Nakon romana Šlustrik, noveli o dva zimska dana, koji se s pravom našao u užem izboru za Ninovu nagradu, Milen Alempijević se Konjskim širinama (Književna radionica Rašić, 2019) vratio priči.
Darovitost Alempijevićevog pripovedanja, bilo da je reč o romanu ili pripovetkama, ogleda se upravo u ovim pričama o neželjenim susretima, koje pred čitaoca dolaze s porozne granice u kojoj se svakodnevica preobražava u fantaziju, životna drama u misteriju, a ljudi od krvi i mesa u eterična, zlokobna i onostrana bića.
Alempijević s velikom strašću za detalj oslikava karakteristike svojih junaka, ne prenebregavajući njihova etička i politička stanovišta koja ih nagone na delovanja s najčešće fatalističkim ishodom.
Posebnost ovih priča jeste i dijaloško pripovedanje, kojim se, u interakciji više glasova, oslikavaju stanja svesti i pogledi na svet naratora.
Ovakav pripovedački postupak, tipičan za dramsku i filmsku umetnost, čini neonoar priče iz Konjskih širina uzbudljivim i atraktivnim za čitaoce.
Često ovi razgovori liče na vatromet džez improvizacija, na dijalog ravnopravnih instrumenata.
Geografske širine između 30. i 35. stepena nazvane su u vreme jedrenjaka konjskim širinama. Alempijević ih ovako opisuje: “U utrobama brodova, iznureni žeđu, njištali su konji. Kao da su predosećali svoju zlu sudbinu. Ako ih ne pokosi žeđ, biće žrtvovani prvom, i najmanjem dašku vetra, jer, da bi olakšali brodove, kapetani su naređivali da konje pobacaju u more.
U iracionalnom strahu pred smrću plemenitih životinja, mornari su izvršavali naređenje… Lađe koje su kasnije plovile tuda, nailazile su na zlokoban prizor: stotine nadutih trupla, svuda unaokolo…
Okamenjenih lica mornari su zurili u plutajuća groblja i molili se u sebi da vetar potraje, da se dokopaju sigurne luke, u kojoj će vrčevima jakog pića zalivati legendu o konjskim širinama”.
Ekonomičnost i sažetost izraza jesu Alempijevićeve geografske širine između kojih plovi, lišavajući se u pričama suvišnog balasta. U apartnoj priči Pet dana na otvorenom moru, Alempijević autopoetički poentira: “I ovo je neka vrsta konjskih širina: da bi uhvatio nejak dah spasonosnog vetra koji će ga pomeriti, čovek se oslobađa nepotrebnog tereta. S tim što su mornari, za razliku od pisaca, umeli, makar kradom, da puste po koju škrtu suzu nad svojim vražjim poslom”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
