Potraga za Titovom večnom kućom 1

Nije prošlo ni nedelju dana otkako se roman Milomira Đukanovića – Mauzolej, pojavio u izdanju beogradskog Magnusa, a već je izazvao oprečne reakcije.

Pisci i čitaoci dočekali su ovu knjigu pozitivno, dok su se neki drugi, koji bi trebalo da budu u službi knjige, poneli drugačije.

Pisac Milisav Savić, recenzent romana, istakao je njegov visok umetnički domet i svrstao ga u „zapažena dela srpske literature“.

Profesor dr Špiro Radulović, koji je kao vojni lekar službovao na Brionima i tamo često sretao Josipa Broza Tita, rekao je da je knjigu pročitao u jednom dahu.

Za razliku od njih i čitalaca koji preko društvenih mreža romanu upućuju pohvale, Muzej Jugoslavije odbio je molbu izdavača da se ova knjiga promoviše u Kući cveća, iako se dobar deo romana odvija upravo na tom lokalitetu.

U obrazloženju takve odluke nalazi se neubedljiv ali decidan odgovor kako se u Kući cveća promovišu samo naučna i publicistička dela.

Direktor izdavačke kuće Magnus Nenad Perišić sa žaljenjem ističe kako su neke knjižare iz Hrvatske bez obrazloženja odbile da na svoje rafove stave ovo književno delo.

Slično je bilo i u Sarajevu, dok iz Podgorice, na predlog izdavača, još nema reakcije.

Kakav je to roman i zbog čega Mauzolej izaziva ovakve reakcije?

„Jedna od brojnih misterija vezanih za J. B. Tita jeste i ona da on nije sahranjen u Kući cveća“, nudi mogući odgovor Milisav Savić, u svojoj recenziji, dodajući da su glavni junaci novog Đukanovićevog romana, dvojica studenata žurnalistike, koji tragaju za Titovom večnom kućom.

„Ta kuća bi mogla biti na mnogim mestima širom sveta, od egipatskih piramdida do Kremlja i Vatikana. Paralelno sa pričom o potrazi za Maršalovom grobnicom“, nastavlja on, „odigravaju se i storije dvojice istraživača u kojima je, kroz ljubavne i društvene lomove, odslikano vreme generacije stasale i odrasle u Titovoj Jugoslaviji…“

Ukop J. B. Tita svakako da je centralna enigma romana, u kome autor ponovo, kao i u prethodnim knjigama, ističe svoj veliki talenat građenja intrigantnog zapleta i potpuno neočekivanih raspleta, a originalnost forme kruniše izdvojenom pričom na samom kraju knjige, u kojoj kroz mučnu tematiku vezanu za stradanja u logoru u Jasenovcu, likovi iz romana bivaju do kraja oslikani.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.