Čuda se i dalje događaju. Sujeverni Pešterci, što više veruju, više im se čuda dešavaju.
I ne napuštaju ih, poput mladeža na koži, sjaj i senke na krovu Balkana.
Jedno od najprijatnijih književnih iznenađenja je monografija Knjiga o Zuku, u kojoj je grupa autora i savremenika oživela sećanja, na jednog od nezaboravnih prosvetara, pristalicu nepisanog zakona da „ljudi žive po delima, a ne po idejama, ali čovek razumom, može nadoknaditi izostanak obrazovanja“.
Glad nema očiju.
Na Pešterskoj visoravni, gde je hrabrost doći i ostati, priroda je oduvek surova, ali su ljudi mogući.
Ilustruje to životopis Zuka Ademovića, plemenitog pedagoga, inteligentnog vizionara i markantnog dobronamernika, čiji su lik i delo tetovirani u zavičajnoj poruci da je „sandžačka nostalgija neizlečiva bolest. Ona je povredila više duša, nego svi ratovi zajedno“.
Sandžaklije ne mogu da sakriju tugu i ljubav.
Izuzetak nije bio ni gorostasni Zuko.
Urođenih manira i prirodne vedrine, dominirao je markantnim izgledom, u saglasnosti sa snagom duha.
Od prvog koraka, u rodnom Delimeđu, nezvaničnom centru petougla, koji satelitski mapiraju Čarovina, Pružanj, Melaje, Čukote i Noćaje, iako udaljen od istinskih metropola nekoliko svetlosnih godina i duže, pri svakom odlasku iz tutinskog kraja, jedva je čekao da se vrati u zavičaj.
Da, svojim učenicima, nesebično prenosi znanje, za životno zvanje. Očima koje su u drugom budile usnulo dete: „Ljudi su prvo bili braća, pa tek kasnije postali neko i nešto…“
Zuko Ademović je sinonim mudrosti i glasnik promena. Ali, spontane doze šarma i ljudskosti.
Đačku pamet je prepoznavao u običnim momentima nadahnuća. Ubeđen da je obrazovanje kao jednoćelijski organizam.
Razmnožava se deobom i prima kao majčino mleko. Nije onda neobično, što je horizonte razboritosti i strpljenja (po)tražio, kad su bili bezlični i sebi slični. Poput, bezbroj prestižnih nagrada, koje su obeležile kratku, ali bogatu karijeru.
Neumitno, kao pešterski izlazak sunca. Ispraćen kao jugoslovenska fudbalska reprezentacija u Urugvaj ili kao radnički bataljon na Kadinjaču.
Dovoljno da se grupa autora priseti njegove afirmacije institucija, u krajoliku kao u bajci. Istovremeno, ukleto i čarobno mesto, otkucaji srca najjače se čuju u Koštan polju. Ljudi susreću sa istinom i ogledaju u njoj.
Kao Zuko, u monografiji. Nezaboravne emocije, upečatljivo su notirali njegovi životni saputnici prof. dr Ramo Kurtanović, prof. mr Fehim Ličina, prof. Muradija Tahirović, pesnik Ramiz Nani Šaćirović, prof. Šato Ajdarpašić, ginekolog-akušer dr Nuradin Ašćerić, prof. Hajrudin Hrković i prof. mr prozaista Avdulah Ramčilović.
„Odan porodici, kolektivu, zavičaju, domovini, hrabar u odlukama i postupcima. Zračio je osobinama, ponašanjem i radom prisvojio ljubav i podršku širom Balkana“, apostrofirao je Ramčilović.
Istomišljenici Zuka Ademovića idu dalje. U životu autsajdera, koji ne moraju da žive, ali moraju da se bore. Budućnost stvaraju Zukovi snovi…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
