Foto: SBB

“Kada shvatimo da je očuvanje životne sredine važno zbog nas samih i kvaliteta života koji živimo i koji će naša deca živeti, onda se stvari mogu promeniti nabolje“, ovim rečima direktorka SBB fondacije Jovana Lukić objašnjava zašto je jedan od najvažnijih projekata Fondacije upravo akcija “Ne prljaj. Nemaš izgovor!”

„Najvažnije je menjati loše navike. Ne bacaj đubre i ne zagađuj okolinu kako bismo živeli u čistoj zemlji. Kada se sa edukacijom počne od najmlađih, to je garancija da će se uvek truditi da sačuvaju svoju okolinu. Ipak, svedoci smo da veliki broj ljudi i ne razmišlja o okolini, loša navika je postala model njihovog ponašanja. Potrebno je promeniti način razmišljanja. SBB fondacija je to postavila kao jedan od važnih ciljeva, kako da radimo na osvešćivanju građana da je potrebno samo malo truda da bi promene već bile vidljive.“

Šta vas je podstaklo da ekologiju stavite kao jedan od prioriteta vaše Fondacije?

Naš životni prostor nije samo naš, pozajmljujemo ga od generacija koje dolaze. Svest o tome pokreće našu Fondaciju i partnere koji su se sa nama uključili u akciju „Ne prljaj. Nemaš izgovor“. Želimo da se naša zemlja, kada je reč o očuvanju životne sredine, približi Norveškoj ili Sloveniji. Naravno, to ne može da se uradi odmah, ali kroz stalno ukazivanje na problem i edukaciju svih generacija mogu se napraviti značajni pomaci.

Tu je najbitnija podrška šireg društva i javnosti, jer jedna ili nekoliko kompanija ne mogu same to da sprovedu. Mi smo inicirali kampanju i sprovodimo različite aktivnosti, ali važno je da se uključi što više ljudi.

Kako je to izgledalo na samom početku?

Krenuli smo od početka – od čišćenja. I pre nego što je Fondacija počela sa radom, angažovali smo nekoliko ljudi da budu neka vrsta mobilnih eko timova. Oni su u Beogradu svakodnevno, od ponedeljka do petka, čistili pešačke zone, parkove, platoe ili površine ispred zgrada na kojima se ljudi najčešće okupljaju. Vikendom su to radili u različitim gradovima u Srbiji.

Kada smo završavali tu godinu, shvatili smo da je sve to lepo, videće neko i reći će „bravo“, ali se suštinski nije mnogo toga promenilo. Tada se stvorila ideja o projektu koji će učiniti mnogo više nego što to mogu nekoliko ljudi koji čiste u Beogradu.

Foto: SBB

Kako se ideja dalje razvijala?

Na različite načine smo se obratili deci i odraslima. Prvo smo pozvali javne ličnosti i zamolili ih da nam pomognu u borbi da živimo u zdravijem okruženju. To je bio početak, da se ukaže na problem i predloži rešenje. Bilo je prvenstveno usmereno na odrasle, ali i deca su to prihvatila. Kako je vreme prolazilo, najviše aktivnosti smo fokusirali na decu jer su oni ta osnova koja može nešto da promeni. Decu će poslušati i njihovi roditelji.

Kako je izgledala edukacija dece?

To nije bila klasična edukacija. Napravili smo predstavu za decu „Ko to tamo prlja?“ sa profesionalnim scenaristima, režiserima i glumcima. Naša mala trupa krstari Srbijom i obilazi škole i obdaništa. Posle godinu dana prikazivanja smo odlučili da deci ostavimo neki pisani trag o onome što su videli. Tako je nastala istoimena knjiga koju svako dete koje odgleda predstavu dobije na poklon.

Do sada je podeljeno oko 27-28.000 knjiga „Ko to tamo prlja?“. Vaspitači koji su zainteresovani za ovu temu sada imaju knjigu i tako sa decom tokom cele godine mogu da razgovaraju o tome kako treba čuvati okolinu. Glavna poruka je „ne zagađuj“. Dakle, fokus nam je bio na preventivi.

Kakve su vam povratne informacije sa terena?

Ideja nam je da se svest o zaštiti životne sredine uči od malih nogu i da bude deo svakodnevne edukacije dece. Deca prepoznaju dobro i loše, shvataju da kao što vode računa o svojoj sobi tako moraju da vode računa i o prirodi ili za početak da moraju čuvati svoje igralište.

Kada razgovaramo sa nekim od vaspitača, oni nam kažu da svako radi ono što mu je blisko – neko čisti dvorište, neko organizuje radionice pravljenja igračaka od recikliranih materijala. Tako deca kroz igru uče o reciklaži i zašto je važno sačuvati prirodu. U sklopu čitave ove akcije donirali smo i 21 dečije igralište u različitim gradovima u Srbiji.

Akciju ste proširili i na starije uzraste?

Prošle godine smo se obratili i tinejdžerima na način na koji je njima blizak, kroz saradnju sa influenserima na YouTube-u i Instagramu. Za osnovne škole smo osmislili izazove na temu „Ne prljaj. Nemaš izgovor“. Postavljamo zadatak, odnosno izazov odeljenjima na koji treba da odgovore, i na kraju biramo pobednika kroz glasanje.

