Izvori našeg lista iz ključnih stranaka koalicije na vlasti ističu da bi redosled poteza trebalo da bude takav da, ako se utvrdi da od rekonstrukcije neće biti ništa, u isto vreme lideri partija preispitaju rad „svojih“ ministara, a da premijer oceni aktivnosti svakog člana vlade, kako bi se na kraju pristupilo promenama. Druga mogućnost jeste „tihi odlazak“, odnosno ostavke ministara, a svakoj od stranaka bilo bi prepušteno da ih obrazloži u skladu sa svojim interesima.

Danasovi sagovornici saglasni su da ministar zdravlja Tomica Milosavljević svakako neće biti jedini član vlade koji je napustio funkciju. Sada je pitanje „tajminga“, ali i dogovora lidera DS, SPS i G17 plus, ko će od ministara i na koji način da krene njegovim putem. Naši izvori potvrđuju verodostojnost spekulacija da bi na udaru mogli da se nađu Svetozar Čiplić i Saša Dragin, zaduženi za ljudska prava i poljoprivredu, ali ističu da „ne treba žuriti s pretpostavkama“, jer spisak ne bi morao da se završi na tim imenima.

„Rad vlade mora da se poboljša“, kaže za Danas zamenik predsednika G17 plus Vladimir Ilić. Neophodno je da se unapredi koordinacija i saradnja među resorima, ističe on, „ali i da se preispitaju eventualne personalne promene u njenom sastavu“. „Svaka stranka koalicije trebalo bi da oceni rad ministara koji iz nje dolaze, i da ih povuče ako nije zadovoljna njihovim radom“, navodi Ilić.

Mlađan Dinkić, lider G17 i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, juče je najavio da će od premijera Cvetkovića zatražiti smenu državnog sekretara Ministarstva finansija Slobodana Ilića. Dinkić je juče rekao novinarima da će „ovih dana“ uputiti pismo Cvetkoviću u kojem će tražiti da „najstrože sankcioniše“ Ilića zbog javnih istupanja protiv Ministarstva ekonomije prilikom objavljivanja informacije da će Gorenje investirati u Zaječar umesto u Valjevo. On nije želeo da kaže šta podrazumeva pod najstrožom kaznom, ali je u razgovoru s novinarima izrazio žaljenje zbog istupanja Ilića kojeg je nazvao „kolegom, verovatno bivšim“.

Upravo slučaj Gorenja jedan je u nizu primera loše koordinacije, pa i međusobnih „saplitanja“, unutar Vlade Srbije. Tu su i neusaglašena istupanja ministarstava prosvete, finansija i samog predsednika Vlade povodom štrajka prosvetnih radnika, zatim dešavanja oko zone za Fijatove komponentaše na Komran polju, gde su seljaci ucenjivali državu tražeći rekordne sume novca za zemljište, da bi na kraju sve bilo rešeno ne sistemski, već dogovorom ministara Dinkića i Dragana Šutanovca o izgradnji pogona na lokaciji vojnog skladišta, potom zbivanja oko Zakona o akcizama, gde su zahvaljujući stranačkim trgovinama prekršeni ključni sporazumi sa Evropskom unijom i, na kraju, kalambur s budžetom za 2011, na koji su DS, G17 plus i SPS predlagali međusobno suprotstavljene amandmane. I sve to samo u poslednjih mesec dana.

Ipak, još nije jasno šta će Tadić, Cvetković, Dačić i Dinkić preduzeti da se ovakve tragikomedije više ne ponavljaju. Da li je rešenje u češćim sastancima njih četvorice i doslednom pridržavanju dogovorenog o strane ministara i njihovih saradnika, ili u jačanju autoriteta predsednika Vlade, koji bi dobio odrešene ruke ne samo da predlaže, već i da kažnjava, ili u nečemu trećem, čini se da su to pitanja na koja predstavnici vladajućih stranaka za sada nemaju odgovor.

Liberalno-demokratska partija zatražila je smenu ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića, sa obrazloženjem da su njegovi potezi „doveli u pitanje postojanje samog Ministarstva i ideje ljudskih prava“. „To je čovek koji je politički i profesionalno slab da vodi instituciju od takve važnosti. Zloupotreba položaja i kršenje zakona su vidljivi na primeru Bošnjačkog nacionalnog saveta, odnosa prema kolegama i nepostojanju sistemskog rešavanja problema s kojima se naše društvo u ovoj oblasti suočava“, izjavio je Danasu komesar za ljudska prava LDP Marko Karadžić, a slične argumente izneo je i doskorašnji Čiplićev pomoćnik Petar Antić.

Potpredsednica DS Jelena Trivan kaže za Danas da očekuje da će se Cvetković izjasniti o radu ministra za ljudska prava. „Za personalne promene u okviru Vlade Srbije, odnosno za eventualne smene ministara, odgovoran je premijer. Pretpostavljam da je njegovo ćutanje u vezi s radom svih ministara, pa i Svetozara Čiplića, u svetlu moguće generalnije rekonstrukcije Vlade Srbije. Mislim da će u tom slučaju premijer izaći s mišljenjem o radu svih ministara, pa i Čiplića“, ocenjuje Trivanova.

Na pitanje kada će bi do toga moglo da dođe, Jelena Trivan odgovara da rekonstrukcija nije izvesna, ali i da veruje da će premijer „u svakom slučaju izaći u javnost i dati ocenu Čiplićevog rada“.

Posle Petra Antića, LDP i dvadesetak romskih organizacija, smenu ministra za ljudska i manjinska prava juče je zatražila Koordinacija civilnog društva u Sandžaku. Istovremeno, ova mreža NVO apelovala je da tokom predstojećih pregovora o rekonstrukciji Vlade Srbije ne bude ukinuto Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, već da se promene „ministar i politika.

„Ministar Svetozar Čiplić napravio je veliki broj grešaka tokom svog mandata koji su mnogo koštali sve građane Srbije. Nepromišljenim i nelegalnim aktivnostima u vezi sa konstituisanjem Bošnjačkog nacionalnog saveta Ministar je zaoštrio situaciju u Sandžaku i dao municiju u ruke onima koji se kriju iza verskih ili političkih položaja. Na nezakonite akte Ministra reagovali su i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić i Zaštitnik građana Saša Janković, ali to nije rezultiralo političkom odgovornošću Čiplića. Zbog falsifikovanja potpisa za formiranje biračkih spiskova nacionalnih manjina podnete su i krivične prijave“, saopšteno je iz Centra za praktičnu politiku.

U saopštenju se naglašava da je Čiplić glasao za povlačenje Zakona o borbi protiv diskriminacije, da su ga najbliži saradnici optužili za mobing, da je Zakonom o nacionalnim savetima manjina „dozvolio nacionalnim oligarhijama da stvore svoje partijske televizije“, kao i da je izostala njegova reakcija kada su Romi u Jabuci kod Pančeva bili izloženi linču.

Smenu ministra Čiplića u martu prošle godine tražilo je 79 udruženja građana iz cele Srbije, dok je 29. januara to zahtevalo i 27 romskih organizacija.

Primeri loše koordinacije u Vladi

* Dešavanja oko subvencije Gorenju da investira u Zaječar * Neusaglašene reakcije na štrajk prosvetnih radnika * Manjak saradnje za rešavanje „slučaja Komran polje“ * Usvajanje akciza na gorivo u suprotnosti sa SSP * Međusobno suprotstavljeni amandmani na budžet