Dragan Popović: Još ne znamo da li će Vučić ići protiv Angele Merkel 1Foto: Medija centar

Podsećam da je Slobodan Milošević upravo na ideji etničkog prekrajanja jugoslovenskih republika započeo nekoliko ratova i doveo do 150.000 mrtvih i nekoliko miliona raseljenih. Etnička podela Kosova ili razmena teritorija šalju jasnu poruku da postoje dve etnički čiste države i da svi koji ostanu sa „pogrešne“ strane granice treba da se sele. To bi prvo pogodilo Srbe južno od Ibra i moguće je da bi proizvelo novi egzodus stanovništva na Balkanu, ocenjuje u razgovoru za Danas Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, u odgovoru na pitanje koji su to ključni argumenti zbog kojih se protivi podeli Kosova i Srbije, odnosno razmeni teritorije između dve države.

* Kako komentarišete „izveštaj srpskih eksperata“ koji je, kako navode mediji, podržao Fond za otvoreno društvo, a gde se nalaze navodi o tome da bi, u procesu razmene teritorije, Kosovu moglo da pripadne Preševo bez Medveđe i Bujanovca, a Srbiji četiri opštine na severu Kosova?

– Taj izveštaj pisali su direktor Zavoda za statistiku i njegovi zaposleni. Čini mi se da je u pitanju dosta nevešt pokušaj da se nekakvim ekonomskim argumentima opravda etnička razmena teritorija. Izveštaj u kome se tako krupna stvar, poput etničkih podela na Balkanu, pravda povećanjem BDP-a od 90 miliona evra godišnje ne zaslužuje čak ni da se komentariše, bar što se mene tiče.

* Ima li podele i razmimoilaženja unutar nevladinog sektora u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja? Osim Sonje Liht i Milana Antonijevića, čini se da niko iz nevladinog sektora, onog kruga koji je većinom bio saglasan oko ključnih pitanja i kritičan u sličnom tonu prema svim vlastima, nije bio uključen na značajniji način u unutrašnji dijalog iniciran od strane Aleksandra Vučića. Takođe, Fond za otvoreno društvo nije potpisnik pisma Federiki Mogerini u kojem se traži da se spreči podela ili razmena teritorije Kosova i Srbije.

– Nevladin sektor je veoma široka grupa koju sačinjava više od 30.000 udruženja građana i drugih organizacija. Nije ni neobično, a ni loše da postoje razlike u stavovima. Štaviše, bio bih ozbiljno zabrinut kada bi atmosfera dirigovanog jednoumlja zavladala i u sektoru koga pre svega karakterišu sloboda i autonomija mišljenja. Organizacije koje se decenijama bave rešavanjem srpsko-albanskog konflikta uglavnom su saglasne oko mogućih rešenja i to su manje-više organizacije koje su potpisale pismo Federiki Mogerini da EU odbaci mogućnost promene granica. Što se tiče farse zvane unutrašnji dijalog, jedan od Vučićevih tabloida objavio je nedavno slike četiri ugledne žene iz civilnog sektora pod naslovom „Zle babe“. To je oduvek bio jedini način na koji Vučićeva vlast vodi javni demokratski dijalog o bilo čemu.

* Kako komentarišete Vučićevo izjednačavanje Sonje Biserko i Nataše Kandić sa Vukom Jeremićem, Boškom Obradovićem i Amfilohijem kada je reč o kritici podele Kosova i razmene teritorije?

– Predsednik Vučić koristi dobro poznatu radikalsku retoriku širenja mržnje i optuživanja ljudi za izdaju i neprijateljsko delovanje. Prvo su devedesetih upravo Vučić i njemu slični stvorili predrasudu da su gospođe Kandić i Biserko izdajnice, a danas koriste to svoje nedelo da bi „izdaju“ pripisali svima koji ih po bilo kom pitanju kritikuju. Nesporne su i dobro poznate političke razlike oko Kosova između na primer Nataše Kandić i Save Janjića. Ipak, tokom 98-99. i Kandić i Janjić pomogli su velikom broju albanskih i srpskih civila. Za to vreme Aleksandar Vučić bavio se otimanjem državnih stanova, dok je vlast, čiji deo je bio, proganjala i ubijala ljude, kako na Kosovu, tako i u Beogradu. Rekao bih da su, pored svih političkih razlika, Nataša Kandić i Sava Janjić bili i ostali na suprotnoj civilizacijskoj strani od Aleksandra Vučića.

