Suštinski značaj nevidljivih promena

O moći se piše toliko mnogo i često da je iznenađujuće koliko je mi u stvari malo razumemo. Važne promene moći često se događaju u senci, izvan našeg pogleda. Kao posledica toga, ponekad ne uspevamo da ih shvatimo u vremenu u kojem se one zbivaju i potrebne su decenije ili vekovi pre nego što zaista pojmimo ono što se dogodilo.
Pad Sovjetskog Saveza svakako je bio glavna vest 1991. Hladni rat bio je završen i geopolitička ravnoteža moći u svetu suštinski se promenila. Ali, te iste godine javnost je počela da koristi nešto pre toga rođenu ideju skromnog engleskog fizičara Tima Bernersa-Lija, nešto što je on nazvao „svetskom mrežom“ (www). Svakako, kolaps SSSR predstavljao je ogromnu promenu u globalnoj distribuciji moći, ali koji će od ovih događaja posle sto godina od danas biti viđen kao onaj koji je dodirnuo više života, dao moć povećanom broju pojedinaca i izmenio svet na više načina? Zaista, čak i danas izgleda jasno da je jedan od mnogih razloga za pad sovjetskog komunizma bio – nemogućnost zatvorenih društava da se takmiče u dobu informacija.
Izvesno je da će se 1945. pamtiti po kraju Drugog svetskog rata. Ali, u skladu s našim pomenutim rezonovanjem, da li će se i ona možda više pamtiti po tome što je tada u magazinu Atlantik bio objavljen jedan proročki članak Venivara Buša u kome su opisane neke suštinske ideje koje su na kraju dovele do Interneta? U to vreme, kompjuteri jedva da su i postojali. Ko je mogao i da zamisli moć njegovih ideja – ili moć koje će njegove ideje stvoriti ili promeniti?
Postoji bezbroj takvih primera tokom čitave istorije. Da li je iko mogao da predvidi da će uspon prvog imperatora Rima Augusta u smislu trajnog uticaja na kontinent na kojem je bio najveći vladar svih vremena biti nadmašen rođenjem jednog nepoznatog Jevrejina negde u udaljenoj Judeji? Ili, da će kineski car 1433, posle smrti muslimanskog admirala Dženg Hea koji je predvodio kinesko „doba istraživanja“, izabrati kurs izolacije koji je na kraju doveo do opadanja dinastije Ming i za gotovo šest stoleća odložio angažovanje Kine kao velike sile u svetu?
Deo razloga za to da je predviđanje posledica promena moći toliko teško leži u tome da moć teče iz toliko mnogo izvora. Mi možemo smatrati da su politička i vojna moć najvažnije od svih, ali religija, nauka, tehnologija, prirodna okolina, društveni trendovi i bezbrojni drugi pokretači oblikuju sudbinu vladara, pokreću sukobe i dovode do plime i oseke moći država, ekonomskih entiteta i naroda. U suštini, struktura moći sveta veoma liči na neki složeni atom, koji vibrira na mnogo nivoa, gde događaji na jednom često pokreću promene na drugim nivoima.
Tako je i danas. Kad govorimo o jednačini globalne moći koja se menja, o čemu će pričati učesnici predstojećeg godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u Švajcarskoj, prirodno je da se misli prvo okreću pitanjima o održivosti jednopolarnog sveta i ograničenjima koja su postala svima jasna a koja limitiraju i jedinu supersilu koja je preživela kraj hladnog rata, SAD. Možemo se takođe upitati da li usredsređenost na nemire na Bliskom istoku maskira druge događaje većeg značaja u dugoročnom smislu – odvlačeći našu pažnju od uspona Azije i toga da Kina konačno preuzima ulogu velike sile koja će biti ravnoteža SAD. Ili bi trebalo gledati na međuzavisnost SAD i Kine, na uspon Indije, ili na uspon čitavog sveta koji se pomalja i koji će verovatno biti izvor najbržeg globalnog rasta i mesto gde će živeti najveći deo čovečanstva tokom veka koji je pred nama?
Možda čak važnije pitanje jeste da li je zastarelo viđenje nacija država kao glavnih globalnih aktera ako su one, kao što je poznato, nastale iz ideja starih više od 350 godina i možda na putu da postanu prevaziđene, ako se imaju u vidu nestajanje granica i uspon nedržavnih činilaca, od Al Kaide do korporacija koje sada brojem nadmašuju zemlje na listi najvećih ekonomskih entiteta na svetu. Ili je važnije primetiti da hijerarhijsko korporativni, tradicionalni politički entiteti i dugotrajne medijske moći već gube uticaj pošto jačanje virtuelnih mreža može da okupi, ujedini i pokrene aktivnost ili da nove ideje pretoči u akcije i uverenja brže nego ikad ranije i da to uradi bez obzira na sve granice i čak bez potrebe za značajnim finansijskim resursima?
Decenijama se smatralo da je proizvodnja nafte davala veliku moć nekoj naciji. Mada globalna potražnja za naftom raste i nastaviće da raste u budućim decenijama, u odgovoru na visoke cene, globalno zagrevanje i nepouzdano snabdevanje podstiče se investiranje u inovacije koje imaju potencijal da veću energetsko-proizvodnu moć daju onima što poseduju poljoprivredne i geotermalne resurse, vetar, talase i druge izvore. I zaista, ako se ne zaustavi globalno otopljavanje, kako će to redistribuirati moć, uticati na nacije čije su zemlje na maloj nadmorskoj visini ili povećati verovatnost prirodnih katastrofa? Šta bi moglo biti posledica u smislu distribucije moći unapređenih mreža za globalni transport? Ili u uslovima imigrantskih kretanja i reakcije na njih? Ili u značenju toga da bi to moglo ubrzati širenje globalnih pandemija? U slučaju neke takve pandemije, ko bi mogao da ima moć? Oni s vakcinama? Oni sa sigurnim granicama ili naprednim medicinskim resursima?
Koliko god da su takva pitanja provokativna za razmišljanje, uzeta zajedno ona nude najmanje jedan odgovor. Tektonske ploče na kojima počiva struktura globalne moći danas se pomeraju, rapidno u nekim oblastima, neprimetno ali možda suštinski u drugim. I isto kao što je malo njih moglo videti da će evropske igre oko moći tokom prošlog stoleća obezbediti uspon Amerike, takođe znamo da će današnje promene verovatno proizvesti neočekivane posledice koje će biti teške a možda i opasne za one što su nepripremljeni ili samozadovoljni.
Dejvid Rotkopf je predsednik i CEO Garten
Rotkopfa i honorarni saradnik Karnegijeve fondacije za međunarodni mir
Džonatan Šmit je direktor i rukovodilac globalne agende Svetskog ekonomskog foruma, odgovoran za program godišnjeg sastanka u Davosu koji će se održati od 24 do 28. januara