Reorganizacijom Srbijagasa zbog EU kadrovi SPS ozbiljno poljuljani 1Foto: FoNet/ Nenad Djordjevic
Srbija je planom reorganizacije Srbijagasa načinila napredak kada je reč o uskladjivanju sa EU standardima i politikom EU, a u Briselu joj je tim povodom svakako ubeležen „plus“. Ali, ubrzo su usledili i novi koraci unazad koji se sigurno neće dopasti Briselu. Srbija je glasala protiv rezolucije Generalne skupštine UN o Krimu i tako se ponovo razišla sa spoljnom politikom EU, iako se od nje kao kandidata za članstvo očekuje postepeno uskladjivanje. To se dogodilo samo nekoliko dana uoči posete ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova Beogradu, tokom koje je potvrdjeno prijateljstvo dve zemlje.
„Imamo jedinstvenu saradnju i saglasni smo u potpunom poštovanju medjunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija (UN) i njenih principa uključujući suverenitet, teritorijalni integritet i nemešanje u unutrašnja pitanja drugih država… Potvrdili smo našu doslednu poziciju podrške Beogradu u svemu što se tiče pitanja Kosova, Rezolucije 1244“, rekao je Lavrov nakon sastanka sa šefom srpske diplomatije Nikolom Selakovićem. Srpski ministar se zahvalio Rusiji zbog napora da se u SB UN sačuva redovno podnošenje izveštaja o Kosovu i poštovanju rezolucije 1244.
Predsednik Aleksandar Vučić je tokom nedavne posete Vašingtonu načinio korake u pravcu Zapada, što uključuje i već pomenutu reorganizaciju Srbijagasa, da bi nakon posete Lavrova ponovo počeo da insistira na prijateljstvu sa Rusijom. Stiče se utisak da je reč o naznakama mogućeg povratka Srbije staroj strategiji „sedenja na dve stolice“ i da nastavlja sa praksom da, u zavisnosti od potreba i političkog trenutka, naglašava odlične odnose čas sa Zapadom čas sa Moskvom. Takav pristup je motivisan trenutnim političkim i ekonomskim razlozima, ali bi bilo pogrešno očekivati da se on održi na duži rok.

Dve stolice

Strategija „sedenja na dve stolice“ se odražava i na usporavanje evrointegracija, koje su proklamovane kao glavni spoljnopolitički cilj Srbije. Beograd ove godine nije otvorio nijedno novo poglavlje u pregovorima sa EU. U godišnjem izveštaju Evropske komisije (EK) o evrointegracijama iz oktobra ove godine je konstatovano da nije napravljen nikakav napredak po pitanju izbornog procesa ili pravosudnog sistema, a da je u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i reformi javne administracije zabeležen samo umereni napredak. Ukratko, nedovoljno da bi  se dobila „prelazna ocena“.

Savet EU je još početkom novembra zaključio da Srbija nije ispunila uslove za otvaranje nekog poglavlja. Da bi se to desilo,  prema rečima Mihaela Rota, ministra za Evropu Nemačke, zemlje koja trenutno predsedava EU, potreban je napredak u pitanjima demokratije, nezavisnosti pravosuđa, slobode izražavanja i medija. Rot je rekao i da otvaranje poglavlja nije poklon Brisela, već zavisi od napretka koji treba da uoče sve članice EU. Tako je iz Brisela još jednom ponovljeno ono što se od ranije zna – rešenje kosovskog problema nije glavni uslov za ulazak Srbije u EU nego neophodan preduslov, a uslovi su vladavina prava i druga pitanja.

Hrvatsko i nemačko predsedavanje završeno je bez medjuvladine konferencije EU-Srbija i otvaranja poglavlja. U prvoj polovini 2021. godine Savetom EU će predsedavati Portugalija. Ta zemlja je za prioritete postavila izdržljivu, socijalnu, zelenu, digitalnu i globalnu Evropu, pri čemu će socijalna agenda biti na vrhu kao glavni stub evropskog odgovora na korona krizu. Ambasadorka Portugalije u Srbiji Marija Virdžinija Pina izjavila je da će njena zemlja za vreme predsedavanja EU biti posvećena procesu proširenja, a da se od Srbije očekuje napredak, ne samo donošenje normativnih akata o reformama, nego i njihovo sprovođenje.

Od početka 2014, kada su otvoreni pristupni pregovori, Srbija je od 35 pregovaračkih poglavlja otvorila 18,  privremeno zatvorila dva i već neko vreme ima spremne pregovaračke pozicije za još nekoliko poglavlja. Nakon što je 2017. otvorila šest poglavlja, 2018. je taj broj pao na četiri, 2019. na dva i 2020. na nulu. Samo otvaranje poglavlja ima više simboličan značaj jer je uslov za ulazak u EU zatvaranje poglavlja, odnosno prihvatanje evropskih pravila i standarda. Naravno, pošto se prethodno sa Kosovom postigne takozvani sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum.

Regulativa

Evroposlanici sve češće otvoreno kritikuju stanja vladavine prava, demokratije i osnovnih vrednosti, ukazuju na jednoumlje u novom parlamentu i nedostatak dijaloga u društvu. Tako se ispostavlja da je ubedljivom pobedom na izborima koje je opozicija bojkotovala Vučić ipak otežao poziciju na medjunarodnom planu. Njegov cilj je bio da obezbedi potpunu dominaciju vladajućeg bloka i u tome je uspeo, ali se sada u Briselu na tu nadmoć gleda kao na razlog za brže i efikasnije delovanje. Srpski zvaničnici i provladini mediji minimizuju značaj kritika koje stižu od poslanika Evropskog parlamenta, ali one objektivno postoje i imaju ozbiljan značaj i uticaj.
Srpskim vlastima su evrointegracije veoma važne, a nedostatke na koje ukazuje Brisel pokušavaju da nadoknade formalnim zakonodavnim i drugim aktivnostima. Početkom decembra vlada je usvojila predlog za promenu Ustava u delu koji se odnosi na sudove i javna tužilaštva, čime je, kako je navedeno, potvrdjena „čvrsta opredeljenost u sprovođenju reformskih procesa i ispunjavanju aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za poglavlje 23“. Još se ne zna kako će se to realizovati. Postavlja se pitanje da li vlada ima ustavna ovlašćenja da piše amandmane ili je to nadležnost isključivo Skupštine, kao i da li amandmani moraju da idu na potvrdu na referendum.
Usvojen je i Akcioni plan za primenu Medijske strategije od 2020. do 2025. i doneta odluka o formiranju Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i Radne grupe za praćenje sprovodjenja Medijske strategije. Ali, u praksi pritisci su u porastu, a u mejn strim medijima, preko kojih se informiše više od 70 odsto stanovništva, stavovi koji nisu u skladu sa stavovima vladajućeg bloka gotovo da i ne postoje. Takvo stanje kontinuirano traje već godinama, a puna kontrola nad medijima je jedna od najvažnijih poluga za održavanje sadašnje vladajuće garniture.
Predsednik parlamenta Ivica Dačić je najavio da će u parlamentu po prvi put biti organizovana sednica posvećena analizi izveštaja Komisije o napretku Srbije u evrointegracijama. To, medjutim, neće promeniti činjenicu da je sastav parlamenta praktično jednopartijski, što nije u skladu sa evropskom demokratskom praksom. Stvari bi mogle da se pomere ukoliko bi u Srbiji u praksi bila podstaknuta vladavina prava, medijske i druge slobode, ali tako nešto u sadašnjim okolnostima ne treba očekivati.
close
Reorganizacijom Srbijagasa zbog EU kadrovi SPS ozbiljno poljuljani 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.