foto (BETAPHOTO/VLADA SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIĆ)Noćna smena u domovima zdravlja koja je u novembru uvedena na predlog Ministarstva zdravlja, skoro da više nigde ne postoji. U beogradskim domovima zdravlja, kako smo saznali, već skoro dva meseca lekari, medicinske sestre i laboranti ne dežuraju noću. Novi Sad i Niš, još uvek rade i noću.
Lekari sa kojima smo razgovarali potvrđuju da od starta to nije bila dobra ideja, pre svega zbog manjka kadra u zdravstvu. Stručna javnost smatrala je da ta ideja nije izvodljiva, dok su već preopterećeni lekari negodovali zbog novih obaveza.
„To više nemamo, sva sreća! Ukinuto je bukvalno odmah nakon tih šest meseci koliko su predlagali, jer je bilo maltene nemoguće više sastaviti smenu. Neki domovi su noćnu smenu imali kraće, neki malo duže. Bilo je problematično i zbog laboranata, jer ih nema dovoljno, te onda ne možete da pokrijete dnevne smene da biste radili noćne, što je potpuna glupost“, objašnjava za Danas doktorka iz jednog beogradskog doma zdravlja.
Podsetimo, ministar zdravlja Zlatibor Lončar noćne smene u domovima zdravlja uveo je, kako je govorio, da bi se smanjile gužve i čekanja u urgentnim centrima a pacijenti, kojima je to potrebno, brže dobili adekvatnu lekarsku pomoć.
“Građani će moći noću da se jave u dom zdravlja ako imaju temperaturu, da im neko posluša pluća, da vide šta je sa kašljem, da urade hitnu krvnu sliku… Mislim da su to bitne stvari i da će građanima mnogo značiti, posebno u velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš…“, rekao je u novembru ministar Lončar, ali o efektima noćne smene niko od nadležnih za sada ne govori.
Za pojedine lekare to je bila zloupotreba kompletne primarne zdravstvene zaštite, čime je vlast htela da pokaže da brine o narodu a „lenje doktore“ da natera da rade i noću.
U niškom domu zdravlja, kako smo saznali, noćne smene su redovne od prvog dana. Rade dobrovoljci, ali smene dopunjavaju i oni koji se ne javljaju dobrovoljno, dok su stariji od 55 godina oslobođeni noćnog rada.
Vladan Marković, potpredsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, podseća da se noćni rad odnosio prevashodno na univerzitetske centre, jer oni imaju Zavode za hitnu medicinsku pomoć.
„Očigledno da se rad za sada zasniva na dobrovoljnosti, rečeno je da će biti plaćanja, pa možda i oni koji nisu dobrovoljci prihvataju zarad toga. Nemamo kao sindikat prijavljenu situaciju da je neko zbog eventualnog odbijanja bio pod sankcijama”, kaže naš sagovornik.
On ističe da su u ovom momentu možda važnije izmene u Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti, koje se odnose na broj opredeljenih pacijenata po lekaru i po teritorijalnoj opredeljenosti.
„Kao sindikat zalažemo se za dodatno smanjenje, kao i da svuda gde je predviđen najmanje jedan lekar izvršilac budu dva po smeni, za redukciju mera izvršenja za 10 odsto, kao i da uslov da bi neko primio platu bude minimum pola ostvarenja mera na dnevnom nivou. Ovo predlažemo iz namere održavanja kontinuiteta pružanja zdravstvene usluge u dvosmenskom radu na nivou primarne zdravstvene zaštite, jer tako ne bi se došlo do situacije da zbog toga što postoji jedan izvršilac nema usluge kada je on odsutan. Takođe, prijemom većeg broja kadra bi se postojeći rasteretio, imao bi više vremena da se posveti pacijentu i mogućnost grešaka zbog umora se smanjuje na minimum. Pored toga bi se mladi lekari zadržavali u zemlji“, ističe naš sagovornik.
Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“, kaže da su oni i dalje pri stavu da domovi zdravlja ne treba da budu mesta za hitne slučajeve.
„To je primarna zdravstvena zaštita, ali tamo gde lekari i sestre žele to da rade i dok postoji saglasnost ministarstva za tako nešto, mi kao sindikat nemamo ništa protiv i ljudi za to dobijaju novac. Mada, iskreno rečeno, ne vidimo baš mnogo efekata. Po nama bi bilo mnogo bolje da se pojačaju ekipe Hitne medicinske pomoći”, navodi Ilić.
Potvrđuje da su godišnji odmori samo još više prepolovi smene, ali navodi da velikih pritužbi na preopterećenost na poslu od strane zdravstvenih radnika i nemaju, jer je, kako kaže, nedostatak zdravstvenog kadra u Srbiji već hroničan problem.
O najavi uvođenja mobilnih ambulanti u kojima bi se obavljali pregledi ljudi po ruralnim sredinama koji teže dolaze do lekara, Ilić kaže da bi bilo bolje da se umesto kombi vozila renoviraju postojeće ambulante i dovede kadar bar dva puta nedeljno, ukoliko nema potrebe u tim selima za svakodnevni rad lekara.
„I ljudi u selima imaju pravo da imaju istu zdravstvenu zaštitu kao i ljudi u gradovima. Pritužbi velikih nemamo, ali to i jeste hronični problem nedostatka zdtavstvenog kadra,“ napominje.
Podsetimo, Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ uputo je 3. jula dva zahteva Vladi Srbije i resornim ministarstvima – da se zbog kompresija plata, usled ppovećanja minimalne zarade, svim zaposlenima u zdravstvu i socijalnoj zaštiti vanredno poveća plata za 15 odsto od 1. septembra, kao i da im se omogući da dobijaju topli obrok i regres.
Ministarstvu zdravlja uputili smo pitanja u vezi sa noćnom smenom u domovima zdravlja, ali nismo dobili odgovore.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
