Demostat: SAD i EU imaju sve udaljenije stavove oko rešenja kosovskog pitanja 1Ričard Grenel Foto: Beta/AP

Kako objašnjavaju, EU, koja je prošle sedmice postavila slovačkog diplomatu Miroslava Lajčaka na funkciju specijalnog izaslanika za navedeni dijalog, „davaće podršku“ tehničkom premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju da bude na čelu pregovaračkog tima Prištine, a Vašington to „teško da će prihvatiti“, jer favorizuje kosovskog predsednika, Kurtijevog glavnog rivala, Hašima Tačija, za koga je odranije poznato da se ne protivi korekciji granica kao potencijalnom modelu za rasplitanje „kosovskog čvora“.

Upućeni u proces pregovora o Kosovu, koji se dosad odigravao i „iza kulisa“, napominju da će najpre morati da bude donesena odluka ko će biti ubuduće glavni pregovarač Prištine, ali je problem što su i SAD i EU trenutno fokusirane na obuzdavanje pandemije korona virusa, prenosi Demostat.

„Pokušaji pronalaženja rešenja za Kosovo zaokupljali su prethodnih meseci pažnju američke administracije, ali je sada Vašington fokusiran na prevazilaženje posledica Covida-19- i ekonomskih i zdravstvenih, tako da je američkim zvaničnicima, uključujući predsednika Donalda Trampa, dijalog Beograda i Prištine u drugom ili trećem planu i više ne insistiraju na postizanju sporazuma o Kosovu, po svaku cenu, do održavanja američkih predsedničkih izbora, u novembru. Predsednički izbori će se dobiti ili izgubiti na pitanju borbe protiv korona virusa, pa nije čudo što je Tramp krajem marta najavio Zakon o ekonomskim olakšicama, vredan 2,2 biliona dolara, što je najveći paket takve vrste u američkoj istoriji“, preciziraju izvori Demostata.

Pojedini predstavnici diplomatskih krugova iz Vašingtona tvrde da je trebalo da se srpski i kosovski predsednik, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, susretnu ovog meseca u Americi, pod okriljem nekog od visokih zvaničnika SAD. Kako ističu, bilo je planirano da takav susret označi nastavak razgovora u pravcu mogućeg pronalaženja rešenja o normalizaciji odnosa, ali je odložen zbog pandemije korona virusa. S druge strane, u kabinetu predsednika Srbije demantuju navedene tvrdnje. Kako ističu Vučićevi saradnici, nije bio predviđen nikakav aprilski susret Vučića i Tačija pod patronatom SAD, ni u prestonici Amerike ni na bilo kojem drugom mestu. Pitanje o mogućem sastanku postavili smo i Ambasadi SAD u Beogradu i Tačijevom kabinetu u Prištini, ali odgovor nismo dobili.

Podsetimo, Tači i Vučić susreli su se početkom marta u Beloj kući tokom odvojenih poseta SAD, uz učešće specijalnog Trampovog izaslanika za dijalog o Kosovu Ričarda Grenela i savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta OBrajena. Obojica su u javnim nastupima relativizovali značaj sastanka. Tači je, između ostalog, rekao da je to „bio sastanak dobre volje u angažovanjima SAD da se pitanja između Kosova i Srbije okončaju jednom zauvek“, dok je Vučić naveo da se radilo o „uobičajenom razgovoru“. Nasuprot tome, poznati britanski novinar i višedecenijski posmatrač prilika na Balkanu Tim Džuda javno je tvrdio, pozivajući se na dobro obavešten izvor, da se tom prilikom razgovaralo o razmeni teritorija, bez obaveze Srbije da prizna Kosovo, ali da Srbija ne bi više sprečavala članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama. Džudine reči oštro je demantovao Grenel, poznat kao „mini Tramp“. Upravo se od Grenela, koji je već uspeo da privoli Beograd i Prištinu da nedavno potpišu sporazume o obnovi železničkih i avio veza, očekuje da odigra značajnu ulogu u nastavku pregovora o Kosovu.

