Ceo dan mi nekako čudno miriše, nisam znao zašto, ali osetio sam da nešto nije kako treba. Za petak veče organizujemo uništavanje nekog vina uglavnom kvalitetnog i tako organizovanje tog veoma bitnog događaja poremeti mi vest da je Borku Stefanoviću neko pokušao da „malo otvori“ glavu šipkom meni nepoznatog materijala. Ovo vrlo brzo postaje glavna vest po „mrežama“ portalima, i pojedinim televizijama. Prvo što sam pomislio jeste da li mi stvarno živimo u društvu gde neko na nečiji „mig“ ili samostalno (još gore) pokušava da ubije ili ozbiljno povredi čoveka koji samo misli drugačije. Znam da ovo nije prvi slučaj ali posle ubistva premijera iskreno sam mislio da ćemo umesto šipki staviti prst na čelo. Koji je povod ovog napada mi i nije toliko bitan, bitnija je činjenica da su svi u istom trenutku pomislili na jednog čoveka. Ukoliko smo svesni šta se oko nas događa a okrećemo glavu, možda sledeća glava bude naša.

Subota, 24. novembar

Otac sam dvoje maloletne dece, moj sin koji ima četiri godine i sve kapira kao veliki, gleda televiziju i u predsedničkoj kampanji je znao da je tata protiv Vučića a nismo razgovarali na tu temu, shvatio je to vrlo prosto, kuća je bila puna promotivnog i drugog materijala gde se jasno videla glava drugog čoveka. Posle onog haosa i napada na Borka predsednik Vučić je imao jedan od istorijskih govora na raznim televizijama, ja ga uglavnom ne slušam a moj sin sedevši sam u sobi prepušten na milost i nemilost Vučiću koji mu se obraća putem malog TV prijemnika pomno prati šta ovaj saopštava. Supruga je u kuhinji, mali utrčava u kuhinju i vidno uplašen govori „mama, Vučić je rekao da se spremamo za borbe, da li to, mama, znači da će biti borbe i u našem gradu?“ Kada sam čuo za ovo, nisam mogao da dođem sebi, nisam znao šta da mu kažem kad očigledno sve razume. Pisao sam prijateljima o ovom događaju, svi su bili zgroženi i verujem bar oni koji imaju decu uplašeni da se to može desiti i njima, neki su mi rekli da sklanjam decu od televizora, ali mi se čini da tog dana između njih dvojice nije višak moj Aleksej.

Nedelja, 25. novembar

Nedeljni rituali i običaji u Vojvodini su naširoko poznati, navikli smo da nedeljom porodica bude na okupu, da je supa na astalu u podne i da nas niko ne uznemirava. Desi se da se pojavi neki uncut pa da poremeti tu svetinju vojvođansku. Tako je bilo i danas i trajalo je to uznemiravanje ovog jednog uncuta Boga mi ceo dan, lično ne volim kad mi nedeljom neko dolazi u goste iz više razloga, glavni je sama činjenica da je nedelja. Vučić i njegovi uncuti su narušili nedeljni mir Novosađanima pa onda i celoj Vojvodini svojim vrlo glasnim galopom iz raznih krajeva Srbije gde očigledno nemaju manire kao mi u Vojvodini. Kralju dragom njihovom došli na noge izveštaj da podnesu, nešto razmišljam pa mogli su pri odlasku i počistiti za sobom, poneti Kralja da im sija tamo gde je živeo. Al nije sad ni tako veliki jed koliko je veliki spomenik nego je meni jed to što mi poremeti mir nedeljni i još me izvređa i poruči da neće više manjina odlučivati u Vojvodini, SrBskoj! Mada kad bolje razmislim, pa to su oni isti što su manjinama hteli da zapakuju po sendvič kad ih ukrcaju na put kući. Jebo vas voz koji vas dono!

Ponedeljak, 26. novembar

Opet Vučić. Danas se opet ukazao preko ekrana TV prijemnika predsednik naš velikomučeni, u razgovoru sa Gorislavom, koji je vidno uznemiren morao da postavi i neka nezgodna pitanja svom sagovorniku, a dobro je poznato da Vučić u 90 odsto slučajeva odgovara a u 100 odsto ne odgovara na nezgodna pitanja. Utisak pored redovne doze napada i pljuvačine jeste i to da ćemo mi građani Zrenjanina morati sami da odlučimo kako će se zvati naš grad i još jedan mali utisak a to je da dosovsko komunistička autonomaška elita (to smo mi) nije decenijama dala spomenik kralju Petru u Novom Sadu. Dakle ova grupacija se moli da stavi veto i na promenu imena grada Zrenjanina, bar na neku deceniju, dok ovi ne odu.

Utorak, 27. novembar

Danas sam bio gost/govornik na tribini Antifašističke koalicije u Zrenjaninu, jako bitan momenat i jako snažna poruka koju su ljudi poneli sa ove tribine. Predstavljeni su istraživački radovi mladih ljudi na temu ekstremizma, kako se on crta, peva, procesuira. Takođe smo predstavili i tekstove koje za portal Zrenjanin Danas pišu gimnazijalci iz našeg grada a sve na temu „Antifašizam“.

Sreda, 28. novembar

Pre pet godina je u Zrenjaninu Guta vaskrso i pokrenuo akciju „Uključi se i pomozi“, koja za svoj vek do nasilnog gašenja „Zvona“ ima osam akcija dobrovoljnog davanja krvi i preko 200 potpisanih donorskih kartica, dakle pre Vlade Srbije smo mi Zrenjaninci bili svesni značaja doniranja organa. Ove akcije više nema, nema doduše mnogo stvari koje su vezane za ovaj klub, veoma stidljivo i možda čak obazrivo će vam Zrenjaninci priznati da im i nedostaje. Ali da ne čuje „onaj“.

Četvrtak, 29. novembar

Belešku za četvrtak pišem u sredu, zašto? Zato što u četvrtak dolazi u naš grad Aleksandar Vučić i sasvim sam siguran da mogu vrlo lagano pogoditi šta će dotični izgovoriti na otvaranju fabrike zbog čega i dolazi. Siguran sam da neće otvoriti pogon za prečišćavanje vode naše otrovne, takođe sa sigurnošću tvrdim da neće odgovoriti građanima Zrenjanina zašto svi trpimo zbog njihovih previranja u stranci (SNS ZR). Ono što ćemo čuti od Vučića je svakako velikosrbijanska pljuvačina usred Vojvodine, pljuvačina Đilaso-Šolakove dosmanlijsko autonomaško tajkunsko lopovske elite, vrlo je moguće i kratko prekoravanje domaćina pre svih gradonačelnika i još jedan osvrt na to da je Dragan Đilas tajkun i dosmanlija iako će rame uz rame sa Vučićem biti Goran Knežević, u Zrenjaninu poznatiji kao Knez, nekada veoma visoko pozicionirani funkcioner dosovsko komunističko autonomaške elite. Znamo sve, Vučiću!

Autor je urednik portala Zrenjanin Danas