Iako je još starogrčki filozof Platon ostavio maksimu da se bez smešnog ne može shvatiti ozbiljno, neko će postaviti pitanje o opravdanosti knjige Smehom protiv korone, autorke Senke Pavlović (Prosveta, Beograd 2020), koja je munjevito reagovala, prikupila i priredila najuspelije i najduhovitije reakcije iz Srbije, regiona i Evrope na stanje koje je sve, samo nije veselo.
Zato ovaj priručnik za duhovno i duhovito lečenje sadrži pesme, priče, aforizme, epigrame, viceve, šale, dosetke, komentare, anegdote i druge kratke humorističke forme na temu virusa korona i pratećih pojava, izabrane po kriterijumu umetničke vrednosti, misaonosti, poučnosti, lucidnosti i originalnosti.
Radovi su izabrani među hiljadama onih koji su objavljivani ili su kolali u elektronskim medijima, novinama i časopisima, portalima, društvenim mrežama, mejlovima, SMS, Viber i Votsap porukama.
Ovaj zbornik, inače prvi takve vrste u Srbiji, sastoji iz tri različita, a opet slična segmenta u kojima se nalaze tematska autorska dela najboljih majstora humora i satire iz Srbije (Matija Bećković, Dušan Kovačević, Ljubivoje Ršumović, Slobodan Simić, Radivoje Bojičić, Milan R. Simić…) i inostranstva, šale nepoznatih autora iz Srbije koje su poprimile format narodnih mudrosti, i duhovitosti koje su na sličan način, bez poznatog tvorca, nastale u drugim zemljama, a izdvojile su se svojom efektnošću.
Bezazleni humor, ali i invektive, sakupljene na ovom mestu povezani su sa svakodnevnim oblicima komunikacije i čine deo, uglavnom, urbane kulture.
Kratke forme predstavljaju, ne samo literarni, već i vizuelni, nametljivi žanr, namenjen svakodnevnoj komunikaciji i konzumiranju.
Zato se njihov smisao, značenje i zračenje neprestano multiplikuju, menjajući položaj nekoga ko je u nevolji, u nekoga ko se može osećati duhovno nadmoćnim, uprkos opasnostima i nedaćama.
Aforizam i vic često bivaju, prilagođeni, nadograđeni ili izmenjeni i izazivaju dalju, lančanu, često još duhovitiju reakciju.
Ovaj žanr u tom slučaju postaje sopstvenik i posrednik drugačije istine i novog tumačenja stvarnosti. Prezentovani citati poseduju uspele, veoma često paradoksalne i neočekivane poente.
Poruke u njima imaju, po pravilu, socijalnu i kritičku dimenziju, kao i jasan stav autora.
Na taj način i običan čovek iz naroda dospeva u poziciju stvaraoca koji nema drugo oružje do sredstva humora, potvrđujući tako sentencu Alberta Moravije o humoru kao oružju nenaoružanih.
Bolest čini zdravlje prijatnim i dobrim, rekao je Heraklit. Sociolog kulture Ratko Božović smatra, pak, da je humor prizivanje zdravlja, odgovor na neočekivanu situaciju, da smeh pokazuje nepristajanje na poraz svakodnevnog života, te da je znak opstajanja.
Izgleda da je epidemija, do tada nepoznate bolesti, bila podsticajna za uspavane duhovne potencijale ljudi zauzetih svakodnevnim rutinskim poslovima, usredsređene na rešavanje egzistencijalnih problema, zbog čega su i njihove misli ostajale fokusirane, više na stomak, a manje na glavu i srce.
Ova knjiga značajna je i po tome što će čitaoci moći da saznaju kako je to virus smeha pobedio najsmešniji virus na svetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
