Ana Brnabić Foto: Fonet/Nenad Đorđević

Ona je predočila da je „ovo vreme nikada veće efikasnosti i najintenzivnijeg ljudskog napretka, što je inicirano isključivo napretkom u tehnologiji“.

Ona smatra da budućnost obrazovanja i tržišta rada možda najbolje oslikava predviđanje kolumniste Njujork Tajmsa Tomasa Fridmana da ljudima u budućoj hiper globalnoj ekonomiji niko neće dati posao, već će sami morati da ga izmisle.

Prema Svetskom ekonomskom forumu, učenici današnjih osnovnih škola baviće se zanimanjima koja još ne postoje, dok će veliki broj današnjih zanimanja zameniti mašine i veštačka inteligencija, napomenula je Birnabić.

Ona je poručila da je Vladin cilj da „obrazovni sistem uči mlade kako da misle, a ne šta da misle, da kreiramo društvo kompetentnih ljudi, čije su ideje, inovacije i znanje osnovni pokretač razvoja zemlje“.

Prema njenom stavu, „odgovornost svih nas je da pokažemo i naučimo mlade generacije da učestvuju u kreiranju sopstvene i naše zajedničke budu?nosti, da se ne plaše da preuzimaju inicijative, ali i odgovornost za ono što rade“.

Želimo da ih ohrabrujemo da pokušavaju i da se ne plaše neuspeha, već da idu hrabro u susret šansama i svojim snovima. Naš zadatak je da im pomognemo da izgrade samopouzdanje i budu borci, naglasila je Brnabić.

Kako je podsetila, „ovim putem krenuli smo pre više od godinu dana, zajedno sa partnerima iz Fondacije ‘Petlja’ i Inicijative Digitalna Srbija, kada smo uveli programiranje kao obavezan predmet od petog razreda“.

U gimnazije smo uveli posebna odeljenja za nadarene za informacione tehnologije i za godinu dana povećali broj ovih odeljenja gotovo pet puta, od 1. septembra će ih biti više od 40, precizirala je premijerka.

Ona je dodala da je deo reforme obrazovanja i uvođenje dualnog i preduzetničkog obrazovanja koje priprema mlade za savremeno tržište rada.

Ističući da mladi u Srbiji menjaju fokus na posao, umesto na diplomu, radi diplome, Brnabić istakla da novi planovi i programi u školama podrazumevaju i veći broj izbornih predmeta koji podstiču kreativnost.

Od ove školske godine, oko 2.000 nastavnika u Srbiji će učenicima prvih i petih razreda, predavati uz pomoć digitalnih, obrazovnih materijala.

Zato smo organizovali radionice za nastavnike da bi mogli da primenjuju digitalne udžbenike bez straha i otpora, naglasila je Brnabić.

Kroz pilot projekat E-prosveta, prošle školske godine u 480 škola počeo je da se koristi es-Dnevnik, koji je obuhvatio više od 25.600 nastavnika i više od 217.000 učenika, podsetila je premijerka.

Ona je istakla da je nastavnicima time za tri četvrtine smanjeno vreme koje su trošili na administraciju, a broj izostanaka je prepolovljen.

Do kraja 2018. godine es-Dnevnik će se primenjivati u svim školama u Srbiji, najavila je Brnabić i dodala da su prošle godine sve osnovne škole dobile bezbedan internet, u okviru Akademske mreže Srbije.

U saradnji sa Evropskom investicionom bankom (EIB), opremićemo škole novim kompjuterima i unaprediti pristup internetu, kroz ulaganje vredno 70 miliona evra, najavila je premijerka.

Uz podršku Evropske unije, investiramo dodatnih 27 miliona evra u poboljšanje kvaliteta nastave i učenja, uključujući obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, precizirala je Brnabić.

Ona je napomenula da se radi i na podizanju kapaciteta fakulteta koji su dobili odobrenje za veći broj nastavnika i saradnika, kao i veće kvote za upis studenata i istakla da je na tehničkim fakultetima 20 odsto veći broj studenata nego pre godinu dana.

Država, uz podršku EIB, investira više od 60 miliona evra u naučno-tehnološke parkove u Novom Sadu i Nišu, razvojni centar Biosens instituta u Novom Sadu, laboratoriju na Elektronskom fakultetu u Nišu i drugi slične projekte, koji će omogućiti bolje povezivanje obrazovanja, nauke i privrede, prodviđa Brnabić.

Ona je dodala da je, posle osam godina, sistemski omogućen prijem 1.000 doktoranada na naučno-istraživačke projekte Ministarstva prosvete, dok sledeće godine počinje da radi Fond za nauku, čiji će budžet biti oko 5 milijardi dinara za finansiranje najboljih projekata.

Uverena da je Srbija krenula putem promena, Brnabić je svesna da je potrebno vreme da bi ove novine zaživele.

Kako je objasnila, one su, međutim, važne, „jer smo njima započeli korenite promene kojima uvodimo modernu praksu, metode učenja i menjamo odnos prema znanju“.

Ne smemo da zaboravimo da je znanje najvredniji resurs u 21. veku, istakla je Brnabić, koja veruje „da ćemo savladati sve izazove“.

„Da ćemo napraviti iskorak koji nam je potreban da bismo kreirali modernu Srbiju, koja je pobednik u 4. industrijskoj revoluciji“, naglasila je Brnabić.

Ona je ponosna na naučnike i talentovane đake koji su u svemu tome već videli šansu i „što nam svima ličnim primerom pokazuju kako se, prihvatajući prilike, ide u susret budućnosti koja pripada svima nama“.