Pravo na lični doživljaj umetnosti 1Foto: PIxabay/ LubosHouska

U najnovijoj knjizi Estetika i doživljaj (Ljubitelju umetnosti i lepote) (Dereta, Beograd 2019), koja se nalazi pred čitaocima, Sreten Petrović se okreće teorijskoj odbrani slobode ljubitelja umetnosti i njegovog prava da uživa u remek-delima velike umetnosti. Autoru polazi za rukom da pokaže zbog čega ljudi vole umetnost, odnosno zašto nam je potrebna umetnost i šta uopšte znači doživeti umetničko delo. Suprotnost doživljaja estetske forme i doživljaja umetničkog emocionalnog sadržaja predstavlja osnovni teorijsko-estetički kontrapunkt Petrovićevih istraživanja.

Praktičko-polemički pozadinski lajtmotiv sastoji se u pitanju: da li čisto estetski pristup umetnosti uzima u obzir i respektuje širi društveni interes građana za umetnost i uživanje u umetnosti?

Autor brani stanovište običnog čoveka i njegovo pravo da umetnost i umetničko delo razume iz svog ličnog i individualnog načina samorazumevanja i samoizlaganja sopstvenog života.

Estetska forma, smatra Petrović, omogućava, doduše, da doživljaj životnog emocionalnog sadržaja bude intenzivniji, složeniji i bogatiji, ali sama forma nikada nije esteticistički u funkciji sebe same, nego predstavlja ono što pokreće i nosi emocionalni životni sadržaj sa kojim se pojedinci svako na svoj način, ali ne mimo zajedničke životne pozadine sveta života, susreću i u tom susretu estetski uživaju.

Estetski senzibilitet ne sastoji se u čistom estetskom ukusu estetičara, kritičara ili estetski obrazovane publike, nego u načinu na koji svako za sebe unutar dinamike sopstvenog života poseže za umetnošću, dobijajući od umetnosti individualno emocionalno ispunjenje. Estetski doživljaj, što je na brojnim primerima potkrepio autor, počiva na opšteljudskoj kulturnoj potrebi da se ekspliciraju i razumeju moralne, ideološke, političke ili religiozne pretpostavke na kojima počivaju naše samorazumevanje i u skladu sa njim orijentacija i postupanje u životu.

Velik uspeh knjige Sretena Petrovića ogleda se u tome što je u humanističkom i egalitaristički usmerenom estetičkom stanovištu u pogledu estetskog doživljaja dao za pravo, obrazložio ga i po našem mišljenju odbranio od distanciranog i emocionalno zahlađenog, elitističkog i esteticističkog stanovišta vrhunskog estetskog senzibiliteta i estetskog ukusa fokusiranog na čistu estetsku formu i njene kvalitete.

Petrović se u studiji oslanjao kako na misao klasika moderne estetičke misli, kao što su Hjum, Kant, Šeling, Hegel i Šopenhauer, tako i na stanovišta značajnih savremenih estetičara, npr. Benedeta Kročea, Romana Ingardena, Suzan Zontag i posebno Nikolaja Hartmana.

Petrović je pokazao da struktura estetskog doživljaja predstavlja područje u kojem se ukrštaju načini samorazumevanja artikulisani u velikim umetničkim delima sa samorazumevanjem svakog pojedinca u faktičkom izvršavanju sopstvenog života koji se unosi u recepciju i doživljaj umetnosti, ali je pri tom vodio računa o nizu temeljnih estetičkih pitanja i problema, kao što su tema univerzalnosti estetskog ukusa, pitanje o odnosu genija i talenta te problemi strukture estetskog receptivnog akta, sastavljenog od opažaja, uživanja, vrednosne procene i sastvaralačkog produktivnog estetskog zalaganja.

Petrovićeva razmatranja u drugoj polovini knjige duboko zadiru u pitanja psihologije boja, ali i u psihološko-estetički problem odnosa između umetnosti, nesvesnog i psihoze. Najzad, Sreten Petrović je postavljajući konkretna pitanja o likovnoj umetnosti (slikarstvu i vajarstvu), ali i o muzici i književnosti, kritički pokrenuo i pitanje o našoj aktuelnoj književnoj kritici i procesu donošenja vrednosnog suda sasvim konkretizovanog na domaće prilike i proces dodeljivanja književnih nagrada.

Petrovićevi stavovi o ovim i drugim pitanjima vođeni su praktički i polemički usmerenom radikalnom kritikom i otporom da se umetnikom proglasi neko ko je bez talenta i fantazije, kao i jednako strasnom teorijskom simpatijom za demokratski i egalitaristički artikulisan pristup umetnosti koji je uklopljena u život pojedinca kao slobodnog građanina.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.