Tabu Milene Pavlović Barili 1Foto: Wikipedia

U uvodnom tekstu naslovljenom „Čarobna Milena“, ističe se da Milena kao „svetska diva, inspiriše kreativne vizionare i maštare širom sveta“. Pomenuta dva autora istomišljenika ističu dalje da Milena „svojim magičnim sjajem“ predstavlja, „najblistaviji dragulj u srpskoj istoriji umetnosti“. Na sličan način se u svom tekstu izražava i Violeta Tomić, istoričarka umetnosti, koja mimo brojnih studija, monografija, ovako osmišljava svoju tezu: „Milena je večna potraga za istinitim odgovorima o ljudskoj biti? otvorena je i prema slutnji i prema spoznaji. Zahvaljujući svom čudesnom talentu, zauzela je značajno mesto u evropskoj umetnosti.“

Autori u nas i dalje ne odolevaju ovoj romantičnoj temi, pa je ne tako davno prikazan o Mileni novi film izvesne Čarne Manojlović, zatim je usledila jedna pozorišna režija, a ovih dana najavljeno je izvođenje nove pozorišne predstave u Bitef teatru. Brojne su i televizijske emisije koje uvek u romantičnom ruhu, najčešće proizvoljno i netačno, prikazuju i često političkom manipulacijom zloupotrebljavaju tragediju popularne umetnice. Slično Mileni, mediji su nerealno i nedostojno eksploatisali, i danas eksploatišu, Savu Šumanovića.

Milena Barili privlači autore svojim neobičnim slikama i romantičnim životom i misterijom svoje rane smrti. Svi ovi autori toliko zadivljeni veličinom umetnice bez dvoumljenja, najavljuju hrabro ôjednu novu dimenziju njenom stvaralaštvu“. U čemu je tajna genijalnih umetnika?

Očekujući obećanu „novu dimenziju u slikarkinom stvaralaštvu“, treći autor teksta u publikaciji Violeta Tomić piše:

Milena je „promišljanje i večna potraga za istinitim odgovorima o ljudskoj biti „otvorena i prema slutnji i prema spoznaji zauzela značajno mesto u evropskoj umetnosti“. Život u Rimu nekoliko godina zahvaljujući uglednom ocu muzičkom stvaraocu, blisko i dugo druženje sa braćom de Kiriko, helenistički duh fantastika Savinija oplodio je kod Milene i način slikanja. Braća de Kiriko, ali i ugledni otac, omogućili su joj brojne kontakte i izložbe u Italiji i Evropi.

Priča Tomićeve o smrti Milene, u dve reči: Milena se udaje, „Milenu je izdalo srce 6. marta 1945. godine u NJujorku“. Zašto nema osvrta na pretpostavke o smrti samoubistvom, što su dugo istraživali autori iz Italije, Parme, iz porodice Barili. Tu je bio i o tome svedočio i kompozitor Menoti, njen bliski prijatelj u NJujorku. NJihovim se traganjima priključila i Adele Macola svojim radovima objavljivanim u Srbiji. Ništa se ne kaže o susretu sa fascinantnim Musolinijem u Rimu 1936. godine, ni kako su o tome izveštavale tadašnje novine. Te i slične stvari kao da su i dalje tabuizirane.

Na izložbi Kvadrijenale 1935. godine, u Rimu Milena se srela sa Musolinijem. O tom svom fascinantnom utisku Milena piše majci u Požarevac. Pismo koje se dugo prikrivalo, objavljujemo s malim skraćenjem.

… On ostade nekoliko trenutaka gledajući mene i sve se više smešeći, nije rekao ništa više, ostao je tako petnaest do dvadeset sekundi gledajući me pa onda izađe, a ja videh sve blagonaklone osmehe onih koji su ga pratili. Musolini je mnogo simpatičniji živ nego na fotografijama, ima divan osmeh i pogled, nije viši od mene, ali zaista čini jak i impresivan utisak. Skoro sve novine koje su pisale o njegovoj poseti izložbi donele su ovo o meni. Drago mi je što sam videla Musolinija najinteresantnijeg čoveka na svetu.

… Prva misao mi je bila da me Musolini gledao, šta biste rekli da ste tu da me vidite, ja sam ćutala kao riba.“

Treba napomenuti da je u vreme predratno među umetnicima i van Italije vladao duh futurizma spletenog s fašizmom na čelu s Marinetijem sa kojim se i Majakovski dopisivao.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.