Dosta je bilo ćutanja

LJUDI, NE HEKTARI: Kao da je godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije izazvao lavinu, koja se još kotrlja srpskom političkom scenom i teško da je iko može zaustaviti. Podsećam, redovni izveštaj gde EU procenjuje učinak za godinu dana je uobičajena stvar, svake godine smo ga očekivali nadajući se pozitivnoj oceni onoga što smo radili i očekujući preporuke kako nastaviti. Međutim, ove godine nam je došao s prvim pominjanjem termina „teritorijalni integritet Kosova“ u jednom od pratećih dokumenata. Ne bih da ulazim u raspravu da li se ovaj pojam prvi put pojavljuje (a činjenica je da ga nikada do sada nismo videli), niti da li je Komisija prevazišla svoj mandat (a čini se da jeste, jer ona mora biti statusno neutralna), već je važan razlog otkud on u ovom dokumentu. I, kao što je komesar File jasno rekao, on je posledica neprestanog igranja na kartu podele Kosova, za koju svi ozbiljni političari znaju da nije moguća jer joj je prošlo vreme. No, to izgleda neki od političara, posebno premijer, ne razumeju, pa nas dovode u situaciju da svi zbog toga ispaštamo. Kada sam govorio da za mene nisu važni hektari, već ljudi, kritike na moj račun su bile brojne, a zapravo to je suština – svaki pojedinac je važniji od teritorije.

VIZE I DISKRIMINACIJA: Iznenadili smo se i kada su iz Evrope počele da stižu zamerke na povećanje broja azilanata i naravno na najavu da zbog toga postoji ozbiljna pretnja za ukidanje putovanja bez viza za sve građane Srbije. Naravno, to bi bilo strašno, ne samo zbog maltretiranja i stajanja u redu ispred konzulata, već zbog ozbiljnih politički posledica koje bi takva odluka imala. Ona bi značila da Srbija više nije država koja je na putu evropskih integracija i da ne može da ostvari standarde koji su za to potrebni, jer smo viznu liberalizaciju i dobili zato što smo garantovali da poštujemo pravila slobodnog kretanja. Da li je dovoljno i pametno da ministar unutrašnjih poslova kaže da će troškove vraćanja azilanata platiti svi građani Srbije? Pa, nisu oni krivi što se taj isti ministar ni ranije, ni sada, nije pozabavio razlozima ilegalne migracije na veoma jednostavne načine – istragom kako su se ti ljudi našli u državama EU, objašnjavanjem šta znači putovanje bez viza, stavljanjem jasnih plakata, postera, lifleta na svaki granični prelaz, aerodrom, svuda gde je neophodno. Ovako, pokušavajući da spreče takvu vrstu migracije, naša granična policija će biti prinuđena da diskriminiše neke od prozvanih manjinskih grupa, a onda ulazimo u začarani krug kršenja ljudskih prava i sve iz početka.

REGION: Ono na šta smo u prethodnih par godina bili jako ponosni jeste regionalna saradnja, koja je uspostavljena u raznim oblastima. Nažalost, iako pažljivo pratim, nisam primetio isti intenzitet bilateralnih susreta niti regionalnih skupova, niti poseta predsednika Srbije kolegama u regionu. Naprotiv, primetio sam promenu retorike u odnosu na neke od teških pitanja naše nedavne prošlosti, koja nas samo svađa, a ne približava našim komšijama. A oni su nam, po prirodi stvari, najvažniji, najbliži. Ne moramo da se volimo, ali moramo da se poštujemo, jer nas priroda savremenih, globalnih problema i izazova na to tera. To je pragmatizam i nacionalni interes, a ne romantizam.

POPULIZAM UMESTO REFORMI: O izjavama o alternativama, čega hoćemo a čega nećemo da se odreknemo, demantijima, snimcima govora, ispravkama i pojašnjenjima koja dolaze od koalicionih partnera, govorima koji se nose ambasadorima jer ih pogrešno ili kako već razumemo kada kažu šta kažu, ne vredi ni govoriti. Do sada smo naučili da je populizam zagospodario Srbijom i da je pametno govoriti ono što (mislimo da) javnost želi da čuje. Ali se onda i te kako moramo suočiti sa istraživanjima javnog mnjenja koja pokazuju apatiju ljudi za sve – ne samo za proces integracije u EU već i za interesovanje za nastavak reformi. Ljudi traže laka rešenja, jer im se to obećava milionskim kreditima i ulaganjima koja samo što nisu stigla. To je daleko od odgovorne politike, to je zamajavanje te iste javnosti; i nije problem, javnost će to kazniti na narednim izborima, ali do tada dubina naše krize teško da može biti zaustavljena.

Prolazi i treći mesec nove vlade, a još uvek nema kancelarije za brze odgovore. Imam utisak i da se od najveće investicije vredne 100 milijardi evra i čuvenog kanala Dunav – Morava – Vardar, koji bi spojio Beograd sa Solunom, odustalo, ali ne znam koga da pitam. Cc: #KancelarijaZaBrzeOdgovore.

Autor je narodni poslanik i potpredsednik DS