Kako nam je rečeno, ako uopšte i bude bilo reakcije Brisela, ona se može očekivati tek kada se bude raspolagalo sa više zvaničnih i potvrđenih informacija, što trenutno nije slučaj. Naši sagovornici navode da Brisel od obe suverene države očekuje da sva otvorena pitanja rešavaju kroz konstruktivan bilateralni dijalog i uz međusobno poštovanje i ponavljaju reči predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera da dobri susedski odnosi i regionalna saradnja, kao i pomirenje, fundamentalni principi moraju biti poštovani.

 U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu je saslušan osumnjičeni za krivično delo špijunaže, koji je uhapšen u petak i koje su sproveli operativci BIA u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom, a za kojeg su mediji utvrdili da se zove Čedo Čolović (57) i da je penzionisani oficir Vojske Republike Srpske Krajine. Posle saslušanja, Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je tužilac predložio pritvor zbog opasnosti od bekstva, da ne bi uticao na svedoke, da ne bi ponovio krivično delo, kao i zbog uznemirenja javnosti. Za navedeno krivično delo je predviđena kazna zatvora viša od 10 godina, navedeno je u saopštenju.

Tužilaštvo je nakon hapšenja saopštilo da uhapšeno lice ima državljanstvo Republike Srbije i Hrvatske, i da je do 1990. živeo i radio u Hrvatskoj, nakon čega mu je mesto prebivališta bilo u Srbiji.

Uzburkane strasti

Ovo hapšenje nanovo je uzburkalo strasti između Srbije i Hrvatske, jer prepucavanja ovdašnjih i tamošnjih političara traju već mesecima. Vest o hapšenju je najpre „puštena“ u beogradske medije, pre nego što je zvanični Zagreb obavešten o tome, što u Hrvatskoj smatraju krajnje neobičnim. Naime, predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je objavljivanje informacije o tome iz Beograda ocenila kao „neobično ponašanje Srbije“. Prema njenim rečima, treba sniziti tenzije, jer ukoliko bi bilo reči o nekom ko je povezan sa hrvatskim bezbednosnim sistemom, onda je to prethodno trebalo iskomunicirati sa nadležnima preko diplomatskih službi. Bivša šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić izjavila je da se hapšenjem navodnog hrvatskog špijuna u Beogradu odnosi dve zemlje nisu pogoršali jer su već bili verovatno na najnižem nivou od završetka rata. Kako je prenela agencija Hina, Pusićeva je dodala da joj ovaj slučaj hapšenja izgleda kao „unutrašnji obračun unutar Srbije“ koji nema mnogo veze s Hrvatskom.

Ministar inostranih i evropskih poslova Hrvatske Miro Kovač rekao je juče da Hrvatska ne želi da susedu crkne krava, već da prosperira. On je naveo da treba smiriti tenzije, strasti, postati racionalan, pogledati ono što je bilo u prošlosti „i posle toga će biti svima lakše“. Kovač je za N1 Hrvatska rekao da su odnosi sa Srbijom korektni, „a ovo je pokazivanje mišića“.

Na pitanje o hapšenju muškarca u Srbiji pod optužbom za špijunažu za interese Hrvatske, Kovač je rekao da se trudio da shvati o čemu se radi, ali da mu i dalje nije jasno. „Koliko god pokušavao uključiti svoje „mislilo“, svoj mozak,

ne mogu shvatiti. Ovo je amaterizam. Sve to skupa su nekakve neuspele pokazne vježbe, koje ne vode nikuda. Mi smo ozbiljna vlada, imamo izbore, nije nam u interesu ovo, želimo stabilne dobrosusedske odnose“, rekao je Kovač.

„Umesto loših sapunica i filmova, u ne znam čijoj režiji, treba se uhvatiti posla i početi raditi. Sad će Srbija početi Hrvatskoj pokazivati mišiće, pa to nikoga ne zanima“, rekao je Kovač.

Upitan o protokolu kada se takve situacije dogode, Kovač je objasnio da je red da se druga strana obavesti i da se to tiho rešava, bez javnosti.

„U ovom slučaju nisu bila čista posla, jer kao Ministarstvo inostranih poslova nismo obavešteni. O tome sam pitao (Ivicu) Dačića u Bratislavi, ali mi nije dao nikakvu informaciju“, rekao je Kovač.

„To je loša epizoda jedne sapunice koja traje nedeljama, već je i građanima smešno, s tim treba prestati“, zaključio je on.

Juče nismo uspeli da dobijemo odgovor od srpskog ministra spoljnih poslova da li je Zagreb bio unapred obavešten o hapšenju ili ne i da li Srbija planira upućivanje nove diplomatske note Hrvatskoj.

Postavlja se pitanje ima li novonastala situacija veze sa insistiranjem Hrvatske na tome da Srbija izmeni zakon kojim se uspostavlja takozvana univerzalna nadležnost nad procesuiranjem ratnih zločina. Pojedini mediji tvrde da je osumnjičeni „prodavao“ Hrvatima poverljive kontraobaveštajne podatke na osnovu kojih je podignuto devet optužnica za ratne zločine protiv pripadnika srpskih snaga.

