Trampovi dani između izbora i Bajdenove inauguracije 1Foto: BETA/ AP Photo Alex Brandon

Tramp je od svog zeta i rukovodioca kampanje hitno tražio da zovu vlasnike Foksa, Mardokove, kako bi se ova vest ispravila.

„Recite im da to moraju da promene, pogrešili su. Prerano je. Čak ni CNN to nije saopštio“, uzbuđeno je objašnjavao Tramp.

U prvim minutama 4. novembra, Trampov advokat Rudi Đulijani otišao je kod glavnih pomoćnika u kampanji: „Nema šanse da je izgubio! Ova stvar je sigurno pokradena. Samo recite da smo osvojili Mičigen! Samo recite da smo osvojili Džordžiju! Samo recite da smo pobedili na izborima! On treba da izađe i objavi pobedu.“

Trampov menadžer kampanje Bil Stepien kasnije je rekao saradnicima: „To je bilo jebeno ludo.“

Tramp je besneo i želeo je da odmah vidi svoje glavne pomoćnike.

Njegov zet Džared Kušner, šef administracije Mark Medovs, Stepien, stariji strateg Džejson Miler i stručnjak za podatke Mat Očkovski popeli su se liftom na treći sprat rezidencije u Beloj kući.

Sreli su Trampa i prvu damu na pola puta između njegove spavaće i dnevne sobe.

Tramp ih je zasuo pitanjima.

„Šta se desilo? Šta se dođavola dešava kod Foksa?“

Očkovski je rekao da na osnovu modelovanja kampanje smatra da Foks greši i tesno ćemo pobediti, sa možda 10.000 glasova ili manje, na oštrici brijača.

Ali stvarnost je bila takva da je stotine hiljada glasova bilo preostalo u okrugu Marikopa, a slika je bila previše mutna da bi bili sigurni.

Tokom sledeća dva meseca, Tramp je poveo američku naciju za sobom dok je ulazio u poricanje, očaj i bezobzirnu osvetu kojoj je bio cilj poništavanje izbora i koja je podstakli opsadu američkog Kapitola.

To je pokrenulo ustavnu krizu i dvostranački napor da se Tramp smeni na kraju mandata, drugim impičmentom, pokušavajući da ga zauvek izbaci iz američke politike.

Ali za četiri godine Tramp je preoblikovao Republikansku stranku po svom liku, nadahnuvši i aktivirajući desetine miliona Amerikanaca koji ga nisu napustili, dajući mu više od 74 miliona glasova.

Dok se Tramp pripremao za dan izbora, bio je fokusiran na takozvanu crvenu fatamorganu.

To je bila ideja da bi rano brojanje glasova za republikance izgledalo bolje od konačnog zbira, jer su se demokrate više plašile kovida 19 pa bi glasali poštom, a tim glasovima trebalo je duže da se prebroje.

Tramp je nameravao da to iskoristi – da tom idejom naoruža svoju ogromnu bazu sledbenika.

Njegove pripreme bile su smišljene, strateške i duboko cinične.

Želeo je da Amerikanci veruju u laž da su postojala dva izbora – legitimni koje čini neposredno glasanje i odvojeni, lažni izbori koji uključuju lažne glasačke listiće za demokrate.

Započeo je ozbiljno koreografisanje izborne noći tokom druge nedelje oktobra.

Tim pisaca govora starijeg savetnika za politiku Bele kuće Stivena Milera pripremio je tri nacrta govora za izbornu noć za sve moguće scenarije: jasnu pobedu, očigledan gubitak i neodređeni rezultat.

Ali autori govora znali su da će, ako se Tramp suoči sa nečim drugim osim sa snažnom pobedom, reči biti samo njegove.

Trampovi saradnici i prijatelji svim snagama su nastojali da Foks povuče vest o Arizoni.

U 02.20 pred TV kamerama Tramp je proglasio pobedu – i objavio da demokrate proizvode ogromnu prevaru.

Posle partije golfa, Tramp je 7. novembra okupio svoje saradnike u žutoj Ovalnoj sobi.

Oni su mu rekli da je potrebno da osvoje pobede u Arizoni i Džordžiji i da zatim pravno ospore izbore u Viskonsinu.

