DŽinglovi nekadašnjeg Radija B92 uvod su u svako od šest poglavlja knjige, a fotografije Goranke Matić i Vesne Pavlović ilustruju brojne umetničke akcije i proteste zabeležene u knjizi. Autorka nije imala nameru da dokumentuje celokupnu javnost 1990-ih, već samo ono što se može nazvati umetnošću otpora vladajućem nacionalizmu u kulturi i medijskoj manipulaciji, a to su bile umetničke prakse koje karakteriše antiratni, antinacionalistički, antifašistički i socijalno integrativni aktivizam.

„To što ne postoji kultura sećanja na sve ono što nije mejnstrim, na sve ono što nije lepo i slatko da uđe u institucionalno sećanje jednog pozorišta, kulturnog centra ili institucije kulture, zasluživalo je da nađe neko svoje mesto, da bude opisano i na neki način objašnjeno“, kaže Dragićević Šešić, napominjući da u knjizi ima mnogo toga različitog, možda čak i nekoherentnog, jer se govori i o vizuelnim umetnostima, pozorištu, društvenim pokretima, Ženama u crnom… svemu što se protivilo vladajućoj normi koja se svodila na opstanak na vlasti.

Knjiga Umetnost i kultura otpora odnosi se na period između devetomartovskih demonstracija 1991. i petooktobarskih 2000. godine, ali govori i o pojavama koje su prethodile tom periodu ili traju do danas, poput borbe za društvenu pravdu, slobodu umetničkog iskaza i govora, za alternativnu kulturu sećanja i za umetničke prostore namenjene civilnom društvu.

Autorka je navela u uvodu da je pokušala da zabeleži u početku male i usamljene akte otpora tokom 1990-ih da bi se videlo da nije sve bilo isto, umrljano konformizmom, nacionalizmom, bez empatije, ukaljano šovinizmom i beskrupuloznim bogaćenjem. Knjiga je posvećena umetničkoj i kulturnoj kontrajavnosti otpora – specifičnoj zajednici znanja koja je počela da razvija novu produkciju pojmova, kontekstualizovanih prema potrebama vremena – od prava na pobunu i građansku neposlušnost, preko razumevanja lokalnog cezarizma do ljudskih prava, solidarnosti i empatije u vremenima sukoba.

Povezani tekstovi