SANJA DOMAZET

Amin Maluf
Vrtovi svetlosti
Laguna, 2007.
prevela Spasa Ratković
Amin Maluf jedan je od vodećih francuskih pisaca današnjice. Rođeni je Libanac, od roditelja katolika koji su Arapi. Godine 1977. bežeći pred užasima građanskog rata u svojoj zemlji, on odlazi u Pariz. Počinje da piše na francuskom, i na jednom od ostrva u Lamanšu, u ribarskoj kućici provodi deo godine, gde piše romane. Oni su često plod istorijskih činjenica i fikcije, a Maluf je za jedan od njih, delo Taniosova stena dobio Gonkurovu nagradu. Pored romana, od kojih je najpoznatiji Samarkand, poznato Malufovo delo je i knjiga eseja Ubilački identiteti. Vrtovi svetlosti su Malufovo delo posvećeno Maniju. Mnogo je toga o manihejcima i manihejstvu što tek slutimo ili što je, kroz istoriju, ostalo kao sećanje. Upravo to je nagnalo Malufa da istraži tu tematiku i napiše ovo delo čiji je glavni lik Mani, čovek iz Mesopotamije, slikar, lekar i prorok, koji je u trećem veku naše ere predlagao novu viziju sveta, duboko humanističku i tako smelu, da je postala predmet progona od strane svih religija i carstava. Maluf slika istoriju jednog života, u kome se prepliću i vera i istorija ljubav i stradanje, u ovom romanu nalik na uzbudljivi ep.
Vesna Mališić
Kutija od kartona
Službeni glasnik, 2007.
Kutija od kartona predstavlja sabrane reportaže, komentare i članke novinarke Vesne Mališić, koji su , u periodu od 1987 do 1997. objavljivani u Dugi, kao i tekstove ove novinarke objavljene u Blic-news, tokom 2000. i 2001. godine. Možda ništa ne može tako podrobno i jasno da osvetli uzbudljive, kobne i komplikovane godine od 1987. do 2000. kao što to čine novinarski tekstovi novinara poput Vesne Mališić. Hronika jednog vremena, naših uspona i padova, upravo je tema ovih tekstova Mališićeve, koji svi imaju nešto zajedničko, bilo da su reportaže ili članci: težnju da se otkrije višeslojnost istine, do koje je, na Balkanu, uvek bio dug i zavojit put. Teme kojima se Mališićeva bavila su u momentima dok je pisala tekstove bile aktuelne, a do danas su relevantne.
Ona je analizirala govor mržnje, doba pištaljki i demonstracija, studentskih protesta, trenutke kada je dr Zoran Đinđić postao gradonačelnik Beograda, kao i portret Vojislava Koštunice. U Kutiji od kartona nalazi se i upečatljiv intervju sa Mićom Popovićem. Godine iza nas ostaju jasne i osvetljene upravo zahvaljujući ovakvim novinarskim knjigama, u kojima je , kao u impresivnom kolažu, sačuvano sve o jednom teško vremenu, na prostorima na kojima se isto onoliko koliko se brzo živi, brzo i zaboravlja.
Džajls Milton
Nos Edvarda
Trenkoma
Mono i manjana, 2007.
prevela
Aleksandra Čabraja
Evo duhovite, šarmantne i pikarske proze, iz pera Džajlsa Miltona, Engleza kome je ovo roman-prvenac. Glavna ličnost ovog dela je Evdard Trenkom, koji luta krotz život oslanjajući se na svoj pouzdani nos, zahvaljujući kome je porodična prodavnica sireva jedna od najboljih i najčuvenijih u Engleskoj. No u trenutku kada naiđe na stare porodične dokumente, užasnuti Edvard otkriva da je devet prethodnih generacija Trenkomovih nastradalo upravo zbog svojih noseva. Ovu zagonetku naš junak će morati da reši, ili će ga zadesiti ista tragična sudbina koja je zadesila i sve njegove pretke. Trenkomov miran život, sav utopljen u hedonističku atmosferu slavljenja gastronomije, biva prekinut kada jedan zagonetni Grk dolazi u njegovu radnju i upozorava ga na opasnost. Nekoliko dana kasnije, Edvard Trenkom shvata da ga uhode. Rešenje zagonetke naći će u Grčkoj, a čitaoci će ga u tome pratiti, jer ovo je i putovanje ne samo kroz mirise i ukuse sireva, već i kroz vreme i istoriju. Džajls Milton piše duhovito i vedro ovu storiju, čiji glavni junak ima i jedan tajni san, da napiše Istoriju sira, i koga iz dvomesečne nesvesti na svet vraća jedan miris – miris „tulumotiri“ sira. Ali to je tek početak ove rableovske priče…
Gaston Bašlar
Poetika prostora
Gradac, 2006.
prevela Frida Filipović