno opisuje.
Kroz vihore revolucije izlazi formula za miris, koji je bio kreiran za 300. godišnjicu jubileja Romanovih na tronu, i koja je dospela u Francusku.
Ta formula bila je osnova za miris Coco Chanels Nş 5, kao pandan za Crvenu Moskvu, koja se i danas pod tim imenom proizvodi u Rusiji.
Odgovorna za to bila je Polina Šemčušina, supruga ministra spoljnjih poslova Vjačeslava Molotova.
Ona je docnije u čistkama bila žrtva, a Koko Šanel je bila kolaborator nemačkih okupatora.
Jedan slučajan detalj je Šlegela naveo na otkriće o epohi, koju smo verovali da poznajemo.
Autor Karl Šlegel, rođen 1948. godine, studirao je filozofiju, sociologiju, istoriju Istočne Evrope i slavistiku na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, Moskvi i Lenjingradu.
Do 2013. godine bio je profesor istočnoevropske istorije na Evropa-univerzitetu Viadrina u Frankfurtu na Oderu.
Nagradu kolega istoričara primio je 2016. za knjigu Teror i san.
Na Istoku je definitivno mirisalo drugačije.
Poneko se priseća sa nostalgijom na miris uglja koji se u zimskim mesecima osećao ili na miris ustajalih jaja u ponekim fabrikama, koji je kao oblaci lebdeo nad ponekim predelima ili na specifična, aseptički mirišuća dezinfekciona sredstva (na primer hlor u Biterfeldu) i javnim mestima.
Onaj ko danas putuje u nekadašnji Sovjetski Savez ili zemlje bivšeg Istočnog bloka to ne može uopšte da sebi predstavi.
Još manje je slučaj sa svetom parfema, lepog mirisa kojim je država radnika i seljaka bila snabdevana.
Sada se Karl Šlegel predstavlja knjigom o industriji mirisa u Sovjetskom Savezu.
Godine 1913. proslavljana je 300. godišnjica jubileja Romanovih na tronu i za taj povod je kreiran parfem Bouquet de L’Impératrice Catherine II.
Kreirao ga je Francuz Ernest Boa, koji je bio nameštenik kod moskovskog liferanta Alphonse Rallet & Co.
Posle revolucije Boa se vratio u Francusku i dalje eksperimentisao tim mirisom u različitim varijantama.
Koko Šanel otkrila je probu br. 5, iz koga će postati jedan od najpoznatijih parfema u sveta – Chanel N° 5.
Ova istorija je poznata, za razliku od paralelne istorije na Istoku. Jednom kolegi rečenog Boa, Avgustu Mišelu izlazak u Francusku nije bio dopušten.
On je u Sovjetskom Savezu dobio dopuštenje za rad na jednom projektu na kreaciji parfema socijalizma.
Taj parfem nosi do danas ime Crvena Moskva (Krasnaja Moskva) i svojim jakim slatkim tonom miriše na limun, karanfil, drvo kruške i mošus.
Poznavaoci vele da je ovaj parfem u nekakvom srodstvu sa mirisom Chanel N° 5.
Šlegel opisuje prijem mirisa na Istoku pri čemu su sve funkcionerke i funkcioneri mirisali na taj parfem, što očito nikome zbog toga nije bilo nelagodno.
Tragovi dotičnog Avgusta Mišela će 1937. u velikom teroru iščeznuti, kao i mnogih funkcionera.
U Mirisu imperija okreće se Šlegel sasvim drugoj sferi opažanja i time tumačenju sveta.
„U našem sećanju nisu se samo slike urezale, već su se i mirisi utisli. Samo je mali dah vetra dovoljan, jedan trag mirisa da celokupnu scenu u našem mozgu vaskrsne u život: školsko predvorje, miris papirnice-knjižare, miris benzina automobila – na Istoku Trabanta, na Zapadu Forda. U svim životnim fazama se upija aroma vremena, te u načelu nije pogrešno da se pri rekonstrukciji prošlosti ona ima u vidu“.
Šlegel briljantno razvija biografske paralele – u Sovjetskom Savezu je to Polina Šemčušina, supruga dugogodišnjeg ministra spoljnjih poslova Vjačeslava Molotova, koja je pomogla da se industrija parfema uzdigne i Krasnaja Moskva bude najtraženiji miris.
Dok je za to vreme Coco Šanel u okupiranom Parizu flertovala sa nacistima, da bi docnije izbegla u Švajcarsku, dotle je Šemčušina u posleratnim staljinističkim čistkama bila žrtva, našavši se u logorima u Sibiru.
Karl Šlegelov Miris imperija jeste tour d’horizon kroz svetove života i biografija, politike i društva u 20. veku, koji nije jednostavno pratiti kroz sve njegove skokove.
Ali, ovakav olafaktorski pristup istoriji još nije praktikovan u svojoj metodičkoj singularnosti, iako ne može biti reči o olfactoring turn.
Bez ikoje sumnje: mirisi kao primarni istorijski izvori su problematični.
Najčešće oni nisu reproduktivne recepture parfema na koje se istraživači mogu osloniti, već subjektivno obojeni opisi svedoka vremena.
Utoliko je veći zadatak istorijske nauke da ispita svet aroma i neugodnih mirisa.
Ovom knjigom Šlegel podseća upravo na takav hijatus.
Lektira Šlegelove knjige prvorazredno je zadovoljstvo kao virtuozno pripovedanje, te je svesrdno preporučujemo srpskom izdavaštvu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
