Smanjivanje rizika od prenošenja zaraze korona virusom

Kineska vlada i zdravstvene institucije na svim nivoima posvetile su veliku pažnju toj bolesti i odmah sprovele mere za njenu kontrolu i lečenje obolelih i naložile istraživačkim institucijama da započnu ispitivanja, lečenje i zajedničko istraživanje.

Patogen koji izaziva bolest brzo je identifikovan kao novi koronavirus, što je kasnije potvrdila Svetska zdravstvena organizacija (SZO). SZO je virus nazvao 2019-nCoV, dok ju je Međunarodni komitet za taksonomiju virusa (ICTV) označio skraćenicom SARS-Cov-2. SZO je upalu pluća izazvanu ovom virusnom infekcijom nazvao koronavirusnom upalom pluća (kovid 19).

Cilj ovog priručnika je da poboljša razumevanje bolesti u javnosti, kao i među pripadnicima relevantnih zanimanja i da pruži uputstva o ličnoj preventivi usmerenoj na smanjivanje rizika od prenošenja zaraze.

Zbog toga je Vuhanski centar za kontrolu i prevenciju bolesti odmah organizovao stručnjake za kontrolu zaraznih bolesti, istraživače iz oblasti patogenih organizama i imunologije i kliničke stručnjake iz tercijarnih zdravstvenih ustanova da sastave Priručnik o prevenciji i kontroli kovida-19. Knjiga ima šest delova: 1) Pregled korona virusa, 2) Prenošenje korona virusa, 3) Detekcija, dijagnostikovanje i lečenje kovida 19 4) Lične mere predostrožnosti 5) Mere predostrožnosti na javnim mestima i 6) Osnovno o zaraznim bolestima.

Cilj knjige je da umanji zabrinutost javnosti povodom kovida-19. Ako se zajednički suprotstavimo nedaćama i sprovedemo mere prevencije epidemije zasnovane na naučnim dokazima, nema sumnje da ćemo pobediti u ovoj bici.

Sastavljajući ovaj priručnik, koristili smo relevantnu objavljenu literaturu i zvanične izveštaje. Redakcija se iskreno izvinjava zbog odsustva citata i referenci uslovljenog vremenskim ograničenjem. Ako u priručniku postoje bilo kakve greške ili nešto što izaziva nedoumice, molimo vas, slobodno nam se obratite. Bićemo vam zahvalni na primedbama i sugestijama.

Redakcija, januar 2020.

Otpornost korona virusa u različitim okruženjima

Virusi generalno mogu da opstanu nekoliko sati na glatkim površinama. Ako to dozvoljavaju temperatura i vlažnost, mogu da prežive i nekoliko dana. Novi korona virus je osetljiv na ultraljubičaste zrake i toplotu. Postojana toplota od 56°C u trajanju od 30 minuta, ili alkohol 75 odsto, dezinfekciona sredstva s hlorom, persirćetna kiselina, hloroform i drugi rastvarači lipida mogu efikasno inaktivirati virus. Hlorheksidin (poznat i kao hlorheksidin glukonat) takođe efikasno inaktivira virus.

Vreme preživljavanja novog korona virusa 2019-nCoV na različitim temperaturama okruženja dato je u tabeli.

Zaraznost 2019-nCoV

Uobičajeni korona virusi uglavnom inficiraju odrasle, ili stariju decu izazivajući običnu prehladu. Neke vrste mogu izazvati proliv kod odraslih. Ovi virusi se uglavnom prenose kapljično, a mogu se proširiti i fekalno-oralnim putem. Učestalost zaraze korona virusom najveća je u zimu i proleće. Period inkubacije kod korona virusa traje obično tri do sedam dana.

Virus 2019-nCoV je korona virus koji je doživeo antigenske mutacije. Period inkubacije virusa može trajati samo jedan dan, ali se generalno smatra da ne traje duže od četrnaest dana. Ipak, treba pomenuti da je u nekim registrovanim slučajevima period inkubacije trajao i do dvadeset četiri dana.

