Problem s ilegalnim imigrantima koji je u EU ovih meseci dramatično aktuelizovan i zbog kojeg evropska dvadesetsedmorka namerava da promeni mehanizme za bezvizno putovanje, odnosno da izmeni Šengenski sporazum, eskalirao je u noći između utorka i srede u Atini, gde je stotinak desnih ekstremista napalo imigrante, od kojih su neki i teško povređeni. Istovremeno, Grčku potresaju socijalni nemiri, juče su se na ulicama Atine žestoko sukobili anarhisti i policija. Sagovornike Danas pitali smo postoji li mogućnost da do sličnih situacija dođe i u Srbiji, odnosno da ekstremne grupe ili pojedinci napadnu Rome ili Albance koji se u javnosti pominju kao najveći krivci za to što je Srbiji ugrožen režim belog šengena sa EU.

Vladimir Petronijević kaže da se fizički napadi na imigrante u Grčkoj „stalno dešavaju“, ali se ne sme dopustiti da tako bude i u Srbiji. On ukazuje da ne treba isključiti mogućnost da neke ekstremne grupe, u činjenici da su Romi i Albanci „prozivani“ kao najveći krivci za ugrožavanje bezviznog putovanja, nađu još jedan razlog za nasilje. Petronijević ne veruje da će do toga doći, ali ukazuje i da određena opasnost postoji.

On ističe da manjinske zajenice u Srbiji ni na koji način ne mogu biti odgovorne, niti mogu biti smatrane odgovornim, za ugrožavanje belog šengena, iako je među lažnim azilantima najveći broj upravo Roma. To, prema njegovim rečima, samo pokazuje da bi država morala mnogo više da uradi na socijalnoj i ekonomskoj inkluziji manjinskih grupa.

„Srbija i svi njeni građani su u problemu. Najviši državni zvaničnici, ali i lokalni lideri, moraju neprestano da pozivaju na toleranciju i razumevanje. Ne sme se dozvoliti mogućnost da bilo koji pojedinac uzme pravdu u svoje ruke i određuje krivce. Ukoliko do toga dođe, policija i sudovi moraju oštro da reaguju“, zaključuje Petronijević.

Dragan Popović za naš list navodi da je veoma opasno da se etnička pripadnost dovodi u vezu sa problemom s bezviznog putovanja. „Ovo je ionako zemlja u kojoj je visok nivo međunacionalne mržnje, pogotovo prema Romima i Albancima, pa pominjanje njih u ovom kontekstu doprinosi širenju tog zla. Traženje krivca nije rešenje, već država mora zemlju da učini takvom da iz nje ljudi ne žele da beže“, objašnjava Popović.

Prema njegovim rečima, država mora da radi na integraciji Roma i Albanaca jer su oni izopšteni i sreću se s drugačijim problemima od onih na koje nailazi većina stanovništva. „Čini se da građani prema njima imaju odnos kao prema ljudima drugog reda. Oni imaju drugačiji položaj u odnosu na ostale nacionalne manjine. Treba raditi na tome da ih ljudi gledaju kao ravnopravne, rešiti problem nehigijenskih i nelegalnih smeštaja i uvesti pozitivnu diskriminaciju u socijalnom, kulturnom i političkom životu. Država jača strana i na njoj je da načini prvi korak i da postigne uslove u kojima bi se i Albanci i Romi osećali kako punopravni građani“, zaključuje Popović.