Nije to bilo zato što sam sebi bio važniji od srpskog stripa (mada, ruku na srce, najverovatnije jesam – nek se prvi baci kamenom onaj ko nije), već zato što mi je termin srpski strip bio nešto što je jednostavno previše veliko, previše iznad, da bi neko kao što sam ja mogao i da mašta da na njega utiče – posebno u tom trenutku kad sam praktično bio tek pripravnik u svetu stripa…

… Iako ja više nisam mlad autor i ne mogu da dobijem nagradu, ima puno onih koji i jesu i mogu – i kojima to i te kako treba, posebno u trenutku kad su tek pripravnici u svetu stripa.

Na stranu to što sam objavio sve što sam napisao, ponešto na više jezika, puno toga i više puta, danas je još više onih koji tek počinju da imaju šta ali još uvek nemaju gde. Iako ja već dugo godina jedem taj hleb, objavljivanje, izlaganje i dobijanje nagrada je velikom broju njih i danas nepremostiva prepreka – a tek su počeli da trče tu trku, trku koju posle 24 godina bavljenja stripom na ovim prostorima poznajem u dušu.

I zato, za prve u Leskovcu i dalje nastavlja da se održava Balkanska smotra mladih strip autora, koja svake godine nagrađuje ono najbolje sa ovih prostora što spada u mlade autore – za druge u Nišu ne prestaje da izlazi Strip Pressing, koji u ovom broju baš iz tog razloga donosi temat pod nazivom Novi val što strip sceni regiona predstavlja neke od najtalentovanijih mladih strip autora sa prostora Balkana.

Vrata kroz koja sam prolazio za ovih četvrt veka bavljenja stripom možda jesam odškrinuo zbog sebe, ali, kad sam jednom kroz njih prošao, definitivno sam nastavio da ih držim otvorenim zbog drugih. Sada shvatam da mi nagradu nisu dali jer sam neke stvari započeo, budući da sam iz otpočinjao zbog sopstvenih interesa – već zato što sam ih nastavio kad ličnih razloga više očigledno nije bilo.

Moram da, dakle, korigujem svoj stav iznet pre dve godine u Novom magazinu, o tome kako smatram da nisam zaslužio od silnog pominjanja izlizano priznanje, ali ne i ono što sam tom prilikom napisao, a to je da ću se truditi da ga opravdam. Svaki naredni broj Strip Pressinga to i pokazuje – napisao je, između ostalog, urednik Strip Pressinga (izdavač Studentski informativno-izdavački centar Niš), Marko Stojanović, u svom uvodniku – Stara dilema, novi val za najnoviji, 19. broj magazina za devetu umetnost koji se pojavio u maju ove godine.

A u njemu:

Podserijal Vekovnika – Beskrvni: Svrha (2. deo) Marka Stojanovića (scenario) i Marka Nikolića (crtež) otvara 19. broj Strip Pressinga. Sledi intervju sa Dejanom Nenadovim, novosadskim strip autorom (sada slikarom), koji se nakon dugogodišnjeg boravka u Norveškoj i Holandiji vratio (da ne poveruješ) u svoj rodni grad.

Nakon stripa Mundial Alekseia Čebijkina, o serijalu Izvanredne avanturae Sejfetin-efendije Devrima Kuntera i postojanju stripa u Turskoj piše Ivan Veljković, a nekolicina autora registruje i stara i nova, ovdašnja strip-izdanja.

Posle stripa Evolucija filma Dimitrija Narožnog, o strip fenomenu Zelenog zuba Denija Bodara (scenario) i Fabjana Velmana (crtež), koji je svojevremeno objavila Stripoteka, piše Luka Vidosavljević. Sledeće stranice ustupljene su kratkim, jednokaišnim stripovima Mihajla Dimitrievskog, Dušana Cvetkovića, Mirka Zulića i Predraga Ivkovića i dužem ostvarenju Gde ja živim Filipa Andronika.

Intervju, tačnije, Priče iz majstorske radionice (sa pratećim autorskim tablama) Stjepana Šeića, poznatog hrvatskog autora koji radi za Top Cow, DC, Marvel, Image… i autora od nedavno popularnog i u Srbija Sunstone strip serijala, prethodi pravom intervjuu sa Kalenom Banom, jednim od najzaposlenijih američkih strip scenarista danas.

Pre intervjua sa Mirelom Draganom, rumunskim strip autorom, čitaoci mogu pročitati i videti ostvarenje Radovi: Solunotopija Tasosa Zafeiriadisa (scenario) i Petrosa Christuliasa (crtež). Slede tekst Nikole Milićevića o strip klasiku Herlock Sholmes Julesa Radilovića i sasvim poučna tabla Comics, comics Tončija Zonjića. Ovaj broj Strip Pressinga završavaju tema(t) Novi val koji potpisuje Nikola Dragomirović i stripovi novovalovaca Mirjane Kostić, Korine Hunjak, Mihaele Erceg, Ane Nikiforove, Danice Dedić i Stefana Stojkovića.

Sve ukupno – osamdeset stranica na najfinijem papiru nije malo u zemlji u kojoj baš i nema magazinskih strip izdanja (Stripoteke nema već dva meseca, ali ni bilo kakvog objašnjenja iz Darkwooda), o čemu bi možda mogli da razmisle u Ministarstvu kulture, u međuprostoru između vašara i drugih tzv. Kulturnih sadržaja koje rado i obilato podržavaju.

Povezani tekstovi