Da bi se odredio stepen štetnosti ovog virusa, u obzir treba uzeti koliko je zarazan i koliko je letalan. Novi korona virus je izuzetno zarazan i može biti fatalan, ali njegova letalnost još nije utvrđena.

Ljudski imunitet na 2019-nCoV

Naučni podaci o nivou i trajanju zaštitnih imunih antitela kod pacijenata posle zaraze novim korona virusom i dalje su retki. Uopšteno govoreći, zaštitna antitela (imunoglobulin G, IgG) protiv virusa mogu se proizvoditi u periodu od oko dve nedelje posle infekcije i mogu opstati od nekoliko nedelja do nekoliko godina, sprečavajući ponovnu zarazu istim virusom posle oporavka. Trenutno se proverava da li pacijenti koji su se nedavno oporavili od infekcije virusom 2019-nCoV nose zaštitna antitela u krvi.

Novi korona virus i epidemija

Novootkriveni korona virus je mutirani novi korona virus (rod β), koji je SZO nazvao 2019-nCoV, a ICTV ga je nazvao SARS-CoV-2. Desetog januara 2020. završeno je sekvenciranje genoma prvog uzorka virusa 2019-nCoV, a kasnije su objavljeni rezultati ispitivanja genomske sekvence još pet uzoraka.

Zbog antigenskih mutacija ovaj korona virus je nov za ljude i opšta populacija nije imuna na njega. Osim toga, postoji više načina prenošenja ovog virusa. Zbog tih činilaca došlo je do pandemije novog korona virusa.

Putevi prenošenja virusa 2019-nCoV

Trenutno se veruje da su glavni načini prenošenja preko respiratornih kapljica i kontakata, ali postoji i rizik od fekalno-oralnog prenošenja. Aerosolno prenošenje, prenošenje s majke na dete i drugi putevi prenošenja dosad nisu potvrđeni.

(1) Prenošenje respiratornim kapljicama: Ovo je glavni način direktnog prenosa kontaktom. Virus se prenosi preko kapljica nastalih kad pacijenti kašlju, kijaju, ili govore, a podložne osobe se mogu zaraziti posle udisanja tih kapljica.

(2) Prenošenje posrednim kontaktom: virus se može preneti preko posrednih kontakata sa zaraženom osobom. Kapljice koje sadrže virus nataložene su na površini nekog predmeta koji neko može dodirnuti šakom. Virus sa kontaminirane šake može se preneti na sluznicu usne duplje, nosa i očiju te osobe i dovesti do infekcije.

(3) Živ novi korona virus detektovan je u izmetu potvrđenih pacijenata, što ukazuje na mogućnost fekalno-oralnog prenošenja.

(4) Aerosolno prenošenje: kapljice lebde u vazduhu, gube vodu i ostaju patogeni koji formiraju jedro kapljica (to jest aerosola). Aerosoli mogu da lete daleko dovodeći do prenošenja na velikoj razdaljini. Ovaj način prenošenja naziva se aerosolno prenošenje. Još nema dokaza da se novi korona virus može prenositi aerosolnim putem.

(5) Prenošenje s majke na dete: dete majke obolele od kovida 19 imalo je potvrđene pozitivne briseve grla 30 sati posle rođenja. To ukazuje da novi korona može izazvati neonatalnu infekciju prenošenjem s majke na dete, ali potrebno je još naučnih istraživanja i dokaza da bi se potvrdio ovaj način prenošenja.

Kapljično prenošenje

Kapljica je čestica koja sadrži vodu, prečnika većeg od 5 μm.

Kapljice mogu dospeti na površinu sluznice s određenog rastojanja (obično 1 m). Zbog relativno velikog prečnika i težine kapljica, one ne mogu previše dugo da ostanu raspršene u vazduhu.

Nastanak respiratornih kapljica:

(1) Kašljanjem, kijanjem ili govorenjem.

(2) Tokom invazivnih zahvata na respiratornom traktu kao što su usisavanje ili bronhoskopija, trahealna intubacija, pokreti koji stimulišu kašalj, uključujući promenu položaja u krevetu, ili tapšanje po leđima i kardiopulmonarna reanimacija itd.

