Foto: EPA-EFE/KOCA SULEJMANOVIC

Džonson je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Vučićem podsetio da je nedavno obeleženo 100 godina od kada se srpska zastava vijorila na Beloj kući, i ukazao da je srećna slučajnost što se taj jubilej obeležava u isto vreme kada postoje nada i mogućnost za produbljivanje odnosa Srbije i SAD, i za postizanje rešenja kosovskog problema i stabilizaciju ne samo Srbije, već i čitavog Balkana.

Džonson je dodao da svi u Vašingtonu – i predsednik Donald Tramp, i potpredsednik Majk Pens, državni sekretar Majk Pompeo i pomoćnik državnog sekretara Ves Mičel – shvataju koliko je važno rešiti problem Kosova.

“SAD ne žele da nametnu rešenje, želimo da podržimo predsednika Vučića, da mu damo prostora da postigne komprimisno rešenje. Imate hrabrog lidera, lidera koji želi najbolje za srpski narod. On će pokazati hrabrost i biti hrabar da reši ovaj problem. Daću sve od sebe da vam dam podršku, da dam podršku ljudima na u Srbiji i na Kosovu koji se bore za mir i stabilnost”, poručio je Džonson.

Senator je istakao da američki narod želi da vidi uspešnu Srbiju. “Svi želimo iste stvari: mir, stabinost, da možemo da dižemo porodice, da imamo dobre poslove. Američki narod želi to za sve”, naveo je on.

Na pitanje novinara postoji li mogućnost da predsednik Donald Tramp poseti Srbiju, Džonson je rekao da ta mogućnost uvek postoje, i da će je ohrabriti, ali da on ne utiče na raspored predsednika.

On je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa naveo i da je Nemačka podvukla crvenu liniju u odnosu na to koliko će daleko ići u rešavanju pitanja odnosa Srbije i Kosova, dok Sjedinjene Američke Države nisu.

Osvrćući se na Vučićevu posetu Kosovu, izjavio je da mu je drago što je predsednik Srbije mogao tamo da ode i izrazi svoje stavove.

„Nisam imao priliku da pročitam ceo njegov govor i ne bih da dajem bilo kakav komentar pre nego što se upoznam sa kontekstom i njegovim govorom u celosti“, istakao je Džonson i dodao da, za razliku od Vučića, Slobodana Milošvića ne bi opisao kao „velikog srpskog vođu“.

Na pitanje novinara da li se slaže sa zveštajem organizacije Fridom haus, prema kojem je Srbija tokom 2017. godine nazadovala u demokratiji, odgovorio je da Vučić mora da se pokaže „u smislu demokratskih institucija, vladavine prava, nezavisnog sudstva, slobode medija“, budući da se zalaže za članstvo u EU.

Komentarišući Vučićevo „odupiranje“ ruskom zahtevu po pitanju Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, izjavio je da veruje da je to bila Vučićeva odluka, te da Amerika ceni takav potez, jer to, po njemu, nije humanitarni centar, već pokušaj destabilizacije regiona.