Upravo se završava četvrti izazov za ovu školsku godinu. Prvi je bio plakat „Ne prljaj. Nemaš izgovor“, drugi je bio igračka od reciklažnog materijala, treći pesmica. Na kraju smo proširili izazov na celu školu – uređenje školskog dvorišta. Pobedničko odeljenje je biralo kakvu opremu ćemo kupiti za njihovu školu u vrednosti od 2.500 evra. Za ovaj poslednji izazov nagrada je čak 5.000 evra. Kod izazova je bitna masovnost, ideja je da što više dece učestvuje kroz igru.

Kako su uključeni odrasli?

Od 2015. svakodnevno čistimo Beograd, od proleća do zime. Sprovodimo akcije čišćenja i ostalih gradova širom zemlje, očistili smo do sada 82 grada. Mobilni eko timovi pronalaze lokacije koje će se čistiti mesec dana unapred. Svesni smo da će tamo ponovo biti đubreta, ali mi pokušavamo da utičemo na svest ljudi. Možda će neko kad vidi da je, recimo, park očišćen razmisliti o tome da ne baca đubre ponovo. Proizveli smo i podelili oko 40.000 eko kesa.

Kako birate lokacije?

Svako od nas bar jednom dnevno prođe pored nekog mesta kome je potrebno “čišćenje“. Građani nam sami javljaju ili naše kolege ukažu na mesto gde bi trebalo reagovati. Imamo plakate kojima pozivamo ljude da nam se pridruže, najavimo gde smo i kada. Odziv je različit, imate ljude koji su svesni problema, ali nisu bas raspoloženi da se prihvate posla, a imamo slučajeve gde dođu čitave ekipe koje čiste zajedno sa nama.

Đubre ostavljamo pored kontejnera, u dogovoru sa opštinom. Svaki put kada odemo u neki grad, obavezno je druženje sa ljudima kojim nam daju podršku u ovim aktivnostima. Organizujemo svake godine i akciju u kojoj učestvuju naši zaposleni.

Foto: SBB

Da li mislite da su ovakve akcije dovoljne?

Nadamo se da biti nekih sistemskih rešenja. Akcije ćemo nastaviti, ali one nisu dovoljne. LJudi se moraju edukovati, mora se promeniti svest. Potreban je stvarno minimalan trud da đubre bacimo u kontejner, a ne na ulicu. Sledeći korak bi bio učenje o reciklaži i odvajanju otpada.

Kakve još projekte podržava vaša Fondacija?

Fondaciju smo osnovali kako bismo se bavili projektima za koje mislimo da mogu pomoći društvu. Pokrenuli smo projekat Jezgro, koji predstavlja pomoć funkcionalnim porodicama koje su na ivici egzistencije. Znamo svi kako živimo i koliko je teško kada neko izgubi posao.

Namera nam je da pomognemo da te porodice opstanu. Želimo da iz tih porodica izađu mladi ljudi koji će jednog dana doprinositi ovom društvu. Trudimo se da im pomognemo finansijski, a to je 14.000 dinara mesečno i usluge SBB ili Total TV-a.

Imali smo pilot projekat za siromašne studente sa namerom da im plaćamo stan dok ne završe fakultet i dok i poslednji student ne završi fakultet, mi ćemo mu pomagati. Podržali smo Nacionalni centar za talente koji je želeo da okupi zajednicu naše dece koje studiraju u Oksfordu. Želeli smo da ih umrežimo kako bi razvili komunikaciju i pomagali jedni drugima. Stalno razmišljamo o novim projektima koji mogu da pomognu različitim segmentima društva.

 

SBB fondacija podržava socijalno ugrožene funkcionalne porodice u Srbiji donirajući 100.000 evra kroz projekat „Jezgro“. U ovom trenutku deo programa je 285 dece iz 70 porodica iz 29 gradova Srbije. Cilj projekta je da se pomogne jezgru društva, porodici, i da „Jezgro“ bude jedna od tačaka oslonca u njihovoj često višegodišnjoj borbi za egzistenciju.

„Prvo smo pomagali porodice u gradovima gde posluje SBB, onda smo to proširili na celu Srbiju. Nažalost, uopšte nije bilo teško da pronađemo porodice kojima je pomoć potrebna. Dovoljno je da odemo u lokalnu školu i oni odmah znaju kome treba pomoći. Osim mesečne novčane, često se pojavi potreba i za nekom dodatnom pomoći. Tako je bio slučaj sa porodicom iz Arilja sa devetoro dece. Iznajmili su zemlju, posejali dve trećine zemlje malinama, ali je za ostatak nedostajao određeni iznos, koji smo mi pokrili.

Prvobitna ideja je bila da pomoć traje dok prvo dete ne završi fakultet, a onda smo shvatili da to nije dovoljno jer je reč o porodicama gde ima četvoro, petoro, jedanaestoro dece. Potrebna im je dugoročna podrška. Ima zaista sjajne dece, odličnih đaka i uspešnih sportista. Ponosni smo što smo mogli da ima budemo oslonac i da imolakšamo odrastanje.

Povezani tekstovi