Šala nas je održala 1Foto: Korica knjige

O virusu korona, nepredvidljivom protivniku biće u budućnosti napisani romani, biće snimljeni filmovi, biće napisane i igrane pozorišne predstave, organizovane izložbe slika, priređene muzejske izložbe…

Prvi, međutim, koji su na ovu situaciju imali umetnički odgovor i promptno reagovali bili su autori kratke forme – humoristi, ali i svi ljudi koji imaju smisla za humor.

Priređivač zbornika Humorom protiv korone (Prosveta, 2021) Senka Pavlović te mirko-forme (šale, viceve, anegdote, kozerije…) je čitala, slušala, tražila, pronašla, prikupila, zapisala, prevela, izabrala, razvrstala, redigovala, prilagodila, obradila, protumačila, objavila i predstavila, vodeći računa da zadovolji i estetki i etički kriterijum. Potrudila se da u ovoj knjizi budu prilozi koji su višeslojni, poučni, mudri, duhoviti, autentični i raznovrsni po tematici.

Još je antički lekar Galen zapazio upečatljivost i ubojitost takvog književnog stila: „U malom tekstu – velika snaga“!

Kratki književni oblici sakupljeni u ovoj knjizi jesu mali po obimu, ali su kao one kapi na osnovu kojih se može osetiti ukus okeana.

O značaju usmene, lapidarne literature koja je zastupljena u zborniku, češko-nemački pisac Gabrijel Laub zabeležio je misao: „Postoje toliko dubokoumne politikološke, sociološke i psihološke knjige koje na šest stotina strana kažu koliko jedan dobar vic.“

Veoma je značajno što je ovo prvi ovakav zbornik, ne samo u Srbiji, već i u celom svetu. Zbornik pred nama je priručnik za duhovno i duhovito lečenje.

Po tome je sličan s prvom knjigom aforizama uopšte, koju je stvorio čuveni grčki lekar Hipokrat pre dve i po hiljade godine.

To je bila zbirka od četiri stotine kratkih uputstava kako zdravi da sačuvaju svoje zdravlje, a bolesni da što pre ozdrave.

Hipokrat je rođen 460. godine pre nove ere na ostrvu Kos i smatra se ocem i medicine i aforizama.

Razmišljajući o tome da je pandemija vreme za umetničko stvaranje, a posebno za osmišljavanje humornih tekstova, kreativni ljudi su zauzeli četiri osnovna stanovišta.

1. Neki autori su rekli da ova situacija nije za šalu i da bi muze trebalo da ćute, kao i kad za vreme ratova topovi progovore.

2. Drugi umetnici su želeli da stvaraju, ali nisu bili u stanju, jer su bili u šoku, u neverici, u konfuziji, nisu uspevali da pišu, snimaju, crtaju, komponuju… Bili su preplavljeni alarmantnim i apokaliptičnim vestima i još više dezinformacijama, zbog čega je i nastala šala: „Šta da radimo da smanjimo strah od virusa? – Samo isključite televizor!“

3. Treći su stvarali ali su pribegli ekspazimu, tražili su teme i inspiracije u nečemu drugom, ne aktuelnom, nego dalekom po prostoru, vremenu i temi.

4. I četvrti su umetnici koji su prihvatili izazov, poput Bokača, koji je sredinom četrnaestog veka za vreme kuge u Firenci, napisao Dekameron. Ovo delo se bavi pojednicem i jednom manjom grupom ljudi u izolaciji, i iz kojeg saznajemo kako oni u dugim noćima prepričavaju jedni drugima priče. Književnost i nije ništa drugo do uspešno i uverljivo ispričana priča, ona je ta koja uspeva da ukrade malo svetla i prospe je po toj tami u kojoj se ljudi nalaze. I ako analiziramo velika književna dela koja se bave temama apokalipse, izolacije i epidemija, videćemo da su neka od najuspešnijih ona koja govore o nekoj vrsti bolesti i vanrednih stanja. Kamijeva Kuga i Pekićevo Besnilo, romani su koji nam, iako govore o bolesti kao metafori, kazuju mnogo o nama samima. Oni nas opominju, osnažuju nam duh i pomažu u borbi protiv straha, pa i onog od smrti.

A u tom lečenju uloga humora je izuzetno značajna, jer nam je još Platon ostavio zaveštanje da se bez smešnog ne može shvatiti ozbiljno. Francuski pesnik Žan Mari Gijo smatrao je da je izgubljeni dan onaj u kome se nismo nasmejali.

Rumunsko-francuski pisac žen Jonesko rekao je da nam samo komično može dati snagu da izdržimo tragediju postojanja, dok je češki književnik Karel Čapek autor divne misli da je humor najdemokratskiji oblik ljudskog života.

Humor je prizivanje zdravlja, rekao je komentarišući značaj i ulogu smeha u doba korone profesor Ratko Božović. Slično razmišlja i Ivo Mijo Andrić iz Zagreba: Smeh vraća nadu i tera depresiju i beznađe. Smejati se znači biti.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.