Patogeni koji se prenose kapljicama: virus influence, SARS korona-virus, adenovirus, rinovirus, mikoplazma, streptokok grupe A i meningokok (Naisseria), i nedavno otkriveni 2019-nCoV.

Vazdušno prenošenje

Vazdušno prenošenje poznato je i kao aerosolno prenošenje. Aerosoli su rastvori sitnih čestica ili kapljica koje se mogu prenositi kroz vazduh. Generalno se smatra da su prečnika manjeg od 5 μm, a patogeni koji se prenose na taj način mogu biti zarazni i pošto prevale velika rastojanja. Patogeni koji se prenose vazduhom mogu se preneti i direktnim kontaktom. Patogeni koji se prenose vazduhom klasifikovani su na sledeći način:

(1) samo vazdušnim putem prenose se: bacil tuberkuloze, aspergilus.

(2) Na više načina, ali uglavnom vazdušnim putem: virus rubeola, varičela-zoster virus.

(3) Obično drugim putem, ali se može preneti i vazdušnim putem samo u posebnim uslovima (kao što je trahealna intubacija/rez, usisavanje otvorenih disajnih puteva i drugi postupci koji stvaraju aerosole): virus velikih boginja, SARS korona virus, 2019-nCoV, virus influence, norovirus itd.

Kontaktno prenošenje

Kontaktno prenošenje je prenošenje patogena direktnim ili indirektnim kontaktom preko predmeta koji nose patogene.

(1) Direktni kontakt. Patogeni se prenose direktnim kontaktom sluznice ili kože sa zaraženim domaćinom.

– krv ili telesne tečnosti ulaze u telo preko sluzokože ili oštećene kože (uglavnom virusi).

– Prenošenje uzrokovano kontaktom s izlučevinama koje sadrže određene patogene. To su obično infekcije bakterijama, virusima, parazitima itd.

(2) Indirektni kontakt. Patogeni se prenose preko kontaminiranih predmeta ili ljudi. Patogeni crevnih zaraznih bolesti uglavnom se prenose indirektnim kontaktom.

(3) Drugi važni patogeni koji se prenose indirektnim kontaktom: MRSA (meticilin-rezistentni stafilokokus aureus), VRE (vankomicin-rezistentni enterokok), Clostridium difficile.

Kliničke manifestacije kovida 19

Početak infekcije kovidom 19 uglavnom se manifestuje povišenom temperaturom, ali kod nekih pacijenata u ranoj fazi ne mora biti povišene temperature. Oni osećaju samo jezu i respiratorne simptome, koji mogu da budu izraženi blagim suvim kašljem, umorom, otežanim disanjem, prolivom itd. Međutim, curenje nosa, ispljuvak i drugi simptomi su retki. Kod pacijenata se postepeno može razviti dispneja. U teškim slučajevima bolest može da se razvija brzo, izazivajući akutni respiratorni distres sindrom, septički šok, nepovratnu metaboličku acidozu i poremećaje koagulacije za samo nekoliko dana. Kod nekih pacijenata bolest počinje blagim simptomima bez povišene temperature. Prognoza za većinu pacijenata je dobra, dok neki dospevaju u kritično stanje, što u nekim slučajevima može biti fatalno.

Šta rade možda zaraženi kovidom 19

Smesta otići u lokalnu medicinsku ustanovu određenu za procenu, dijagnozu i lečenje. Kad tražite medicinsko zbrinjavanje zbog moguće zaraze virusom 2019-nCoV, treba da obavestite lekara o svojim skorašnjim putovanjima i boravištima, posebno ako ste nedavno bili u oblastima pogođenim epidemijom i ako postoji bilo kakva istorija kontakata s pacijentima obolelim od upale pluća, ili slučajevima za koje se sumnja da boluju od virusa 2019-nCoV, i sa životinjama. Izuzetno je važno istaći da tokom posete lekaru treba da nosite hirurške maske kako biste zaštitili sebe i druge.

Zaštititi se od novog korona virusa

(1) Virus 2019-nCoV se uglavnom prenosi kapljično i kontaktom, pa se zato medicinske hirurške maske moraju nositi propisno.

