Dilema UOPS-a - širenje fronta ili postavljanje granice 1Foto: FoNet/ Zoran Mrdja

Budući da je kraj godine blizu, te da slede praznici i neradni dani u Evropi, ali i da se situacija sa korona virusom ne stišava, opozicija u Srbiji dobija priliku i dovoljno vremena za razgovor i dogovor među sobom s obzirom na to da su zahtevi prema vlasti gotovo identični, a odnose se na slobodu javnog servisa, razdvajanje izbora i kontrolu izbornog procesa.

U jednoj koloni, u slučaju bez dogovora, bile bi članice Udružene opozicije Srbije (najprepoznatljivije članice SSP, Narodna stranka, DS, sindikat Sloga, Pokret za preokret).

Druga bi bili pokreti i partije koji su izašli na izbore i koji proteklih nedelja insistiraju na „otvaranju“ javnog servisa (SDS, DSS, Nova stranka, PSG). Treća kolona, koja ne odbija saradnju sa ovom drugom i koja je spoj bojkotaša i onih koji su smatrali da na izbore treba izaći, jesu Inicijativa Ne davimo Beograd, Građanski demokratski forum i Zajedno za Srbiju.

Samostalni igrači, posle raspada Saveza za Srbiju, jesu pokret Dveri i pokret Oslobođenje.

Za one koji prate dešavanja na opozicionoj sceni jasno je da bliže sarađuju predstavnici druge dve kolone, te da iz njihovih redova stižu poruke o spremnosti na saradnju sa svima, iako situacija nije ni blizu tako idealna.

O eventualnom jedinstvenom stavu i zajedničkom predlogu o izbornim uslovima, prema našim saznanjima, ovih dana se razgovara unutar Udružene opozicije Srbije.

Inicijativa prema ostalim opcijama se možda uskoro može očekivati.

Ali ni u UOPS nema jedinstvenog stava.

Oponent saradnji sa onima koji su izašli na izbore je Narodna stranka, ali ne samo ona već, kako kažu naši izvori, i Pokret slobodna Srbija (otcepljeno krilo PSG) i Šumadijska regija (bili u SZS pa izašli).

Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić za Danas potvrđuje protivljenje NS.

– Narodna stranka smatra da se ne možemo boriti za fer i poštene izbore sa organizacijama koje su pokazale da su im izborni uslovi u junu bili dovoljno dobri da na tim izborima učestvuju. Te organizacije su svojim učešćem na lažnim izborima učinile režimu da se izbori u takvom ambijentu održe, žao mi je što su na teži način shvatili zašto je bojkot bio neminovnost u ovakvim uslovima. Niko od njih nije prešao ni cenzus od tri odsto kojim ih je režim namamio. Nemamo ništa protiv da i oni vode svoju borbu za izborne uslove ako žele, ali u ovom momentu mi ne možemo verovati onima koji su pogazili svoju reč ili na bilo koji način pomogli režimu da nastavi da razara Srbiju. To nije samo stav Narodne stranke, već i većine drugih organizacija koje su bojkotovale junske izbore i čine UOPS – kaže Aleksić.

Dok Janko Veselinović, predsednik Pokreta za preokret, za naš list kaže da se diskusija u UOPS vodi oko načina usaglašavanja uslova sa drugim organizacijama. Na pitanje postoje li neslaganja u UOPS oko izbornih uslova, on kaže da ne postoje sporne tačke vezano za zahteve, odnosno da su one beznačajne.

– Isto je i sa stavom da nam je za razgovore sa režimom potreban posrednik i to smo javno saopštili. Diskusija se još uvek vodi po pitanju kako te zahteve predočiti i usaglašavati sa drugim opozicionim organizacijama, van UOPS-a. I tu postoji velika saglasnost kada su u pitanju organizacije van UOPS-a koje su bojkotovale izbore. Delikatno je, međutim, kako i  na koji način u to treba da budu uključene i one političke organizacije koje su izašle na izbore. Posebno one koje su potpisale Sporazum sa narodom, a nisu ga ispoštovale. Dakle dilema je najširi front u zahtevima, na određeni način ili samo onih koji su do sada održale reč – objašnjava Veselinović.

Nastavak

Međustranački dijalog biće nastavljen po planu koji je napravljen sa Evropskim parlamentom početkom iduće godine, kad prođe rasprava o budžetu, rekao je juče Ivica Dačić, predsednik Skupštine Srbije.

close
Dilema UOPS-a - širenje fronta ili postavljanje granice 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.