Spasoje Ž. Milovanović posle novih otkazivanja: Moj zadatak je da se Bitef održi

Naime, od sedam predstava koliko je selektor i predsednik Odbora Bitefa Spasoje Ž. Milovanović najavio za 59. Bitef, dve trupe su već otkazale učešće, a reditelji Oliver Frljić i Žiga Divjak, čije su predstave takođe najavljene u glavnoj selekciji, ne žele da dođu na Bitef niti da njihovi komadi daju legitimitet aktuelnom obliku ove pozorišne manifestacije. S druge strane, selektor Bitefa Spasoje Ž. Milovanović ne bi da se bavi zbivanjima od prošle godine, u kojima nije, kako ističe, bio akter, već predstojećim 59. Bitefom, na čijem je čelu.

Podsetimo, trupa Gob Squad iz Nemačke odbila je poziv za 59. Bitef, a pošto je program objavljen, portugalska trupa Teatro Praga saopštila je da se povlači sa ovogodišnjeg Bitefa u znak solidarnosti sa srpskim umetnicima, kulturnim radnicima i nezavisnim organizacijama koje se, kako navode, suočavaju sa cenzurom i političkim pritiscima.
Trupa je ocenila da bi učešće u trenutnim okolnostima moglo da bude protumačeno kao legitimizacija stanja u kojem su ugrožene umetnička sloboda, autonomija i kulturni pluralizam.

Žiga Divjak, jedan od najuticajnijih slovenačkih reditelja, kojeg dobro poznaje publika Bitefa, misli na sličan način, dodajući da sa užasom posmatra šta se poslednje dve godine zbiva sa Bitefom.
„Mešanje politike u umetničku slobodu je neprihvatljivo. Sankcionisanje umetnika koji kritički preispituju društvo u svojoj je osnovi nedemokratsko. Bitef je za naš region izuzetno važan festival sa bogatom tradicijom, zato sa užasom posmatram šta se s njim događa u poslednje dve godine“, kaže Žiga Divjak, čija je predstava Anhovo, u produkciji Slovenskog narodnog gledališča Nova Gorica, najavljena za 59. Bitef.

„Iako se predstava Anhovo na primeru ekološke i zdravstvene katastrofe bavi upravo isprepletanošću kapitala, politike i nasilja, i iako bih veoma želeo da gostuje u Beogradu, zaista ne želim da naše gostovanje legitimiše trenutni oblik festivala. Gostovanje predstave na ovogodišnjem Bitefu ne podržavam i ni sam neću učestvovati na festivalu. Kao reditelj nemam neposrednu moć da odlučujem o tome gde predstava gostuje, ali sam svoje neslaganje preneo pozorištu i uveren sam da do gostovanja neće doći”, poručio je Žiga Divjak.

„Ovo mi je prvi glas da je Crno zlato na Bitefu“, kaže za Danas Oliver Frljić.
On dodaje da je svestan koliko su ugled i autonomija Bitefa ugroženi aferom u vezi sa cenzurom programa koji je prošle godine predložio reditelj Miloš Lolić.

„Prošlogodišnje odbijanje programa Miloša Lolića od strane Odbora Bitefa ne mogu interpretirati drugačije nego kao čin cenzure. Pritom nije važno da li se neko slagao s njegovim programom ili nije, već činjenica da je tom odlukom ugrožena autonomija najvažnijeg pozorišnog festivala u Srbiji i jednog od najvažnijih u regionu. Zbog toga festival, prvi put posle više od pola veka kontinuiteta, prošle godine nije održan“, kaže Frljić.
Prema njegovim rečima, vlast je time nanela nepopravljivu štetu.

„Oni koji su tu odluku doneli i sproveli očigledno ne shvataju da su njome naneli nepopravljivu štetu ne samo Bitefu već i kulturnom prostoru Srbije i čitavog regiona, u kojem je međunarodnih gostovanja sve manje, dok aktuelna vlast zatvara i ono malo preostalih prozora prema pozorišnom svetu. Bilo bi zaista žalosno kada bi Crno zlato poslužilo kao alibi da se zaboravi taj cenzorski čin. Ne verujem da se kontinuitet Bitefa može obnoviti bez suočavanja s činjenicom da je njegova autonomija jednom već bila politički pogažena“, zaključuje Oliver Frljić.

Selektor Bitefa Spasoje Ž. Milovanović nije želeo da komentariše izjave Divjaka i Frljića, ali kaže da to što prošlogodišnji Bitef nije održan u oficijelnom smislu predstavlja ozbiljan presedan u istoriji njegovog postojanja.
„Zaista ne bih da komentarišem nešto o čemu nemam nikakvu informaciju.

Milo Rau je jedan od najznačajnijih evropskih pozorišnih umetnika svoje generacije i njegov rad, kao i način na koji promišlja pozorište, izuzetno cenim. Međutim, nisam učestvovao u događajima iz prošle godine, niti u odlukama koje su do njih dovele, pa ne vidim osnov da se lično izjašnjavam povodom nečega čiji nisam bio akter“, istakao je Spasoje Ž. Milovanović.

Dodao je da ne smatra da je njegova uloga, godinu dana kasnije, da bude „arbitar događaja o kojima nemam nikakva direktna saznanja“.

„Istovremeno, smatram da je neodržavanje Bitefa predstavljalo ozbiljan i nedopustiv presedan u istoriji festivala. Kao predsednik Odbora i selektor prihvatio sam odgovornost za ovogodišnji Bitef. Moj zadatak bio je i jeste da, zajedno sa Odborom, omogućim da se festival održi, sačuva i vrati fokus na ono zbog čega postoji – na umetnost i predstave. Verujem da je upravo pozorište najbolje mesto za razgovor o različitim pogledima, otvorenim pitanjima i dubokim neslaganjima. Iskustvo me je naučilo da je gotovo sve bolje reći uživo nego preko posrednika i interpretacija“, zaključuje Spasoje Ž. Milovanović.

Slogan i koncept ovogodišnjeg Bitefa glasi „Usudi se da saznaš“, a trebalo bi da ga otvori predstava Predmet Medeja u režiji Dijega de Brea i koprodukciji Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice i JU Kulturni centar Bar.
Prošle godine održana je gerilska varijanta Bitefa, odnosno Ne Bitef.

Slogan je glasio „Bitef je tamo gde se okupimo“, a održan je širom Beograda. Prelomna predstava Ne Bitefa bila je Proces Peliko u režiji Mila Raua.

U predstavi je učestvovalo gotovo 30 domaćih glumaca i glumica, aktivistkinja i radnika u kulturi, koji su sa rediteljem Milom Rauom i dramaturškinjom Servan Dekl radili na predstavi Proces Peliko.

Predstava je na otvaranju pozdravljena višeminutnim stajaćim ovacijama, imala je više od 60.000 pregleda putem YouTube prenosa i organizovanih gledanja u Ljubljani, Novom Sadu i Skoplju, a Proces Peliko imao je i svoju premijeru na televiziji N1.