„Imate pet do 10 odsto šanse da ovo uspe“, rekao je Klark predsedniku.

„Ali sve ove stvari moraju da idu ispravno.“

Tramp je mirno slušao i rekao im da njihov plan vredi pokušaja.

Bela kuća je postala dom duhova u danima nakon izbora.

Trampov raspored – već nestrukturiran – postao je to još više.

Bilo je nemoguće prebaciti njegov fokus sa pritužbi na izbore na važna politička pitanja.

U razgovorima u Ovalnom kabinetu, Tramp bi se povremeno okliznuo i činilo se da priznaje da je izgubio, govoreći: „Možete li da verujete da sam izgubio od tog jeb…g tipa? Taj jeb..i leš?“

Većina iz zapadnog krila, Marka Medovsa, shvatila je da je Tramp izgubio.

Ali niko se sa njim nije suočio direktno sa tom neprijatnom vešću.

Umesto toga, mnogi su odlučili da ga izbegavaju.

Bila je to samo jedna strana odnosa Trampovog okruženja prema izbornom porazu.

Sve više je narastala i postajala uticajnija grupa koju su predvodili Đulijani i Sidni Pauel, koja je oko sebe okupljala širi krug pristalica zavere zbog koje je Tramp izgubio izbore.

Bajden je 12. novembra proglašen pobednikom u Arizoni, sa više od 11.000 glasova, što je bila neuhvatljiva razlika.

U tom trenutku, glavni tim predizborne kampanje rekao je Trampu da je njegov put ka drugom mandatu okončan.

Za odmazdu, Tramp je prestao da ih sluša.

Đulijani je sticao uticaj, razgovarajući direktno sa predsednikom i zahtevajući da se postavi na čelo njegovog pravnog tima.

Klark je 13. novembra bio u kabinetu Bele kuće sa Stepienom, Milerom i pomoćnicom šefa kampanje Erin Perin, na sastanku o strategiji komunikacije kad je zamenik šefa administracije, Dan Skavino pozvao Klarka u Ovalnu sobu da reši izvesno pravno pitanje.

Tramp je imao Đulijanija na spikerfonu, a Đulijani, naizgled nesvestan Klarkovog dolaska, napadao je pravnu strategiju predizbornog štaba u Džordžiji – i lansirao teoriju zavere o nameštenim mašinama za glasanje Dominion.

„Hej, ovde imam Džastina“, prekinuo ga je Trump.

„Šta ti misliš, Džastine?“ Klark je izložio pravni postupak u Džordžiji i rekao u prepunom Ovalnom kabinetu da zakon države Džordžija zabranjuje traženje ponovnog brojanja glasova sve dok se ne potvrdi izbor.

„Lažu vas, gospodine!“, uzviknuo je Đulijani. „Ne lažemo“, uzvratio je Klark. „Ti si jebeni s….a, Rudi.“

Sledeće noći – ne obavestivši svoje predizborno osoblje – Tramp je tvitovao da Đulijanija postavlja na čelo svojih pravnih timova, zajedno sa protrampovim advokatima Sidni Pauel, Džozefom di Đenovom, Viktorijom Tensing i Dženom Elis.

Oni su nastupili na čuvenoj konferenciji za štampu 19. novembra, kad se Đulijaniju niz lice slivao crni znoj od farbe za kosu, dok je pričao o demokratskoj zaveri radi nameštanja glasova u većim gradovima.

Pauel, nekad ugledni savezni tužilac, predstavila je komunističku spletku Kube, Kine, Venecuele, Džordža Sorosa i Klintonove fondacije.

Kad je Tramp krajem novembra sedeo u Ovalnom kabinetu, stigao je poziv Sidni Pauel.

„Uf, Sidni“, rekao je osoblju u sobi pre nego što se javio.

„Postaje pomalo luda, zar ne? Zaista to mora malo da ublaži. Niko ne veruje u ove stvari. To je previše“.

Uključio je spikerfon kako bi i ostali mogli da čuju razgovor.

Pauel je buncala zbog krize nacionalne bezbednosti jer su Iranci manipulisali glasovima u državama koje su bile predmet spora.

Tramp je pritisnuo dugme za ukidanje zvuka i podrugljivo se nasmejao.

