Jedan od najuticajnijih romana naučne fantastike svih vremena, kako ga je ocenio kritičar londonskog „Gardijana“, prva SF knjiga koja je dospela na „Njujork tajms“ bestseler listu, „Stranac u tuđoj zemlji“ Roberta A. Hajnlajna (1907-1988), člana „velike trojke“ (uz Artura Klarka i Isaka Asimova), pojavio se nedavno u izdanju „Čarobne knjige“, u prevodu Zvezdane Šelmić.
Ponukan idejom da napiše novu verziju Kiplingove „Knjige o džungli“, Hajnlajn je ljubiteljima SF literature podario jedan od najkontroverznijih i najuticajnijih naučnofantastičnih romana svih vremena. Pod radnim naslovom „Jeretik“, pisan punih deset godina, roman se bavio analizom religije, seksualnosti, monogamije i savremenog odnosa prema novcu i vlasništvu.
Bio je toliko kontroverzan da je izdavač prvog izdanja iz 1961. zahtevao da Hajnlajn izbaci punih 60.000 reči pre nego što uđe u štampu. Premijerno na srpskom, u integralnom obliku, pred čitaocima je izuzetno delo koje ne samo što je uticalo na naučnu fantastiku već je svojim radikalnim stavovima obeležilo čitavu kontrakulturu 1960-ih godina i sve njene potonje izdanke. “Knjiga kojoj je bilo suđeno da postane bestseler i oblikuje senzibilitet čitave generacije”, napisao je, između ostalog, kritičar „Boston glouba“.
“Ime junaka romana „Stranac u tuđoj zemlji“ poznato je milionima pismenih koliko i imena Oliver Tvist i Holden Kolfild”, ocenio je Hajnlajnov roman američki književnik Kurt Vonegat, nazvavši ovaj roman „predivnom humanom rukotvorinom za one koji smatraju da je mesto ljudi u svemiru, a ne za kuhinjskim stolom“.
Valentina Majkla Smita odgajili su Marsovci, nakon prve nesretne ekspedicije na tu planetu. On je pripadnik ljudske vrste koji nikad nije video nijednog Zemljanina.
Sada, nakon pojave druge ekspedicije, njega „Drevni“ (marsovski bezvremeni mudraci) šalju natrag na Zemlju. On je stranac koji mora da nauči šta znači biti čovek. Ipak, njegova uverenja i moći daleko prevazilaze čovečanstvo i, dok podučava ljude o „grukovanju“ i „deljenju vode“, Majkl podstiče transformaciju koja će stanovnike Zemlje izmeniti zauvek.
SF žanr je, u ovom slučaju, autoru pomogao da ukaže na neke istine o svetu i civilizaciji koju naseljava ljudska vrsta. Hajnlajn je ovim romanom, može se reći, bio među prvima koji je na vrlo zanimljiv način pokazao koliko kultura u kojoj ljudi egzistiraju ima potpunu vlast nad njima.
Kentaur: Metusalemova deca
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
