Dobrica Veselinović: Borba protiv režima u Srbiji teža nego u regionu 1Foto: Medija centar

Svakodnevni brutalni napadi na svakoga ko drugačije misli, kriminalizacija čitave države, totalna kontrola medija, i uništavanje svakog začetka podele vlasti I nezavisnih institucija oličenje je režima Srpske napredne stranke – ocenjuje za Danas Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd u odgovoru na pitanje da li je i u kolikoj meri režim Aleksandra Vučića različit i opasniji od režima u CG i Hrvatskoj.

Sa druge strane, ističe Veselinović za naš list, Hrvatska je ipak izašla iz tranzicije pre Srbije, i pored svih problema koje je ta tranzicija donela, uspela je da jedan deo političko – ekonomske elite privede pravdi i bar na taj simbolički način pokaže da je vladavina prava jedna od vrhunskih vrednosti. Takođe, dodaje on, ne smemo ispustiti iz vida da je Hrvatska kao članica Evropske unije ipak uključena u mnogo više procesa I mehanizama gde se stepen demokratičnosti stalno prati.

*Da li će borba protiv takve vlasti, u tom smislu, biti teža i dugotranija?

– Borba je svakako dugotrajna, teška i nikada zapravo ni ne treba da prestane. Ponekad bi nam izgledalo i da je promena nemoguća, ali onda baš u tim trenucima ohrabrenja su stizala sa rezultatima iz Hrvatske, Crne gore, iz Mađarske, sa mnogih mesta gde su posvećene grupe ljudi naporno radile i uspele da u teškim uslovima pobede autokrate, i možda još važnije da pokažu da je drugačija, progresivna politika moguća. Mi u toj borbi ne odustajemo, a siguran sam i da ćemo u njoj pobediti. Prva takva prilika su beogradski izbori koji imaju potencijal da budu pokretač promena u celoj zemlji.

*Kakve su sličnosti i razlike između vlasti država u regionu?

– Meni se uvek činilo da postoje jako dobro uhodani i razrađeni kanali komunikacija, a verovatno skoro i svakodnevna komunikacija između lidera naših zemalja gde oni razmenjuju informacije I taktike borbe protiv opozicije, dele iskustva i prave zajedničke odgovore na pretnje po njihove režime. To je evidentno da se dešava na celom Balkanu, te se tako krize „šetaju“. Kada, na primer, izbiju protesti protiv Vučića, odjednom se stvara kriza u Bosni  pa se onda to promeni i prebaci na Hrvatsku, pa Crnu Goru, Kosovo, i sve u krug. Nasuprot tome problemi građana su svuda u regionu slični, i građanima je dosta podela i zamagljivanja životno bitnih tema. Važni životni problemi, teški uslovi života, nemogućnost školovanja ili lečenja, radna prava i druge bitne teme bivaju zamenjene onima  koje promovišu nacionalizam i još veće podele, koje zapravo čine da se sve više zatvaramo, kaskamo za svetom i sve više tonemo u periferiju globalnih tokova.

*Verujete li u širi talas promene koji nosi politika organizacija i stranaka sličnih vama unutar našeg regiona? Gde su tačke povezivanja i moguće saradnje? Da li su to slični problemi koje sa sobom nosi region, zajedničko nasleđe ili buduća programska delatnost?

– Postoji zaista veliki prostor za saradnju u regionu. Iako su konteksti različiti, zajedničko jugoslovensko nasleđe, kao i problemi sa korumpiranim političkim elitama i narastajućim ekonomskim nejednakostima su veoma slični. Zato i njihovo rešavanje ide ka sličnim predlozima i politikama koje dolaze iz korpusa zelenih i levih ideja. Nasleđe bivše Jugoslavije vidim kao potencijal, kao lekcije koje treba da naučimo i stvari koje treba da unapredimo, a brojne dobre koncepte i vrednosti primenimo. Tu prvenstveno mislim na politiku koja dolazi od lokalnog nivoa, politiku koja na prvo mesto stavlja običnog građanina koji je zaboravljen, skrajnut I ciji glas niko ne želi da čuje. Uzmimo kao primer koncept  mesnih zajednica, kao mesta gde se na najnižem nivou politika vodila u krajevima, blokovima i gde su se rešavala svakodnevna pitanja od značaja za kvalitet života. Ili stanovanje, gde je u Jugoslaviji ustavom bilo zagarantovan krov nad glavom kao ljudsko pravo. Takođe, očuvanje i ulaganje u javna i zajednička dobra. U budućnosti kao tačke povezivanja svakako vidim „zelene“ teme i smanjenje društvenih nejednakosti. Teme zaštite životne sredine ne poznaju granice, jer priroda ih ne poznaje, što smo imali prilike da osetimo kada su bile poplave ili kada se radi o zagađenju vazduha. Tu vidim tačke gde se građani mogu povezati iznad podela koje su na nacionalnoj ili verskoj osnovi, i verujem da mogu ponuditi i rešenja za brojne klimatske izazove i promene koji nam tek slede u budućnosti. Ono što je evidentno je talas promene, koji je svakako talas politike za 21. vek. Sa druge strane naši građani žive sve lošije dok je ekonomska elita sve bogatija. Ovo je takođe veliki potencijal za regionalnu saradnju.

*Šta vas veže sa Možemo i URA? Da li u Srbiji možemo da izvučemo neke pouke iz onoga što je vodilo uspehu sličnih organizacija u HR i CG?

– Mislim da nas prvenstveno veže slično vrednosno utemeljenje, zalaganje za očuvanje javnih dobara, briga za ugrožene kategorije stanovništva i borba za najšire shvaćeno ono što se zovu građanske vrednosti. Takođe ono što možemo da vidimo na primerima iz svakog pojedinačnog slučaja jeste drugačiji pristup politici zasnovan  na toleranciji, solidarnosti, jednakosti uvažavanju različitosti i stalnom učenju i unapređivanju svog rada kroz saradnju sa širokim spektrom aktera. Kao i princip da bi promene morale doći odozdo, od samih građana. Mislim da su neke od pouka koje možemo izvući jesu da se doslednost isplatiti, da ne treba praviti neprincipijelne koalicije, da je nužno ponuditi programsku političku viziju , te da je terenski rad ključ uspeha.

close
Dobrica Veselinović: Borba protiv režima u Srbiji teža nego u regionu 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.