Linija sukobljavanja

Filip Švarm, glavni urednik nedeljnika Vreme, za Danas kaže da jedno s drugim nema direktne veze, jer još uvek nemamo precizne podatke o čemu se zapravo radi, iako se ovaj problem može svrstati u korpus otvorenih pitanja dve zemlje.

– Hapšenja je bilo i ranije i u Hrvatskoj i u Srbiji, ali uglavnom za ratne zločine. Ovde je, bar prema postojećim informacijama, reč o špijunaži. Više informacija se može očekivati sutra (danas). I ovo je jedna od pojava koja je izazvana odnosima dve zemlje koji traju već šest meseci – kaže Švarm.

On ne očekuje reakciju i pritisak Brisela na Zagreb i Beograd, iako verovatno birokrate prate šta se dešava, jer još, kao kaže, nije pređena linija verbalnog sukobljavanja. Naš sagovornik ukazuje na mogućnost ponovnog susreta zvaničnika, poput onog na mostu između hrvatske predsednice i srpskog premijera, ne bi li se evropskim partnerima pokazalo da se radi na smirivanju strasti, ali, kako dodaje, iskustvo nas je naučilo da od takvih sastanaka ne treba očekivati previše.

– Srbija je izabrala najdrastičniji način za rešavanje situacije u kojoj je, prema onome što su zvanični podaci i onome se može videti u medijima, uhapšeno lice zbog sumnje na špijunažu, kaže za Danas Đorđe Kalanj, advokat, koji je branio Božidara Kulišića, koji je 2001. takođe uhapšen zbog sumnje na špijunažu i koji je tokom postupka preminuo.

Veza sa politikom

Prema rečima Kalanja, krivično delo špijunaže ima veze sa politikom između dve države.

– Bilateralni odnos između zemalja određuje da li će se u rešavanju nastale situacije ići putem procesuiranja uhapšenog lica pred sudom ili će se ići ka drugim merama koje podrazumevaju diplomatsko rešavanje problema, proterivanjem, dogovorom ili upućivanjem diplomatskih nota i svega što podrazumeva diplomatski odnos dve zemlje. S obzirom na to da je uhapšeni i državljanin Srbije, proterivanje nije moguće i vidimo da je Srbija ušla u procesuiranje uhapšenog i objavljivanje te vesti u medijima, što je najdrastičniji put rešavanja problema – objašnjava Kalanj.

 Momir Stojanović, bivši direktor Vojnobezbednosne agencije, izjavio je za Politiku da treba otkriti koji su podaci ustupljeni, ali i ko su bili pomagači osumnjičenom za špijunažu, jer nije samo uhapšena jedna osoba, već je reč o otkrivanju cele mreže osumnjičenih.

Stojanović ukazuje da ukoliko je tačno da je reč o bivšem pripadniku Vojske Republike Srpske Krajine i Republike Srpske koji nikada nije bio pripadnik Vojske Srbije, onda on nije bio u poziciji da oda neke ključne vojne ili druge tajne podatke. On smatra da iza aktivnosti hrvatske obaveštajne službe na Balkanu redovno stoji aktivnost nemačke obaveštajne službe.

 

Sumnje u zvaničnu verziju hapšenja

Izvori Danasa u bezbednosnim krugovima sumnjaju u zvaničnu verziju hapšenja hrvatskog špijuna. Kako navodi više međusobno nezavisnih sagovornika, ni oficir, ni aktivni ni rezervni pod imenom Čedo Čolović, kako je objavljeno u medijima, nije postojao u krajiškoj vojsci, pogotovo ne u 75. motorizovanoj brigadi.

Prema našim izvorima, reč je o klasičnoj obaveštajnoj podvali, čiji su ciljevi prikriveni. S obzirom da je informacija prvo puštena u medije, a potom zvanično potvrđena ali samo sa inicijalima uhapšenog, nije isključena mogućnost da je reč o tome da se utvrdi ko će posle vesti o hapšenju „Čede“ pokušati da kontaktira onog ko je stvarno osumnjičen da je špijun.

Postoji više osoba, naime, sa tim imenom koje bi to mogle biti, tvrde izvori Danasa, a jedna od njih je nekadašnji oficir JNA koji je učestvovao u pokušaju osnivanja raznih paravojnih formacija u Kninu. Navodno se jedna od njih zvala „Puk Petar Mrkonjić“.

S druge strane, hrvatski portali prenose da je reč o unutrašnjoj borbi za prevlast u srpskoj Bezbednosno-informativnoj agenciji. Oni primećuju da je vest plasirana u isto vreme kada je raspisan i konkurs za direktora srpske policije. Takođe, ima mnogo komentara vezanih za ime osumnjičenog, budući da je „Čedo“ hrvatski nadimak za pripadnike četničkih formacija. Podsetimo, štampa u Beogradu je istog dana kada i vest o hapšenju objavila spekulaciju da slede promene u vrhu BIA, i da će njen novi šef biti bivši ministar odbrane Bratislav Gašić. S tim u vezi zanimljivo je da su u pojedinim opskurnim tabloidima u Srbiji u serijama objavljivani tekstovi o propustima i korupciji u vrhu službe državne bezbednosti.

J. L.