Nemanja Todorović Štiplija, urednik portala European Western Balkans, za Danas objašnjava da najavljena revizija politike EU nema veze sa politikom Unije prema Srbiji, odnosno zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU, iako je ona segment resora komesara Hana.

– Susedska politika se odnosi na zemlje Istočne Evrope, severne Afrike i Bliskog istoka – dodaje on.

Sena Marić, istraživačica Centra za evropske politike, za Danas kaže da je još rano komentarisati ishod ove inicijative s obzirom na to da ne možemo predvideti da li će ona dobiti podršku država EU koje zagovaraju oštriji odnos prema Rusiji (na čelu sa Poljskom i Litvanijom).

– Međutim, protekli meseci su pokazali da je intenzivnije bavljenje politikom susedstva prilično skrenulo pažnju EU od država kandidata za članstvo. Iako formalno bavljenje susedima ne utiče na pregovore o pristupanju, odnosno na politiku proširenja EU, pored sve manje političke podrške za proširenje, dominantan medijski fokus na Rusiju i Ukrajinu negativno utiče i na zainteresovanost građana EU za dalje proširenje Unije, s obzirom na sužen prostor za tu temu, ukazuje Marićeva.

Ona dodaje da bez obzira na trenutno neutralne ili negativne posledice dešavanja u odnosima EU i Rusije po Srbiju, ostaje otvoreno pitanje da li su razvijajuće okolnosti pretnja ili prilika za Srbiju i države kandidate.

– Na primer, u slučaju scenarija da EU kapitulira u svojoj politici susedstva, ili pak smanji svoje aktivnosti, agilnija politika proširenja za EU predstavlja sigurnu priliku da „poentira“ na geopolitičkom planu – objašnjava Marić.

Nabrajajući izazove sa kojima se suočava EU u susedskoj politici, Mogerini je pomenula ilegalne migracije, bezbednosne pretnje i ekonomska dešavanja. „Potrebna nam je snažna politika kako bismo mogli da se suočimo sa tim izazovima. Takođe, moramo bolje da razumemo interese i vrednosti kojima se rukovode naši partneri“, rekla je Mogerini govoreći o razlozima za reviziju susedske politike.

Ocrtavajući novu politiku prema susedima EU, u koje spadaju arapske zemlje južnog Mediterana, kao i Ukrajina, Moldavija, Gruzija, Belorusija i Azerbejdžan na istočnom obodu Unije, komesar Han je rekao da će biti zasnovana na punom uvažavanju da svaka zemlja može sama da bira svoj put. „Neki žele bliže odnose sa nama, a neke hoće nešto drugo“, ukazao je Han, navodeći da će biti preispitana i politika podnošenja detaljnih godišnjih izveštaja o napretku svake od pomenutih zemalja.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.