Čovek koji bi mogao da  pomrsi konce Trampovoj administraciji je već pomenuti Miroslav Lajčak. „Opšta mesta“ u opisu Lajčakovog lika i dela jesu veliko iskustvo koje je stekao u našem regionu, kao ambasador Slovačke u Srbiji i Crnoj Gori, evropski izaslanik za referendum o crnogorskoj nezavisnost i visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH. Čim je završio mandat na mestu šefa slovačke diplomatije, šef evropske diplomatije Žozep Borel predložio ga je za predstavnika EU koji će biti zadužen za „mirenje“ Beograda i Prištine i takav Borelov predlog je, čini se, rado prihvaćen u Uniji. „Blagoslov“ Borelu, naglašavaju diplomate, dala je i najmoćnija članica Unije, Nemačka, što ne čudi, imajući u vidu da Lajčak deli stav nemačke kancelarke Angele Merkel da bi promena granica bila loše rešenje za Kosovo. Lajčakova matična država nije priznala nezavisnost Kosova, zbog čega je Tači doveo u pitanje njegovu objektivnost na novoj funkciji, ali široko je rasprostranjeno gledište da će slovački diplomata u svojstvu specijalnog izaslanika EU biti „glas“  Brisela, a ne Bratislave.

Izvori Demostata ukazuju da Lajčak ima „zavidne pregovaračke sposobnosti i moć ubeđivanja sagovornika“, ali da je problem što je njegov mandat ograničen na godinu dana. „Zbog pandemije korona virusa, političke krize na Kosovu i predstojećih izbora u Srbiji, stiče se utisak da Miroslav Lajčak neće imati mnogo manevarskog prostora, vremena ni mogućnosti da uskoro pokrene ozbiljniji pregovarački proces. To bi moglo da ide naruku Amerikancima, ukoliko Tramp prethodno uspe da osnaži posustalu ekonomiju, pa da se potom njegova administracija iznova posveti diplomatiji na liniji Beograd-Priština“, preciziraju diplomate.

U međuvremenu, Tači i Kurti nastavljaju verbalni rat na Kosovu. Mada je Kurtijevoj vladi nedavno izglasano nepoverenje u parlamentu, pre svega zbog njegovog odbijanja da „bezuslovno“ ukine takse na robu iz Srbije i BiH, što su SAD mesecima zahtevale, odnosno odluke da to bude učinjeno „uz mere reciprociteta prema Srbiji“, on pokušava na sve načine da „politički preživi“. Tači se pre desetak dana obratio Kurtiju zatraživši od njega da mu dostavi ime mandatara za sastavljanje nove vlade, ali Kurti okleva da to učini, poručujući da „neće ostaviti Tačija bez odgovora“, ali da „ne žuri jer je posvećen borbi protiv korona virusa“. U pozadini „igre prestola“ u Prištini zapravo se nalazi Kurtijeva želja da čim se pandemija okonča budu održani vanredni parlamentarni izbori, dok se Tači tome protivi. Kosovski predsednik želi sastavljanje nove vlade, bez izlaska na birališta, sa čime se složila i većina stranaka kosovskih Albanaca. Kao jedan od scenarija pominje se mogućnost da Tači, Ramuš Haradinaj i Fatmir Ljimaj daju većinu Isi Mustafi za mesto premijera, ali poznavaoci prilika dovode u pitanje održivost takvog rešenja, koje bi, ističu, podrazumevalo i „ogromnu političku trgovinu“.

Primetno je, takođe, da Kurti pokušava da se nametne Uniji kao  glavni politički predstavnik Kosova. U tom kontekstu može se objasniti njegovo pismo Lajčaku, u kojem poručuje da će on voditi kosovski tim u dijalogu sa Srbijom, te da bi se za pregovaračkim stolom u Briselu našli i Tači, predsednica parlamenta Vjosa Osmani i predstavnici parlamentarnih stranaka. Kurti napominje da ne želi da se razgovara o „bilo kakvim mapama“. Mogućnost da Kurti preuzme „kormilo“ pregovaračkog tima javno je odbacio kabinet Hašima Tačija, ističući da se Kurti nije o tome konsultovao sa predsednikom Kosova, „kao predvodnikom spoljne politike“.

Kurti tvrdi i da bi „projekat razmene teritorija, ukoliko se sprovede, izazvao nove sukobe i krvoproliće“, a Tačija je nazvao „lisicom koja je, kada joj je izgoreo rep, rekla da gori ceo svet“. Imajući u vidu neizvesnost političke „arene“ na Kosovu, ostaje da se vidi ko će na kraju odneti pobedu, odnosno biti „lukavija lisica“ – Kurti ili Tači. Jedno je sigurno – politička pobeda Aljbina Kurtija iznova bi oživela ideju o „velikoj Albaniji“, koju on neskriveno i sa mnogo entuzijazma zastupa.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.