„Pa šta ćemo s tim, Sidni?“, rekao bi Tramp na svakih nekoliko sekundi, navodeći Pauel da pada sve više u vatru.

„Zaista je luda, ha?“, rekao je, pritiskajući opet prstom na dugme za isključivanje zvuka.

Bilo je jasno da je Tramp prepoznao koliko su nespretni njegovi spoljni pravni savetnici.

Ali postajao je sve očajniji zbog gubitka, a Pauel i njena grupa bili su spremni da nastave da hrane veliku laž da bi izbori mogli biti poništeni.

Trampu su prodavali zavodljivu viziju, ali potpunu zabludu: jasan i ostvariv put do pobede.

Jedina zamka: morao bi da prestane da sluša svoje predizborne štabove, da bi prešao Rubikon i gledao na njih kao na lažove, neposlušnike i izdajnike.

Pauel i Vud istakle su se svojim ekstremizmom.

Čak je i Đulijani počeo da se distancira.

Ali Tramp je promovisao Pauelovu kao deo svog tima, pa iako je privatno priznao pomoćnicima da misli da je luda, želeo je da čuje šta ona ima da kaže.

„Ponekada vam treba malo ludila“, rekao je Tramp jednom zvaničniku.

Pauelova i general Majkl Flin poslali su Trampovom timu dokumente koji su dokazivali njihove teorije, a o čemu predsednik nije bio obavešten jer je FBI bio korumpiran, protiv njega su radili i CIA i obaveštajna zajednica.

Zašto mu inače nisu pokazali dokaze da su mu Kina, Venecuela, Iran i razni drugi komunisti ukrali pobedu na izborima?

Tražili su da im Tramp izda odobrenje najvišeg stepena poverljivosti, kako bi prikupili potrebne dokaze.

Trampu se svidela ova ideja.

Zašto Pauelovu ne bi trebalo učiniti posebnim braniocem zaduženim za izbornu prevaru?

Zašto njoj i Flinu ne daju dozvolu?

Bile su to tvrdnje poklonika Kanona koje su našle put do Trampa koji je u julu 2020. o njima rekao: „Znate, ljudi kažu da se bave svim vrstama loših stvari i govore sve vrste užasnih stvari o njima. Ali, znate, koliko razumem, oni su u osnovi samo ljudi koji žele dobru vladu.“

U lažnoj i neutemeljenoj teoriji koju je stvorila Sindi Pauel, američki neprijatelji su za krađu američkih izbora koristili dva programa CIA – program pod nazivom Čekić i oružje za sajber ratove nazvano Tabela rezultata.

Navela je da su Džon Brenan i Džim Klaper, obojica Obamini šefovi obaveštajnih službi, nezakonito upravljali ovim resursima kako bi pomogli Obamin plan pretvaranja SAD u klijenta komunističkih država.

Sve ovo su o Ovalnoj sobi, na sastanku 18. decembra, opisali kao čin rata i tražili da Tramp upotrebi sva svoja ovlašćenja i zapleni glasačke mašine Dominion i pohvata izdajnike.

Tramp je početkom decembra odlučio da smeni zamenicu direktora CIA, Džine Haspel i da na njeno mesto postavi pomoćnika Devina Nunjesa, Keša Patela.

Tramp je bio uveren da u CIA još uvek postoje sve vrste poverljivih dokumenata koji bi naneli štetu njegovim neprijateljima – bivšem predsedniku Obami, Hilari Klinton, bivšem direktoru CIA Džonu Brenanu.

Patela je smatrao nekim od koga može da očekuje da će učiniti šta god zatraži bez osporavanja i usporenog hoda.

Patel je stekao Trampovu naklonost kad je igrao centralnu ulogu u republikanskim naporima da se suprotstave ruskoj istrazi specijalnog savetnika Roberta Milera.

Patel je bio ključni autor memoranduma u kojem je Nunjes optužio Ministarstvo pravde i FBI za zloupotrebu zakona o nadzoru u okviru politički motivisanih napora da se sruši Tramp.

Generalni inspektor je kasnije potvrdio neke republikanske kritike postupka Ministarstva pravde.

Tramp je želeo da 11. decembra imenuje Patela za zamenika Haspelovoj.

