Sjaj i senke nad Pešterom 1

Čuda se i dalje događaju. Sujeverni Pešterci, što više veruju, više im se čuda dešavaju.

I ne napuštaju ih, poput mladeža na koži, sjaj i senke na krovu Balkana.

Jedno od najprijatnijih književnih iznenađenja je monografija Knjiga o Zuku, u kojoj je grupa autora i savremenika oživela sećanja, na jednog od nezaboravnih prosvetara, pristalicu nepisanog zakona da „ljudi žive po delima, a ne po idejama, ali čovek razumom, može nadoknaditi izostanak obrazovanja“.

Glad nema očiju.

Na Pešterskoj visoravni, gde je hrabrost doći i ostati, priroda je oduvek surova, ali su ljudi mogući.

Ilustruje to životopis Zuka Ademovića, plemenitog pedagoga, inteligentnog vizionara i markantnog dobronamernika, čiji su lik i delo tetovirani u zavičajnoj poruci da je „sandžačka nostalgija neizlečiva bolest. Ona je povredila više duša, nego svi ratovi zajedno“.

Sandžaklije ne mogu da sakriju tugu i ljubav.

Izuzetak nije bio ni gorostasni Zuko.

Urođenih manira i prirodne vedrine, dominirao je markantnim izgledom, u saglasnosti sa snagom duha.

Od prvog koraka, u rodnom Delimeđu, nezvaničnom centru petougla, koji satelitski mapiraju Čarovina, Pružanj, Melaje, Čukote i Noćaje, iako udaljen od istinskih metropola nekoliko svetlosnih godina i duže, pri svakom odlasku iz tutinskog kraja, jedva je čekao da se vrati u zavičaj.

Da, svojim učenicima, nesebično prenosi znanje, za životno zvanje. Očima koje su u drugom budile usnulo dete: „Ljudi su prvo bili braća, pa tek kasnije postali neko i nešto…“

Zuko Ademović je sinonim mudrosti i glasnik promena. Ali, spontane doze šarma i ljudskosti.

Đačku pamet je prepoznavao u običnim momentima nadahnuća. Ubeđen da je obrazovanje kao jednoćelijski organizam.

Razmnožava se deobom i prima kao majčino mleko. Nije onda neobično, što je horizonte razboritosti i strpljenja (po)tražio, kad su bili bezlični i sebi slični. Poput, bezbroj prestižnih nagrada, koje su obeležile kratku, ali bogatu karijeru.

Neumitno, kao pešterski izlazak sunca. Ispraćen kao jugoslovenska fudbalska reprezentacija u Urugvaj ili kao radnički bataljon na Kadinjaču.

Dovoljno da se grupa autora priseti njegove afirmacije institucija, u krajoliku kao u bajci. Istovremeno, ukleto i čarobno mesto, otkucaji srca najjače se čuju u Koštan polju. Ljudi susreću sa istinom i ogledaju u njoj.

Kao Zuko, u monografiji. Nezaboravne emocije, upečatljivo su notirali njegovi životni saputnici prof. dr Ramo Kurtanović, prof. mr Fehim Ličina, prof. Muradija Tahirović, pesnik Ramiz Nani Šaćirović, prof. Šato Ajdarpašić, ginekolog-akušer dr Nuradin Ašćerić, prof. Hajrudin Hrković i prof. mr prozaista Avdulah Ramčilović.

„Odan porodici, kolektivu, zavičaju, domovini, hrabar u odlukama i postupcima. Zračio je osobinama, ponašanjem i radom prisvojio ljubav i podršku širom Balkana“, apostrofirao je Ramčilović.

Istomišljenici Zuka Ademovića idu dalje. U životu autsajdera, koji ne moraju da žive, ali moraju da se bore. Budućnost stvaraju Zukovi snovi…

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.