(2) Prilikom kijanja ili kašljanja ne pokrivati nos i usta golom šakom, već koristiti maramicu, ili masku.

(3) Prati ruke često i pravilno. Čak i ako su virusi prisutni na šakama, pranje ruku može sprečiti viruse da prodru u respiratorni trakt kroz nos ili usta.

(4) Pojačati imunitet i izbegavati zatvorene prostore i gužvu. Vežbati više i ustaliti raspored spavanja. Jačanje imuniteta je najvažniji način za izbegavanje infekcije.

(5) Obavezno uvek nositi masku! U slučaju kontakta sa zaraženom osobom, nošenje maske može sprečiti da direktno udahnete kapljice koje prenose virus.

Maska blokira tako male korona viruse

Maske su efikasne. Svrha maske je da blokira kliconošu preko kog se virus širi, a ne da direktno blokira same viruse. Uobičajeni putevi prenošenja respiratornih virusa jesu bliski kontakt na malom rastojanju i aerosolno prenošenje na velikom rastojanju. Aerosoli s kojima ljudi obično dolaze u kontakt u ovom slučaju su respiratorne kapljice pacijenata. Pravilno nošenje maske može efikasno blokirati respiratorne kapljice i tako sprečiti virus da direktno uđe u telo.

Imajte na umu da nije neophodno nositi KN95 ili N95 maske. Obične hirurške maske mogu da spreče većinu kapljica koje nose viruse da prodru u respiratorni trakt.

Pranje ruku sapunom i čistom vodom delotvorno protiv korona virusa

Često pranje ruku jedna je od efikasnih mera za sprečavanje virusne infekcije kao što je infekcija rino virusom i korona virusom. Pranje ruku sapunom i vodom može efikasno ukloniti prljavštinu i mikroorganizme s kože, a ispiranje sapunice tekućom vodom može i da ublaži iritaciju kože. Zato merodavne organizacije kao što su Kineski centar za kontrolu i prevenciju bolesti, SZOi Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u Americi preporučuju temeljno pranje ruku sapunom i tekućom vodom.

Alkohol 75 odsto smanjuje rizik od zaraze virusom 2019-nCoV

Korona virusi su osetljivi na organske rastvarače i sredstva za dezinfekciju. Alkohol 75 odsto, hloroform, formaldehid, dezinfekciona sredstva koja sadrže hlor, persirćetna kiselina i ultraljubičasti zraci mogu da inaktiviraju virus, tako da brisanje šaka i mobilnih telefona alkoholom može sprečiti infekciju kovidom-19.

Način života tokom epidemije kovida 19

(1) Svakodnevno jesti visokoproetinsku hranu kao što su riba, meso, jaja, mleko, mahunarke i orašasti plodovi, u odgovarajućim dnevnim količinama. Ne jesti meso divljih životinja.

(2) Svakodnevno jesti sveže voće i povrće i povećati njihov unos u okviru svakodnevne ishrane.

(3) Piti najmanje 1,5 litar vode dnevno.

(4) Ishrana treba da bude raznovrsna, s hranom različitih vrsta, boja i iz različitih izvora. Jesti više od dvadeset vrsta namirnica svakog dana. Ishrana treba da sadrži uravnotežen odnos hrane biljnog i životinjskog porekla.

(5) Obezbediti dovoljan unos hrane na osnovu redovne ishrane.

(6) Pothranjene osobe, starije osobe i osobe koje pate od bolesti hronične slabosti trebalo bi da dopune ishranu komercijalnim preparatima za enteralnu ishranu (hranom za posebne medicinske namene) i da dodaju još najmanje 2.100 kJ dnevno (500 kcal).

(7) Ne postiti i ne držati dijetu tokom epidemije kovida 19.

(8) Obezbediti redovan odmor i najmanje sedam sati sna svakog dana.

(9) Uvesti lični režim s najmanje sat vežbanja dnevno. Ne učestvovati u grupnim vežbama.

(10) Tokom epidemije kovida 19 preporučuje se korišćenje multivitaminskih i mineralnih suplemenata i ribljeg ulja.