Samo zahvaljujući tome što je bila tog dana na predsedničkom brifingu i saznala za ovaj plan, što joj je omogućilo da se žestoko pobuni i zbog toga što su se potpredsednik Pens i Cipolone snažno borili za nju, Patel nije postao zamenik direktora ili šef CIA.

Poslednja Trampova misija bilo je učešće na predizbornom mitingu za dva senatorska mesta u Džordžiji, 5. januar 2021.

U avionu s njim bila su i dva ključna saveznika – senator Lindzi Grejem iz Južne Karoline i predsednik Kluba za rast, Dejvid Mekintoš, bivši kongresmen iz Indijane, koji je bio suosnivač Federalističkog društva i studirao je pravo pod pokojnim sudijom Vrhovnog suda Antoninom Skalijom.

Tramp je pitao Mekitoša: „Šta mislite, kakve su moje šanse?“. Mekintoš je odgovorio: „Ne izgleda sjajno, gospodine.“

Tramp se složio: „Da, to je verovatno tačno.“

„Gospodine predsedniče, ako ne uspe, hoćete li se ponovo kandidovati“, pitao je Mekintoš.

Trampov odgovor bio je redak iskorak iz njegove uobičajene oštre poze.

„Da, razmišljam o tome. Ali znate, biću četiri godine stariji.“

Poslednji Trampov pokušaj da zaustavi Bajdenovu pobedu išao je preko ideje da Majkl Pens, koji je predsedavao zasedanju oba doma 6. januara, spreči da se Bajdenu prizna pobeda.

Da je to mogućno, Trampa je uveravao krug njegovih spoljnih savetnika okupljen oko Đulijanija.

Trampa su savetnici uverili u monarhističku udeju da jedan čovek može da preokrene rezultate američkih izbora.

Za to su koristili primer Tomasa Džefersona iz 1801. kad je odbio da prihvati pogrešnu listu iz Džordžije, u kojoj je pobedio.

Ako je mogao Džeferson…

Pre podne, 6. januara, Tramp je pozvao Pensa da još jednom zatraži da ne potvrdi glasove za Bajdena.

Dok je Pens vozio do američkog Kapitola da predsedava zajedničkom zasedanju Kongresa, Tramp se obratio svom sudbonosnom skupu na Elipsi.

„Ako Majk Pens postupi ispravno, pobedićemo na izborima… On ima apsolutno pravo da to učini“, rekao je Tramp.

„Sve što Pens treba da uradi je da pošalje glasove natrag državama da se ponovo potrvrde, ja postajem predsednik, a vi ste najsrećniji ljudi“, izjavio je Tramp.

„Posle ovoga prošetaćemo dole i biću tamo sa vama“, vikao je Tramp – lažno kako se ispostavilo, pošto nije imao nameru da maršira sa ruljom.

Kad su se mitingaši probili u Kapitol, vikali su: „Obesite Majka Pensa!“

Već u 14.42, Tramp je postavio tvit protiv svog najlojalnijeg vojnika u protekle četiri godine.

„Majk Pens nije imao hrabrosti da učini ono što je trebalo da učini, da zaštiti našu zemlju i naš Ustav“, objavio je Tramp na Tviteru, malo pre nego što je Tviter ukinuo njegove postove.

Od tada su se ugasili njihovi odnosi, iako su se sastali 11. i 14. januara i razgovarali telefonom sledećeg dana.

Kad je gomila upala u Kongres, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost, Mat Potinger podneo je ostavku.

Trampov zet Džared Kušner više nije bio u blizini događaja, od trenutka kad je Tramp imenovao Đulijanija za šefa svojih pravnih savetnika.

Ostali savetnici su odmah videli razmere katastrofe u kojoj je Tramp uništio svoje predsedničko nasleđe i Republikansku partiju.

Posle potpisivanja brojnih pomilovanja, Tramp je napustio Belu kuću u 08.20.

Nije nijednom pomenuo Bajdena po imenu.

Ostavio mu je pismo za koje je novi predsednik SAD rekao da je velikodušno.

„Videćemo se ponovo u nekim drugim prilikama“, najavio je Tramp.

close
Trampovi dani između izbora i Bajdenove inauguracije 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.