* Potpisnik ste pisma Federiki Mogerini da zaustavi i ne dozvoli promenu granica između Kosova i Srbije. Da li ste dobili nekakav odgovor, šta mislite da predstavlja poziciju koju ona zauzima?

– Nismo dobili odgovor, ali verujem da Evropska unija neće menjati svoje stavove i da neće dozvoliti etničko prekrajanje Balkana. Bila bi to greška koja bi skupo koštala i ovaj region, ali i samu Uniju.

* Vučić je u negativnijem tonu govorio o stavovima Nemačke i kancelarke Merkel kada je reč o njenom čvrstom stavu da nema promene granica na Zapadnom Balkanu. Takođe, pretpostavlja se da je Vučić obećao da će okončati proces zauzimajući pozicije koje Merkel podržava. Da li njegov način i zalaganje za podelu podseća na vreme u kojem je bivši predsednik Srbije Boris Tadić izgubio poverenje nemačke kancelarke i ubrzo potom izgubio i vlast?

– Nisam siguran da se te dve situacije mogu upoređivati. Još uvek ne znamo šta će Vučić uraditi i da li će to biti protiv stava Nemačke. S druge strane, uverenje kod velikog broja ljudi da je Tadić izgubio izbore zbog nekakvog sukoba sa Nemačkom dočarava dosta uprošćenu sliku međunarodnih odnosa koja vlada u Srbiji, pogotovu među političkom elitom. Jedini razlog zbog kog je Tadić izgubio izbore su veoma loši rezultati njegove vlasti od 2008. do 2012. Nemačka sa tim rezultatima nije imala nikakve veze.

* Kako vidite ponašanje opozicije u ovom trenutku. S jedne strane, imamo blok koji se navodno okupio sa ciljem grupisanja snaga kako bi se oborio režim Vučića, a zapravo jedna od glavnih osovina njihovog okupljanja je „borba“ protiv priznanja Kosova.

– Ne razumem gotovo nijedan potez Saveza za Srbiju, od odluke da se pravi koalicija svega i svačega, preko konfuzije da li je to tehnička koalicija za rušenje vlasti ili programska konzervativna koalicija okupljena oko 30 tačaka, pa sve do repriziranja neuspešne Koštuničine taktike da glasove treba prikupljati nudeći građanima mit o Kosovu umesto evropske perspektive i modernizacije društva i države. Možda će se jednog dana od tog saveza stvoriti nekakva ozbiljna konzervativna opcija u Srbiji, ali svakako je za društvo mnogo važnije da neko konačno ponudi pravu alternativu ovoj vlasti koja bi se zasnivala na vrednostima poput slobode, demokratije, vladavine prava, socijalne pravde i zaštite ljudskih prava.

* S druge strane, imamo okupljanje oko PSG i Saše Jankovića, kojeg ste aktivno podržavali, što danas više nije slučaj. Kako vidite njegovu noviju politiku, zalaganje da Kosovo dobije stolicu u UN, drastičniju kritiku nacionalizma, Dodika, SPC…?

– Gospodin Janković je uvek zastupao vrednosti levo-liberalnog dela političke javnosti u Srbiji. Na tim vrednostima dobio je tri puta više glasova od predstavnika konzervativne politike, one iste koju danas zastupa Savez za Srbiju. Nisu vrednosti nikada bile problem Saše Jankovića. Verujem da je vreme da se ljudi koji dele iste ili slične vrednosti okupe i stvore kredibilnu alternativu Vučićevoj vlasti. Ti ljudi danas sede u Pokretu slobodnih građana, Demokratskoj stranci, Novoj stranci, brojnim drugim strankama, zatim u veoma efikasnim i hrabrim lokalnim pokretima i inicijativama, a većina sedi kod kuće razočarana u dosadašnji način vođenja politike. Dakle, alternativa je moguća, ali nju ne treba tražiti u okviru postojećih stranaka ili pokreta, niti treba da je pokrenu ili vode sadašnji lideri.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.