Bilčik i Fajon: Obustava demokratije nije opcija

Poslanica Evropskog parlamenta i predsedavajuća Delegaciji Evropskog parlamenta za Srbiju Tanja Fajon pozvala je vlasti na Zapadnom Balkanu da osiguraju ustavnu ulogu parlamenta u nadgledanju mera za borbu protiv korona virusa.

„Suspenzija demokratije nije opcija u teškim vremenima“, napisala je Fajon na mreži Tviter. Izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je da Evropski parlament pažljivo prati događaje na Zapadnom Balkanu. On je na svom tviter nalogu napisao da je u ovim vremenima krize izuzetno važno da parlamenti zemalja kandidata za članstvo nastave da igraju svoju ustavnu ulogu. „Demokratija ne može da bude žrtva pandemije“, istakao je Bilčik, prenosi FoNet.

Opozicioni Savez za Srbiju pak poziva sve političke činioce na razgovor kako bi se izbeglo urušavanja ustavnog poretka i nelegitimnost i nelegalnost Vlade koji će nastati posle 3. juna kada ističe mandat Narodnoj skupštini, a samim tim i Vladi. (U međuvremenu nije izabran novi saziv, zato što su izbori raspisani za 26. april prekinuti zbog korona zaraze uvođenjem vanrednog stanja.).

Na to je u autorskom tekstu za Danas ukazao Janko Veselinović, univerzitetski profesor i jedan od lidera SZS. Veselinović smatra da su do kraja vanrednog stanja Skupština Srbije, Vojvodine, gradova i opština legalne, a nakon toga gube bilo kakvu legalnost, a time i legitimnost. Sa pravnog stanovišta, polazeći od ustavnih normi, one ne postoje. Isto je i sa Vladom, tvrdi on, pozivajući se na član 128 stav 1 Ustava koji glasi: „Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skupštine koja ju je izabrala.“

„Nakon 3. juna faktičko rušenje ustavnog poretka moglo bi da pređe u fazu „formalizacije“ vanustavnog stanja, ukoliko do tada ne dođe do sporazuma svih političkih činilaca, kako da se kriza prevaziđe. Jasno prepoznajemo još dublju krizu koja može nastati nakon 3. juna. U pravno-političkom paketu rešavanja krize moralo bi da bude sadržano i rešavanje pitanja prelaznog perioda, kao i tema slobodnih i poštenih izbora i slobodnih medija. Samo dogovor svih političkih činioca može da dovede do održivog rešenja. Ukoliko bi to na sebe preuzela postojeća vlast, bilo bi jasno da ulazimo u period uzurpacije vlasti, a onda bi bilo jasno o čemu se tu radi i kako bi se to zvalo“, navode u Savezu za naš list.

Kako dodaju, ovakva situacija može da se reši jedino društvenim dogovorom, uz konsultacije sa najkompetentnijim pravnim stručnjacima i posrednicima.

Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, komentarišući Veselinovićev stav, za Danas ukazuje na još neke ustavne odredbe i kaže da Vlada  nakon isteka roka u punom kapacitetu može funkcionisati samo dok traje vanredno stanje.

– Nakon toga raspušta se Skupština i istovremeno prestaje mandat Vladi. Prema članu 128 stav 4 Ustava Vlada kojoj je prestao mandat može obavljati samo tekuće (tehničke) poslove. Reč je o tzv. tehničkoj vladi koja ne može da obavlja osnovne funkcije predlaganja Skupštini zakona i drugih opštih akata, kao ni donošenja propisa iz svog domena, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća – objašnjava on.

Prema njegovim rečima, u pravnom smislu ova situacija je identična onoj kada recimo u redovnim uslovima dođe do raspuštanja Skupštine, pa izvršna vlast radi u tehničkom kapacitetu.

On upozorava da ulazimo u jedan izuzetno opasan period formalne demokratije i krizu suštinske demokratije.

– Rešenje za to bi bilo u oročenom trajanju prve naredne vlade nakon izbora, koja bi period između šest meseci i godinu dana trebala da premosti stabilizacijom političkih tokova kako bi se stvorili iole normalni politički uslovi. Pored regularne vlade koju bi formirala većina, moguće je takvo rešenje postići i „Vladom nacionalnog jedinstva“ ili ekspertskom vladom. Jedino participiranje i kontrola tog stabilizacionog procesa mogu opoziciji pružiti garanciju da će se postojeća kriza prevazići – kaže Manojlović.

Ipak, on zaključuje da se, imajući u vidu trenutne prilike, ne čini da bi vlast na tako nešto pristala i da dužina krize izazvane koronom može biti od presudnog uticaja, te da je virus ne samo kod nas, već u mnogim zemljama, izgovor za urušavanje demokratije.